Novi naučni poduhvat, čiji je cilj stvaranje osnovnih delova ljudskog genetskog materijala u laboratorijskim uslovima, zvanično je započet. Iako projekat nosi potencijal da donese velike iskorake u medicini i biotehnologiji, javnost izražava zabrinutost zbog mogućih zloupotreba - uključujući stvaranje "dizajniranih ljudi" ili nepredvidivih efekata po ljudsku budućnost.
Projekat je dobio početna sredstva u iznosu od 10 miliona funti od fondacije "Wellcome Trust", jedne od najznačajnijih organizacija u oblasti medicinskih istraživanja. Fondacija veruje da bi rezultati mogli imati dalekosežno pozitivan uticaj, naročito u borbi protiv bolesti koje trenutno nemaju lek.
Dr Džulijan Sejl iz Laboratorije za molekularnu biologiju pri britanskom Savetu za medicinska istraživanja izjavio je za BBC da je ovaj projekat "veliki korak napred u razumevanju biologije".
"Cilj nam je da razvijemo terapije koje bi mogle doprineti zdravijem starenju, da regenerišemo oštećene organe poput srca, jetre ili imunog sistema koristeći ćelije koje su otporne na bolesti", rekao je Sejl.
Međutim, kritičari upozoravaju na etičke dileme. Postoji bojazan da bi tehnologija mogla biti zloupotrebljena za stvaranje genetski modifikovanih ljudi ili neetičnih eksperimenata.
DNK kao genetski kod
Projekat je pokrenut povodom 25 godina od završetka čuvenog „Projekta ljudskog genoma", koji je prvi mapirao sve gene u ljudskom DNK zapisu.
Svaka ćelija u našem telu sadrži DNK - molekul koji se sastoji od četiri osnovne komponente: A, G, C i T. Kombinacije ovih elemenata određuju sve naše fizičke osobine i biološke funkcije.
Novi projekat, nazvan "Sintetički ljudski genom", ide korak dalje - ne samo da omogućava čitanje genetskog koda, već i njegovo sastavljanje iz temelja, molekul po molekul.
Sklapanje genetskih jedinica
Naučnici će se u prvoj fazi koncentrisati na razvoj metoda za sastavljanje sve većih delova DNK, s krajnjim ciljem izgradnje celih hromozoma. Hromozomi sadrže gene odgovorne za funkcionisanje i održavanje organizma.
Takvi sintetički segmenti bi se koristili isključivo za naučna ispitivanja, kako bi se bolje razumelo kako geni utiču na zdravlje i bolest. Prema rečima profesora Metjua Herlsa iz Instituta "Wellcome Sanger", koji je učestvovao u sekvenciranju većine ljudskog genoma, ovakva istraživanja mogu otvoriti nove puteve za dijagnostiku i terapiju.
"Sintezom DNK u laboratoriji otvaramo mogućnost da testiramo naučne hipoteze koje do sada nismo mogli, jer smo bili ograničeni samo na modifikovanje postojeće DNK", navodi Herls.
Za sada, eksperimenti će se odvijati isključivo u kontrolisanim laboratorijskim uslovima - bez pokušaja stvaranja živih sintetičkih organizama. Ipak, nova tehnologija daje naučnicima neviđen stepen kontrole nad biološkim procesima.
Potencijalne opasnosti
Uprkos medicinskim ambicijama, postoji zabrinutost da bi tehnologija mogla pasti u pogrešne ruke. Profesor Bil Ernšo sa Univerziteta u Edinburgu upozorava da bi neki mogli koristiti ove metode za razvoj biološkog oružja ili genetski unapređenih ljudi.
"Ne možemo više vratiti proces unazad. Čak i ako sada postavimo granice, organizacije koje imaju potrebnu tehnologiju mogu raditi šta žele", izjavio je on.
Dr Pet Tomas ističe još jednu etičku dilemu: ko bi imao pravo vlasništva nad sintetičkim biološkim materijalom?
"Ako jednog dana budemo mogli praviti sintetičke organe ili čak ljude, postavlja se pitanje - ko će ih posedovati? I šta će se dešavati s podacima o tim entitetima?", pita Tomasova.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
