Pregovaračko poglavlje 2 deo je Klastera 2 – Unutrašnje tržište. Još uvek nije otvoreno, a za ovo poglavlje nema merila za otvaranje.

Pravne tekovine EU uključuju i instrumente za koordinisanje različitih nacionalnih sistema socijalnog osiguranja. Oblast slobode kretanja radnika povezana je sa slobodom kretanja i boravka tokom zaposlenja u državi članici Evropske unije, kao i sa svim oblastima socijalne zaštite, kao što su zdravstveno osiguranje, penzijsko osiguranje, osiguranje za slučaj nezaposlenosti i sa pravima na porodična davanja.

Sloboda kretanja radnika je jedna od osnovnih sloboda koja je garantovana pravom Evropske unije. U skladu sa članom 45. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, svaki građanin Evropske unije ima pravo na slobodno kretanje, boravak i rad (sa nekim izuzecima u javnom sektoru) u drugim državama članicama, bez diskriminacije na osnovu državljanstva. U pogledu opštih principa koji se odnose na pristup tržištu rada, pravne tekovine EU obezbeđuju nediskriminatorski tretman (na osnovu državljanstva, boravišta i jezika) radnika koji su legalno zaposleni u zemlji koja nije zemlja njihovog porekla. Ovo naročito obuhvata ravnopravan tretman u pogledu aspekata koji se odnose na zaposlenje, kao što su uslovi zapošljavanja i rada, isplata zarada i otpuštanje.

Članovi porodica

Osim toga, određena prava su proširena na članove porodica radnika. Koncept i implikacije slobode kretanja radnika tumače se i razvijaju kroz sudsku praksu Evropskog suda pravde, uključujući i sam pojam radnika. Pored toga, opšti principi slobode kretanja radnika uključuju odredbe koje se odnose na dodatna prava u pogledu penzijskog osiguranja zaposlenih i samozaposlenih osoba koje se kreću unutar EU.

Pravo na slobodno kretanje radnika dopunjeno je sistemom za koordinisanje sistema socijalnog osiguranja, tj. pravom migranata i članova njihovih porodica da steknu, kumulišu ili prenose naknade socijalnog osiguranja, kao i da primaju isplate na osnovu ovih naknada. Ovo se zasniva na propisima koji ne sprovode usklađivanje već koordinisanje sistema socijalnog osiguranja država članica i prema tome je neophodna administrativna saradnja između država članica o ovom pitanju. Istovremeno, u oblasti zdravstvene zaštite potrebno je da medicinski troškovi budu nadoknađeni za ukupno neophodno lečenje osoba koje se razbole ili dožive nezgodu tokom privremenog boravka u drugoj državi članici. U skladu sa navedenim, potrebno je da evropska kartica zdravstvenog osiguranja bude izdata svim državljanima.

Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za slobodu kretanja radnika

Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Ministarstva finansija; Ministarstva privrede; Ministarstva unutrašnjih poslova; Ministarstva zdravlja; Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Ministarstva omladine i sporta; Ministarstva odbrane; Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave; Ministarstva za evropske integracije; Nacionalne službe za zapošljavanje; Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje; Zavoda za socijalno osiguranje; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje; Narodne banke Srbije.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Pristupanjem države Evropskoj uniji otvaraju se mogućnosti da radnik koji se seli u drugu državu članicu ima sva prava iz radnog odnosa, socijalna prava i poreske olakšice kakve ima i matični radnik u državi primaocu kada je u toj državi članici u radnom odnosu. Navedena prava uključuju naknade za bolovanje i porodiljsko odsustvo, naknade za povrede na radu, pogodnosti za osobe sa posebnim potrebama, porodične dodatke kao i naknade za nezaposlene i penzije. S tim u vezi, primenjuju se direktno i pravila EU o koordinisanju sistema socijalne zaštite, koja otklanjaju negativne posledice migracije na pojedinca prilikom sticanja ili korišćenja određenih socijalnih prava.Već kao kandidat za članstvo u EU, država treba da se pripremi za učešće u sistemu EURES (Evropska služba za zapošljavanje), čiji cilj je promovisanje slobode kretanja radnika u okviru EU, posredstvom bliske saradnje između nacionalnih službi za zapošljavanje – radi razmene informacija o mogućnostima u pogledu zapošljavanja.

Sa ciljem obezbeđivanja mobilnosti na tržištu rada, Evropska unija finansira mogućnost traženja posla u svim državama članicama Evropske unije putem internetskog portala EURES koji predstavlja mrežu servisa za zapošljavanje i pruža informacije o nepopunjenim radnim mestima, povezuje poslodavce i daje savete za traženje posla ili moguće dodatno obrazovanje.

Na operativnom nivou, relevantne baze podataka o slobodnim radnim mestima je potrebno integrisati sa EURES mehanizmom za razmenu podataka o slobodnim radnim mestima, a potrebno je razmeniti i opšte informacije o tržištu rada i životnim uslovima i uslovima rada.

Da bi se izbegli poremećaji na tržištima rada, države članice Evropske unije imaju mogućnost da, prilikom pristupanja novih država članica, uvedu ograničenja, odnosno prelazne rokove pre potpunog otvaranja svog tržišta rada radnicima iz novih država članica.Navedena ograničenja moguća su po prinicpu 2+3+2: početno ograničenje od dve godine, nakon čega je moguće produženje za još tri godine posle prve revizije i na kraju za još dve godine, pod uslovom da postoje opravdani razlozi za to produženje. O ovim privremenim merama svaka država članica Evropske unije odlučuje zasebno, a nova zemlja članica takođe može da uvede recipročne mere, kojima se ograničava kretanje radnika iz onih država članica koje uvedu takva ograničenja za radnike iz nove države članice.

(EUpravo zato/Ministarstvo za EU integracije)