Poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost kao temelj poglavlja

Poglavlje 24 koje se tiče pravde, slobode i bezbednosti, deo je Klastera 1 koji je nazvan "Osnove", a otvoreno je 2016. godine. 

EU ima zajednički pravni okvir za azil, koji uključuje direktive koje definišu:

• Osnovne procedure za odlučivanje o zahtevima za azil;
• Prava tražilaca azila tokom procesa;
• Uslove za dobijanje statusa azilanta;
• Prava osoba kojima je azil odobren;
• Privremenu zaštitu u slučaju masovnog priliva izbeglica;
• Dablinski sistem, koji određuje koja država članica je odgovorna za razmatranje zahteva.

Takođe je ustanovljen EURODAK – baza podataka sa biometrijskim podacima tražilaca azila. EU je osnovala i Zajedničku kancelariju za podršku politici azila (EASO) sa sedištem na Malti, koja pruža tehničku i operativnu pomoć državama članicama i kandidatima.

Migracije – Usklađivanje sa pravilima EU

S obzirom na geografski položaj Srbije na migracionim rutama ka EU, oblast migracija je od posebnog značaja. Srbija usklađuje zakonodavstvo koje se odnosi na:

• Spajanje porodica;
• Radne dozvole za strane državljane;
• Pravilnike o boravku i kretanju stranaca.

Neregularne migracije predstavljaju izazov za sve evropske države. Srbija mora u potpunosti uskladiti svoje propise sa EU, naročito u vezi sa readmisijom – povratkom lica koja nezakonito borave na teritoriji EU. Srbija je potpisala Sporazum o readmisiji sa EU, uz niz implementacionih protokola. Takođe, odgovornost Srbije biće i reintegracija povratnika, kako bi se sprečile sekundarne migracije.

Vizna politika – Prilagođavanje šengenskom sistemu

EU redovno ažurira viznu politiku, uključujući liste država:

• Čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU;
• Koji su izuzeti od viznog režima.

Srbija se trenutno nalazi na listi zemalja koje ne moraju imati vizu za šengensku zonu, ali će, po prijemu u EU, morati da uskladi svoju viznu listu sa viznom listom Unije. Neophodno je i usklađivanje sa Viznim informacionim sistemom EU, koji povezuje države članice radi bolje kontrole migracija. Kodeks o vizama je glavni regulatorni akt EU u ovoj oblasti.

Kontrola granica i Šengen – Sprečavanje zloupotreba i sigurnost granica

Šengenska pravna tekovina predstavlja najviši nivo integracije u okviru Poglavlja 24. Ukidanjem unutrašnjih granica, države članice su uspostavile mehanizme za kontrolu i bezbednost, uključujući:

• Šengen informacioni sistem II (SIS II) – za razmenu informacija;
• FRONTEKS – agenciju EU za upravljanje granicama.

Srbija neće automatski postati deo Šengena ulaskom u EU – to će biti posebno odlučeno kada ispuni sve kriterijume. U međuvremenu, mora se u potpunosti uskladiti sa Kodeksom o granicama Šengena, koji reguliše upravljanje spoljnim granicama EU.

Borba protiv organizovanog kriminala – Saradnja, presude i konvencije

U borbi protiv organizovanog kriminala, pored propisa EU, ključne su i međunarodne konvencije, pre svega Palermo konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

Napredak Srbije meriće se konkretnim rezultatima – statistikom, presudama i praksom. Posebno su važni segmenti visokotehnološkog kriminala, borbe protiv pranja novca i drugih krivičnih dela.

Trgovina ljudima – Prevencija i zaštita žrtava

EU pravni okvir u ovoj oblasti naglašava ne samo represivne mere, već i:

• Prevenciju trgovine ljudima;
• Zaštitu žrtava, posebno dece i žena.

Srbija mora razviti sveobuhvatan sistem koji obuhvata sve ove aspekte.

Borba protiv terorizma – Standardi, prevencija i razmena informacija

Terorizam je visoko na agendi EU još od napada u SAD i Madridu. Srbija mora:

• Primeniti standarde EU za borbu protiv terorizma;
• Sprečiti finansiranje terorizma;
• Uspostaviti mehanizme za međunarodnu saradnju i razmenu informacija.

Borba protiv droga – Statistika, prevencija i uništavanje

U borbi protiv droga, EU donosi strateške okvire na nekoliko godina. Srbija mora pokazati rezultate kroz:

• Statističke pokazatelje;
• Prevenciju i edukaciju;
• Uništavanje zaplenjenih droga;
• Regulisanje prekursora i kontrolisanih supstanci.

Srbija je već aktivna članica Evropskog centra za monitoring droga i zavisnosti od droga, što je važan korak u jačanju saradnje.

Policijska saradnja – EVROPOL i CEPOL kao partneri

Efikasna borba protiv kriminala u EU zasniva se na policijskoj saradnji. Srbija ima potpisan sporazum sa:

• EVROPOL – Evropskom policijskom kancelarijom;
• CEPOL – agencijom za obuku policijskih službenika.

Ova saradnja omogućava zajedničke operacije, razmenu informacija i izgradnju kapaciteta.

Pravosudna saradnja u građanskim i krivičnim stvarima

U oblasti građanskog prava, Srbija treba da se uskladi sa pravilima EU koja se odnose na:

• Ugovore i trgovinske odnose;
• Priznavanje presuda;
• Stečaj, nasledno pravo i medijaciju.
• U krivičnim stvarima, fokus je na:
• Evropskom nalogu za hapšenje;
• Saradnji sa EUROJUST-om – telom za pravosudnu saradnju;
• Razmeni dokaza i ekstradiciji.

Carinska saradnja – Suživot sa Poglavljem 29

Iako se većina carinskih pitanja obrađuje kroz Poglavlje 29 – Carinska unija, Poglavlje 24 obuhvata saradnju carinskih službi u borbi protiv kriminala. Po prijemu u EU, Srbija će pristupiti Napulj II konvenciji, koja reguliše saradnju među carinama država članica.

Krivotvorenje evra – Krivična odgovornost kroz Poglavlje 24

Iako se krivotvorenje evra kao tema razmatra i u Poglavlju 32 – Finansijska kontrola, njegov krivični aspekt obrađuje se kroz Poglavlje 24. Srbija mora da uskladi zakonodavstvo i razvije mehanizme za efikasno procesuiranje ovih dela.

Zašto je Poglavlje 24 važno za građane?

Ukidanje unutrašnjih granica u EU jedno je od najvećih dostignuća evropske integracije. Time je naglašena potreba za jačanjem unutrašnje bezbednosti, pravne države i međunarodne saradnje.

Za Srbiju, usklađivanje sa pravilima iz Poglavlja 24 znači:

• Viši nivo zaštite građana;
• Efikasnije institucije;
• Sigurniji pravni sistem.

Ulaskom u EU, Srbija će postati deo sistema koji bezbednosne izazove rešava putem zajedničkog delovanja, razmene informacija i solidarnosti.

(M.A./EUpravo zato)