Nejednakost među polovima je najprisutnija u ekonomskoj sferi, ali i u mnogim drugim sektorima.
Takođe, jaz postoji i u zastupljenosti na radnim mestima i u hijerarhiji, i prilikom zapošljavanja.
Koliko manje zarađuju žene?
Nejednakost u platama pokazuje i razlike između dnevnica ili plaćanja po satu, a u obzir uopšte nisu uzeti obrazovanje, starost, vrsta posla ili broj radnih sati.
Jaz između žena i muškaraca je 2022. bio 12,7 u EU. Drugim rečima, žene su prosečno zarađivale 12,7 odsto manje po satu.
To znači da na svakih 100 evra koje zaradi muškarac, žena prihoduje 87,3. Evropljanke bi morale da rade mesec i po duže da bi nadoknadile razliku.
Najveći jaz je u Estoniji (21,3 odsto), Austriji (18,4), Švajcarskoj i Češkoj (17,9).
Luksemburg je jedina zemlja sa negativnim skorom, od -0,7 odsto, što znači da tamo žene malo više zarađuju od svojih kolega.
Osim ove male države, Italija, Rumunija i Belgija takođe imaju najmanju nejednakost u platama - manja je od pet odsto.
Evropska komisija ima za cilj da ispravi ove nepravde. Napredak je veoma spor, ali je između 2012. i 2022. jaz pao za 3,7 odsto, tačnije sa 16,4 na 12,7.
Sa druge strane, u Sloveniji, Letoniji, Poljskoj, Malti, Švajcarskoj i Litvaniji je situacija obrnuta.
Problemi su veći u privatnom sektoru
U privatnom sektoru 21 od 24 evropske države razlike su još veće.
Prema Eurostatu, plate u državnoj upravi se ravnopravno dodeljuju dok to na drugim mestima možda nije slučaj.
Jedino su u Portugalu, Sloveniji i Finskoj razlike u platama bile veće u javnoj upravi.
Sa druge strane, žene bolje zarađuju u javnom sektoru na Kipru.
Zašto žene zarađuju manje?
Odgonetnuti zašto žene manje zarađuju nije jednostavan posao jer se ne radi samo o manjim platama na istim radnim mestima već i o mnogim drugim vidovima diskriminacije.
Prema analizi Evropske komisije postoji nekoliko glavnih razloga:
- Podele unutar sektora: U sektorima u kojima se manje zarađuje, poput zdravstva ili prosvete, ima više žena. Dvadeset i osam odsto žena je 2022. radilo pola radnog vremena u odnosu na osam procenata muškaraca.
- Diskriminacije u plati: Žene zarađuju manje radeći isti posao ili obavljajući istu količinu posla
- Neplaćeni rad: Žene nedeljno imaju više radnih sati, ali je taj rad uglavnom neplaćen što takođe može da utiče na njihov odabir karijere. Takođe, žene prestaju da rade da bi vodile računa o deci ili porodici. Zato EU promoviše jednaku podelu roditeljskog odsustva.
- Hijerarhija: Pozicija na radnom mestu takođe utiče na visinu zarade. Najveće razlike su primećene među menadžerima gde su žene plaćene 23 procenata manje.
Muškarci generalno u mnogo većem broju zauzimaju više pozicije. Još jedna nepravda koja pogađa žene je da su obrazovanije, ali se teže zapošljavaju.
U starosnoj grupi od 15 do 64. godine, stopa zapošljavanja za muškarce je 74,7 odsto u odnosu na 64,9 procenata žena.
(N.P/EUpravo Zato/Euronews)
