Tržište rada u Srbiji poslednjih godina sve više se udaljava od tradicionalnog modela zaposlenja. Rad od kuće, frilens poslovi i angažovanje putem digitalnih platformi postali su deo svakodnevice, dok zakonski okvir i dalje u velikoj meri počiva na pravilima koja su nastala pre više od decenije.
Zbog toga je u toku proces pripreme reforme radnog zakonodavstva, uz podršku Evropske unije, čiji je cilj da se domaći propisi prilagode savremenom tržištu rada i evropskim standardima.
Proces je formalno započeo u martu 2025. godine kroz Tvining projekat "Podrška unapređenju uslova rada i priprema Republike Srbije za učešće u mreži EURES". U okviru projekta analizira se koliko su domaći propisi usklađeni sa zakonodavstvom Evropske unije i razmatraju se izmene koje bi trebalo da donesu transparentnije i predvidljivije uslove rada, ali i bolju ravnotežu između interesa zaposlenih i poslodavaca.
U reformu uključeni stručnjaci iz četiri zemlje EU
Na izradi predloga rade domaće institucije, sindikati i predstavnici poslodavaca, ali i stručnjaci iz Grčke, Francuske, Švedske i Slovenije. Njihov zadatak je da Srbiji pomognu u usklađivanju radnog zakonodavstva sa evropskim direktivama.
Grčka ima vodeću ulogu u međunarodnom konzorcijumu i pruža stručnu podršku u oblasti usklađivanja domaćih propisa sa pravom EU. Francuski eksperti doprinose iskustvima u zaštiti zaposlenih i socijalnom dijalogu, dok švedski stručnjaci donose iskustva u modernizaciji tržišta rada i pravima zaposlenih u digitalnom dobu. Slovenija, kao zemlja sa iskustvom prelaska iz bivšeg jugoslovenskog sistema u evropski pravni okvir, ima ulogu regionalnog partnera.
Ipak, to ne znači da će Srbija automatski prihvatiti sva ponuđena rešenja. O pojedinim pitanjima postoje različiti stavovi domaćih i stranih stručnjaka, a konačna rešenja moraće da usaglase država, sindikati i poslodavci.
Održano 12 fokus grupa
Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja potvrđeno je da su tokom projekta stručnjaci analizirali domaće zakonodavstvo u odnosu na 21 direktivu Evropske unije.
Na osnovu analize utvrđeno je da određena pitanja koja uređuju evropske direktive još nisu u potpunosti obuhvaćena srpskim zakonodavstvom. Od marta do avgusta 2026. godine eksperti iz Grčke i Slovenije predstavili su predloge za izmene propisa, a njihovi predlozi razmatrani su sa Ministarstvom, drugim državnim organima i socijalnim partnerima.
U tom periodu održano je 12 fokus grupa, na kojima su razmatrana pitanja koja bi trebalo urediti Zakonom o radu, ali i ona koja bi eventualno trebalo da budu regulisana drugim zakonima.
Novi propisi mogli bi da obuhvate i savremene oblike rada
Jedan od glavnih ciljeva reforme jeste da se radno zakonodavstvo prilagodi promenama koje su se dogodile na tržištu rada. To se posebno odnosi na rad na daljinu, fleksibilne oblike angažovanja, frilensere i rad putem digitalnih platformi.
Ideja je da se napravi jasniji pravni okvir koji bi zaposlenima i drugim radno angažovanim osobama pružio veću pravnu sigurnost, dok bi poslodavci dobili jasnija pravila i obaveze.
Ministarstvo će od septembra 2026. godine, zajedno sa Tvining ekspertima, početi da radi na formulisanju konkretnih zakonskih odredbi. Nakon toga predložena rešenja biće razmatrana sa sindikatima, poslodavcima i drugim zainteresovanim stranama.
Tek kada bude poznat obim svih potrebnih promena, biće odlučeno da li će postojeći Zakon o radu biti izmenjen i dopunjen ili će biti izrađen potpuno novi zakon.
Konačna odluka očekuje se do 2027. godine
Tvining projekat trebalo bi da bude završen krajem marta 2027. godine, uz mogućnost produženja za još tri meseca. Do tada bi trebalo da bude jasnije u kom pravcu će se menjati domaće radno zakonodavstvo.
Pred Srbijom je složen zadatak jer treba uskladiti veliki broj evropskih pravila, ali i pronaći kompromis između interesa države, zaposlenih i poslodavaca. Upravo zbog toga konačna verzija zakona neće zavisiti samo od predloga evropskih eksperata.
Ako reforma bude sprovedena, Srbija bi mogla da dobije savremeniji pravni okvir koji bolje odgovara današnjem tržištu rada. To bi značilo jasnija pravila ne samo za zaposlene u kancelarijama, već i za one koji rade od kuće, angažovani su preko platformi ili rade kao frilenseri.
Ipak, put do konačnog rešenja neće biti jednostavan. Ukoliko socijalni partneri ne postignu dogovor, moguće su nove nesuglasice, posebno sa sindikatima. Zato će naredni meseci biti ključni za to da li će Srbija dobiti potpuno novi Zakon o radu ili će postojeći propisi biti samo značajno izmenjeni.
(M.A./EUpravo zato/ekapija.com)
