Poglavlje 4 - sloboda kretanja kapitala: Jedna od četiri slobode na kojima je zasnovano funkcionisanje tržišta EU

Pregovaračko poglavlje 4, koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala, deo je Klastera 2 – Unutrašnje tržište u okviru procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Ovo poglavlje još uvek nije otvoreno, a trenutno ne postoje merila za njegovo otvaranje, što znači da Srbija nije dobila specifične tehničke ili pravne uslove koje mora ispuniti pre početka pregovora.

Pojmovi i tipovi kapitalnih kretanja definisani su u Prilogu 1 Direktive 88/361/EEZ, koji daje klasifikaciju kretanja kapitala po ekonomskoj prirodi imovine (aktive) i obaveza (pasive) na koje se odnose.

Ova klasifikacija uključuje:

• Direktna strana ulaganja
• Ulaganja u nekretnine (kupovina zemljišta, zgrada i pravo na njihovu izgradnju ili korišćenje)
• Transakcije hartijama od vrednosti na tržištu kapitala i novca
• Učešće u investicionim fondovima
• Depoziti i računi kod finansijskih institucija
• Krediti i finansijski zajmovi, uključujući i one za trgovinske i uslužne transakcije
• Garancije, jemstva i zaloge
• Prenosi u vezi sa osiguranjem
• Lična kapitalna kretanja (npr. nasledstva, pokloni, zajmovi)
• Fizički uvoz/izvoz finansijske imovine
• Ostala kretanja kapitala (npr. autorske naknade i odštete kada su kapitalne prirode)

Usluge plaćanja na unutrašnjem tržištu EU

Slobodno kretanje kapitala u EU ne obuhvata samo investicije, već i regulisane usluge plaćanja. Pravna regulativa EU uspostavlja jedinstveno evropsko tržište za plaćanje, omogućavajući brze, bezbedne i jeftine prekogranične transakcije u okviru EU.

Tekuća plaćanja (npr. plaćanje usluga, troškovi obrazovanja, porezi i slično) nisu obuhvaćena ograničenjima, jer ne podrazumevaju prenos kapitala, već svakodnevne finansijske tokove između rezidenata i nerezidenata.

Ciljevi EU u ovoj oblasti su:

• Ujednačavanje prava korisnika platnih usluga
• Povećanje konkurencije među učesnicima na tržištu plaćanja
• Smanjenje troškova transakcija

Kreiranje jedinstvene zone plaćanja u evrima – SEPA

SEPA (Single Euro Payments Area) omogućava da plaćanja u evrima između zemalja članica budu jednako jednostavna i povoljna kao nacionalna plaćanja. Prema važećim propisima:

• Naknade za prekogranična elektronska plaćanja u evrima do određenog iznosa ne smeju biti više od naknada za iste transakcije u zemlji
• Ovo se odnosi na: kreditne transfere, direktna zaduženja, plaćanja karticama, podizanje gotovine na bankomatima
• Regulisano je i poslovanje institucija za elektronski novac

Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma

Zakonodavstvo EU u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma zahteva:

• Identifikaciju klijenata od strane banaka i finansijskih institucija
• Prijavljivanje sumnjivih transakcija
• Posebnu pažnju na gotovinske transakcije većih iznosa i predmete visoke vrednosti

Efikasan sistem uključuje saradnju između:

• Nadzornih tela
• Organa za sprovođenje zakona
• Tužilaštva

Koja je korist od slobodnog kretanja kapitala za Srbiju?

Liberalizacija kapitalnih tokova je osnovni uslov za članstvo u EU. To znači da Srbija mora omogućiti:

• Otvaranje bankovnih računa u inostranstvu
• Davanje kredita i zajmova nerezidentima
• Unošenje i iznošenje gotovine bez ograničenja
• Jednaka prava za građane EU i domaće građane u vezi sa kupovinom nekretnina

Kada Srbija postane članica EU, koristi će imati:

• Građani – više izbora u pogledu banaka i platnih usluga, manji troškovi transfera
• Preduzetnici i investitori – lakši pristup kapitalu i evropskom tržištu
• Institucije – veća bezbednost kroz usklađene propise protiv finansijskog kriminala

Usklađivanjem sa zakonodavstvom EU, Srbija jača svoj finansijski sistem, obezbeđuje pravedne i transparentne uslove poslovanja i doprinosi efikasnoj borbi protiv finansijskog kriminala.

(EUpravo zato/MEI)