Građanima Evropske unijene ide dobro kada je u pitanju finansijska pismenost. Skoro polovini nedostaje razumevanje osnovnih finansijskih koncepata, uključujući inflaciju.
Trećina Evropljana ne razume kako funkcioniše inflacija, pokazalo je istraživanje Evrobarometra. Isto istraživanje je pokazalo da je samo 18 odsto građana EU u stanju da pokaže visok nivo finansijske pismenosti.
Prema istraživanju, 65 odsto građana EU je svesno da u vreme pozitivne inflacije kupovna moć njihovog novca opada, što znači da mogu da kupe manje nego što su ranije mogli sa istom količinom novca.
Nedostatak znanja o inflaciji može se smatrati zabrinjavajućim
U oktobru 2022. godišnja inflacija u EU dostigla je nivoe koji nisu viđeni u prethodne četiri decenije. Dok su rastući troškovi života bili najhitnija briga za 93 odsto Evropljana u to vreme, očigledno trećina građana EU ne zna kako inflacija utiče na njihove živote.
Istraživanje Evrobarometra, sprovedeno u periodu mart-april 2023, uključivalo je pitanja o finansijskom znanju i ponašanju.
Samo oko četvrtine ispitanika (26 odsto) u EU je tačno odgovorilo na najmanje četiri od pet pitanja o finansijskom znanju. Polovina je tačno odgovorila na samo dva ili tri pitanja, dok je druga četvrtina smatrala da su pitanja posebno izazovna.
Najbolji rezultati beleženi su u Holandiji (43 odsto), Danskoj (40 odsto), Finskoj (40 odsto) i Estoniji (39 odsto), gde oko četiri od 10 ispitanika pokazuje visok nivo finansijskog znanja.
Rumunija i Portugal su prijavile najgore rezultate.
Među četiri velike ekonomije EU, samo Nemačka je po ovom pokazatelju imala viši rezultat od proseka EU. Dok su rezultati Francuske i Italije bili nešto ispod proseka EU, ova cifra je bila primetno niska u Španiji sa 19 odsto.
Kako inflacija funkcioniše?
Istraživanje je pokazalo da 35 odsto ljudi ne razume kako inflacija smanjuje njihovu kupovnu moć. Pitanje je bilo:
"Za godinu dana ćete dobiti poklon od 1.000 evra i tokom te godine inflacija ostaje dva odsto. Za godinu dana, sa 1.000 evra, da li ćete moći da kupite:___".
U EU je 22 odsto reklo da može kupiti isto, a sedam odsto je odgovorilo da može kupiti više nego danas. Šest odsto učesnika nije imalo odgovor.
Proporcija onih koji su tačno odgovorili na ovo pitanje ("Manje nego što biste danas mogli da kupite") bila je ispod 60 odsto na Kipru, u Portugalu, Grčkoj, Rumuniji i Italiji, dok su Finska i Estonija imale najveći udeo od 84 odsto.
Drugo pitanje se odnosilo na razumevanje proste i složene kamate:
"Zamislite da neko stavi 100 evra na štedni račun sa garantovanom kamatom od dva odsto godišnje, I ništa se više ne uplaćuje ili skida sa tog računa. Koliko bi bilo na računu nakon isteka pet godina, a posle plaćanja kamata?".
Broj ispitanika u EU koji su tačno odgovorili na ovo pitanje ("Više od 110 evra") bio je 45 odsto. Iznenađujuće, 19 odsto je reklo da bi na računu bilo "manje od 110 evra".
Ukupna finansijska pismenost: najveća u Holandiji, najniža u Finskoj
Ukupna finansijska pismenost zasniva se na finansijskom znanju i rezultatima ponašanja. U proseku, širom EU, 18 odsto ispitanika daje visoku ocenu za svoj opšti nivo finansijske pismenosti, 64 odsto srednju, a 18 odsto nisku.
Zanimljiv je slučaj Finske. Finska je imala skoro najbolji rezultat u finansijskom znanju, dok je rezultat u finansijskom ponašanjum bio najgori. To je uticalo na njihovu ukupnu ocenu finansijske pismenosti.
Ilustracije radi, kada su učesnici upitani da li prate svoje troškove, samo 16 odsto u Finskoj je odgovorilo sa "potpuno se slaže". Ovo je jako loš rezultat jer je prosek u EU 49 odsto.
Finski građani su takođe imali veoma niske ocene po drugim pitanjima finansijskog ponašanja.
EU radi na tome da njeni građani imaju znanje i veštine koje su im potrebne za donošenje dobrih finansijskih odluka.
(JA/EUpravo zato)
