Turistička novinarka britanskog medija Gardijan Rejčel Dikon podelila je pet najboljih nacionalnih parkova u Evropskoj uniji, a na listi se našao i jedan iz Hrvatske, koji je od Beograda daleko oko 550 kilometara i šest sati vožnje automobilom. Svih pet karakteriše lepota, ali i činjenica da nema gužve.
"Kako nude izuzetan pejzaž, retke divlje životinje i spektakularne staze, ove skrivene nacionalne parkove vredi potražiti", piše Gardijan, dodajući da se u njihovoj lepoti može uživati bez gomile posetilaca.
Aiguestortes i Estani de Sant Maurici (Španija)
"U severoistočnom delu Španije postoji divlji i prelepi vodeni svet. Nacionalni park Agestortes i Estani de Sant Maurici u centralnim Pirinejima, sadrži više od 200 jezera koja se napajaju otapanjem snega i leda, ali i ima reke i potoke, klisure, vodopade i močvare", napisali su.
Dodali su da posetioci mogu da istražuju prirodu biciklom ili da odu na neku od 27 pešačkih staza sa spektakularnim vidikovcima. Ovaj nacionalni park je dom bradatih supova i tetreba, simbola Pirineja.
Mercantour (Francuska)
"Na krajnjem jugoistoku Francuske, između najjužnijih Alpa i Sredozemnog mora, nalazi se Nacionalni park Merkantur. Ovaj raznolik pejzaž, od skoro alpskog do primorskog, pruža stanište velikom broju divljih životinja", navode oni, dodajući da je dom za više od 2.000 vrsta cveća i biljaka u kojima živi čak 200 vrsta ptica i 78 sisara, uključujući vukove, mrmote i šest vrsta francuskih kopitara.
Jedna od lokacija koje posetioci u ovom parku moraju da vide je arheološko nalazište Dolina čuda, kao i jezero Alos, inače najveće prirodno jezero na velikoj nadmorskoj visini u Evropi.
Ajfel (Nemačka)
"Nacionalni park Ajfel u Severnoj Rajni-Vestfaliji, na krajnjem zapadu Nemačke, još uvek je klasifikovan kao ‘u razvoju’ – osnovan je pre 20 godina i biće potrebno još 10 godina da se 75 odsto zemlje vrati prirodi. Ali više od polovine područja je već pretvoreno u divljinu. Stabla bukve i hrasta koja su nekada bila posečena sada su ostavljena kao netaknuta šuma, a vratile su se životinje poput divljih mačaka, detlića, jelena i retkih guštera i slepih miševa", navodi se.
2014. ovaj park postaje prvi međunarodni parktakozvanog "tamnog neba" u Nemačkoj. Opservatorija Vogelsang od tada tamo organizuje redovne astronomske radionice i "šetnje” tamnim nebom.
Oko 30 ugostitelja u ovom parku nudi ekološki prihvatljiv boravak, uključujući dva kampa i devet hostela.
Risnjak (Hrvatska)
"Planinski, šumoviti Nacionalni park Risnjak dobio je ime po jednom od svojih najređih stanovnika, risu. Obuhvata masive Risnjaka i Snježnika u severnom delu Dinarskih planina i važno je stanište mrkih medveda, vukova i divokoza", oni objašnjavaju, navodeći da je Risnjak dom tetreba i sova, ali i 89 vrsta leptira i divljih orhideja.
Dalje se objašnjava da posetioci mogu da prošetaju i do izvora reke Kupe preko Čudesne doline leptira, prateći Lesku stazu kako bi saznali više o samom parku. Takođe preporučuje se penjanje na Risnjak i Snježnik, koji su najviši vrhovi ovog nacionalnog parka.
Dodaje se da je moguće ići u ture za posmatranje divokoza, ali i iznajmiti bicikl. Na kraju ističe da na ovoj lokaciji živi šezdesetak ljudi i da postoji mogućnost smeštaja u hostelu u nekom od planinskih sela.
Peneda-Geres (Portugal)
Ovo je jedini nacionalni park u Portugalu, a nalazi se na severozapadu zemlje, blizu granice sa Španijom.
"U njemu žive endemske vrste poput zlatnoprugastog daždevnjaka i ugrožene vrste kao što su iberijski vuk i iberijska divlja koza. Postoji oko 15 pešačkih staza od nekoliko kilometara. Svaka staza se završava u selu, a park je dom za oko 9.000 ljudi", objasnili su.
(JA/EUpravo zato/Gardijan)
