Kada je reč o zahtevima iz pregovaračkog procesa za države kandidate, Poglavlje 24 je podeljeno na više oblasti:

Azil

Pravne tekovine EU u oblasti azila odnose se na zajedničke standarde koje države članice moraju da usvoje. To su direktive koje definišu osnovne procedure za rešavanje o zahtevima za azil, prava koja imaju tražioci azila dok traje procedura odlučivanja o njihovim zahtevima, uslove koje tražilac azila mora da ispuni kako bi mu bio odobren azil, prava koja imaju lica kojima je odobren zahtev za azil, privremenu zaštitu u slučaju masovnog priliva izbeglica, kao i sistem koja je država članica EU nadležna za rešavanje o podnetom zahtevu za azil, kako bi se sprečile zloupotrebe (tzv. Dablinski sistem).

Direktivom je ustanovljena i prateća baza podataka EURODAK, koja sadrži biometrijske podatke tražilaca azila. Evropska unija je formirala i posebnu agenciju - Zajedničku kancelariju za podršku politici azila (EASO- European Asylum Support Office) sa sedištem na Malti.

Migracije

Pitanje legalnih i neregularnih migracija je veoma značajno za EU, a pre svega kako je to pitanje rešeno u trećim državama koje se graniče sa EU.

Republika Srbija ima specifičan geografski položaj i nalazi se na migratornim rutama ka Evropskoj uniji. Kada je reč o legalnim migracijama, RS usklađuje svoje zakonodavstvo koje se odnosi na spajanje porodica, dozvole za rad za strane državljane, dokumenta za strance i uopšte pravila o kretanju i boravku stranaca - sa pravnim aktima EU koja se odnose na ovo pitanje. Neregularne migracije predstavljaju značajan problem u svim evropskim državama, pa je neophodno da se propisi koji se odnose na ovo pitanje u potpunosti usklade. Značajan deo teme neregularnih migracija čini i pitanje readmisije.

Naša država ima potpisan sporazum sa EU o readmisiji lica koja nezakonito borave, kao i niz implementacionih protokola, te će kroz pregovarčki proces biti praćeno da li se ta procedura neometano odvija.

Na RS će biti zadatak reintegracije povratnika, kako ne bi dolazilo do sekundarnih migracija.

Vizna politika

EU usklađuje viznu politiku i ažurira svoja pravila o vizama i listu država čijim državljanima je potrebna viza za prelazak spoljnih granica EU i listu država čiji državljani su izuzeti od te obaveze, a u cilju unapređenja uslova za zakonite putnike i povećanja dostupnih instrumenata za odgovor na izazove nezakonitih migracija.

RS se nalazi na listi država kojima nije potrebna viza za Šengen države. Srbija će trenutkom prijema morati da uskladi svoju listu sa viznom listom EU. Takođe će biti neophodno da se uskladi sa Viznim informacionim sistemom EU koji postoji između država članica EU.

Kodeks o vizama je najvažniji pravni akt EU za sprovođenje vizne politike.

Kontrola granica i Šengen

Šengen pravne tekovine su, kao deo pravnih tekovina, najveći nivo integracije država članica EU u ovom poglavlju.

Ukidanjem unutrašnjih granica između država članica EU, uveden je sistem koji pomaže sprečavanje zloupotreba. On je do danas evoluirao u Šengen informacioni sistem II, za koji će naša zemlja morati da bude spremna.

Datumom prijema u EU Srbija neće postati deo Šengen sistema, već će to biti predmet naknadne odluke Saveta, kada RS bude ispunila sve kriterijume i kada bude procenjeno da je spremna za prijem.

U oblasti kontrole spoljnih granica EU, najvažniji pravni akt je Kodeks o granicama Šengena, sa kojim će RS morati u potpunosti da se uskladi kada je reč o upravaljanju granicom. EU je formirala agenciju koja se bavi upravljem granicama - FRONTEKS.

Borba protiv organizovanog kriminala

Za ovu oblast su, osim pravnih propisa EU, veoma značajne i konvencije UN i Saveta Evrope, ali pre svega treba istaći Palermo konvenciju - Konvenciju UN za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala koja definiše osnove za dalje rešavanje ovog pitanja.

Rezultati će pokazivati u kojoj meri RS napreduje u ovoj oblasti, s obzirom da je zakonodavni okvir postavljen, ali će statistika i broj konačnih presuda pokazivati u kojoj meri rešavanje ovog pitanja ide u dobrom pravcu. Visokotehnološki kriminal i pravni propisi koji se na to odnose su takođe predmet razgovora u okviru ovog poglavlja. Sprečavanje pranja novca, odnosno, krivični aspekt tog pitanja, razmatra se i kroz ovo poglavlje, iako se obrađuje u okviru poglavlja koje se odnosi na kretanje kapitala.

Borba protiv trgovine ljudima

Osim pravnih propisa koji se odnose na represiju, kada je reč o trgovini ljudima, dosta pažnje u okviru ove teme mora biti posvećeno i prevenciji, ali i zaštiti žrtava.

Posebna pažnja u pravnim propisima EU koji normiraju ovu temu posvećuje se zaštiti dece i žena.

Borba protiv terorizma

Terorizam kao pojava, nakon napada u SAD i Madridu, je veoma visoko na agendi EU, tako da RS treba da uskladi svoje standarde sa standardima EU i da aktivno učestvuje u sprečavanju terorističkih napada, da onemogući finansiranje terorizma, da razmenjuje informacije i drugo.

Borba protiv droga 

Osim strateškog okvira koji EU postavlja na svakih nekoliko godina, RS će i u ovoj oblasti statistikom dokazivati rezultate primene.

Kada je reč o borbi protiv droga, preventivno delovanje je veoma bitan aspekt i biće neophodan intenzivan rad kako bi se smanjio broj zavisnika od droga.

Jedno od značajnih pitanja koje se javlja je i uništavanje zaplenjenih droga, kao i pitanje kontrolisanih supstanci i liste prekursora.

Evropski monitoring centar za droge i zavisnost od droga je forum na kome države članice razmenjuju prakse i iskustva kako bi se ovo pitanje na nivou EU što efikasnije rešavalo. Od države kanidata se očekuje aktivno učešće, a RS je već aktivna u okviru ovog centra.

Policijska saradnja

Osnova borbe protiv svih oblika kriminala u okviru EU je saradnja među policijama država članica.

Zato je neophodno da Srbija pokaže spremnost na saradnju sa svim državama članicama EU u svim pitanjima koja su značajna za efikasan rad ovih službi. EVROPOL kao Evropska policijska kancelarija je agencija EU sa kojom RS ima potpisan sporazum o strateškoj i operativnoj saradnji. CEPOL, kao institucija koja se bavi obukom policijskih službenika, veoma je važna kada je u pitanju saradnja policije RS i država članica.

Pravosudna saradnja u građanskim stvarima

Ova oblast se odnosi na evropsko ugovorno pravo, na prava u građanskim i trgovinskim stvarima, na pravo koje se primenjuje na ugovorne obaveze, priznavanje i izvršenje presuda u građanskim pitanjima, medijaciju, stečajno pravo, nasleđivanje i drugo.

Pravosudna saradnja u krivičnim stvarima

Pitanja koja se razmatraju odnose se na ekstradiciju, Evropski nalog za hapšenje, saradnju sa Evropskom jedinicom za pravosudnu saradnju (EUROJUST), Evropski nalog za dokaze, diskvalifikacije i drugo.

Carinska saradnja

Najveći deo carinske saradnje se pregovora kroz posebno pregovaračko poglavlje 29 koje se odnosi Carinsku uniju, a u okviru Poglavlja 24 razmatraju se samo pitanja saradnje carinskih službi u kontekstu borbe protiv svih oblika kriminalnih radnji.

Kao jedan od osnovnih dokumenata kojima će RS pristupiti nakon članstva navodi se Napulj II konvencija koja se odnosi na međusobnu saradnju carinskih službi država članica EU.

Krivotvorenje evra

Ovo pitanje se razmatra u okviru poglavlja 32 - Finansijska kontrola, osim njegovog krivičnog aspekta, za koji se usklađivanje očekuje kroz ovo poglavlje.

O značaju tema poglavlja

Jedno od najvećih dostignuća zajedničkih politika EU je ukidanje unutrašnjih granica između država članica.

To je dovelo do potrebe za većom unutrašnjom bezbednošću svih građana, koja je neraskidivo povezana sa saradnjom sa drugim državama radi sprečavanja spoljnih pretnji.

U svakom slučaju, i u procesu pristupanja i kada RS postane članica, uvođenjem standarda i usklađivanjem sa pravnim tekovinama u ovoj oblasti bezbednost građana RS će biti veća, pravna država i vladavina prava će biti zaštićene, a Srbija će postati deo jednog velikog sistema koji sve izazove kada je reč o bezbednosti građana rešava razmenom informacija i bliskom saradnjom.

(M.A./EUpravo zato)