Samo pre nekoliko nedelja, Brisel je strahovao da njegov program odbrambenih zajmova vredan 150 milijardi evra, pod nazivom SAFE, neće privući dovoljno zainteresovanih.
Međutim, prošle srede (30. jul) čak 18 država članica EU zvanično je izrazilo interesovanje za uzimanje zajmova u ukupnom iznosu od 127 milijardi evra. Očekuje se da će im se pridružiti još zemalja, dok prestonice procenjuju sopstvene predloge ili najavljuju podršku za zajedničke nabavke.
Evo kako trenutno stoje stvari među 27 članica EU.
Do sada je samo osam zemalja ili podelilo detalje svojih predloga sa portalom Euractiv ili javno objavilo svoje planove, u ukupnoj vrednosti između 99 i 108 milijardi evra.
Francuskaplanira da pozajmi između 15 i 20 milijardi evra za nabavku oružja, rekao je izvor blizak pregovorima, što bi činilo do 13 odsto ukupnog fonda. To je znatno više u odnosu na početak jula, kada su izvori tvrdili da Pariz razmatra skromniji zahtev zbog stanja državnih finansija.
Poljska je, za sada, podnela ubedljivo najveći zahtev, čak 45 milijardi evra, što je prošle nedelje otkrio ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš na mreži X.
Italija je takođe među najvećim potencijalnim korisnicima SAFE fonda, sa planiranih 15 milijardi evra.
Među zemljama koje su takođe zatražile zajmove nalaze se Litvanija, sa zahtevom između 5 i 8,76 milijardi evra; Estonija, koja razmatra 3,6 milijardi; Bugarska, sa između 3,2 i 3,5 milijardi; Grčka sa 1,2 milijarde i Španija sa milijardu evra.
Prema izvorima, Rumunija takođe razmatra da zatraži oko 10 milijardi evra.
Belgija bi, prema izveštaju Politico-a, mogla da zatraži između 7 i 11 milijardi evra.
Diskretni pregovarači
Pored navedenih osam zemalja, još nekoliko članica je podnelo zvanične zahteve, ali još nisu objavile koliko tačno planiraju da pozajme. Među njima su Hrvatska, Češka, Mađarska, Letonija, Portugal i Slovačka. Kipar i Finska, prema rečima dva različita izvora, još uvek procenjuju koliki iznos da zatraže.
Evropska komisija poslala je pismo devet članica koje još nisu podnele svoje zahteve, pozivajući ih da to učine tokom leta i naglasivši da su nove prijave i dalje dobrodošle.
Dodatni politički podsticaj: program SAFE omogućava državama da kupuju municiju i rakete za Ukrajinu, što bi moglo da posluži kao opravdanje za priključenje programu, posebno u prestonicama gde je teško dobiti podršku za veća ulaganja u odbranu.
Na kraju juna, irski ministar odbrane Sajmon Heris javno je izrazio interesovanje, ali Dablin još nije podneo zvaničan zahtev.
Neke prestonice i dalje nisu donele konačnu odluku. Austrija trenutno ne razmatra zahtev, ali ostavlja otvorenu mogućnost do novembra. Slovenija i Danska još proučavaju dokumentaciju, tvrde dva različita izvora.
Ne žele sve zemlje da uzmu zajam, ali to ne znači da potpuno odustaju od učešća. Nemačka, Luksemburg i Švedska zainteresovane su za zajedničke ugovore o nabavci, ali ne planiraju da se zadužuju kroz SAFE. Holandija i Malta takođe su odlučile da ne koriste ovaj instrument.
(EUpravo zato/Euractiv)
