Poglavlje 21 je jedno od poglavlja u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. To je deo Klastera 4, koji se zove "Zeleni dogovor i održiva povezanost". Srbija je ovo poglavlje otvorila 2021. godine, što znači da je zvanično započela pregovore sa EU o ovoj oblasti.
Šta su transevropske mreže i zašto su važne?
Zamislite Evropsku uniju kao prostor bez granica u kome ljudi, roba, usluge i novac mogu slobodno da se kreću. Da bi to funkcionisalo, potrebna je savremena i dobro povezana infrastruktura – putevi, železnice, energetske mreže i internet.
Ideja da se sve te mreže povežu u jedan veliki sistem pojavila se krajem 1980-ih, kada je počelo stvaranje Jedinstvenog evropskog tržišta. Tako su nastale transevropske mreže, poznate kao TEN – Trans-European Networks.
Ove mreže imaju ogroman značaj jer:
- podstiču ekonomski rast,
- povećavaju zapošljenost,
- omogućavaju da se svi regioni Evrope ravnomerno razvijaju.
Ugovor o funkcionisanju Evropske unije daje pravni osnov za te mreže, posebno u oblastima transporta, energetike i telekomunikacija (članovi 170–172).
TEN-T: Transevropske transportne mreže
Ovo su mreže koje se odnose na saobraćaj – puteve, pruge, rečne i morske luke, vazdušne luke, ali i kombinaciju različitih vidova prevoza (npr. železnica + kamion).
Cilj TEN-T mreža je:
- da se stvori održiv, bezbedan i efikasan transportni sistem,
- da se smanji broj zagušenja i zaustavljanja na granicama,
- da se omogući bolje povezivanje Istoka i Zapada Evrope.
Plan je da se do 2030. godine formira tzv. osnovna mreža (core network) koja će obuhvatiti 9 glavnih saobraćajnih koridora kroz celu EU.
TEN-E: Transevropske energetske mreže
Ove mreže obuhvataju:
- prenos električne energije (dalekovodi),
- prenos i skladištenje gasa (gasovodi, rezervoari).
Njihov zadatak je da:
- obezbede sigurno i stabilno snabdevanje energijom,
- podstaknu tržište energije koje funkcioniše u svim zemljama EU i kandidatima,
- doprinesu borbi protiv klimatskih promena i prelasku na čistu, obnovljivu energiju.
Postoji i lista važnih energetskih projekata od zajedničkog interesa za celu EU, koja se ažurira svake godine. Ovi projekti dobijaju podršku jer doprinose povezivanju i većoj sigurnosti u snabdevanju.
Transevropske telekomunikacione mreže
Ove mreže se odnose na:
- razvoj internet infrastrukture,
- distribuciju digitalnih usluga (npr. e-zdravstvo, e-uprava, brzi internet),
- bolju povezanost svih delova Evrope, uključujući i ruralne krajeve.
One pomažu da građani i kompanije imaju jednak pristup savremenim telekomunikacionim uslugama – bilo da žive u centru Beograda ili u malom selu.
Ko sve u Srbiji radi na ovom poglavlju?
Pregovaračko poglavlje 21 ne pokriva samo jednu oblast, pa u njemu učestvuje veliki broj institucija. Među njima su:
Ministarstva koja se bave saobraćajem, energetikom, životnom sredinom, finansijama, odbranom, trgovinom, prosvetom, evropskim integracijama.
Agencije kao što su Agencija za energetiku, Agencija za bezbednost saobraćaja, Agencija za upravljanje lukama.
Direktorati i zavodi, kao što su Direktorat civilnog vazduhoplovstva, Direkcija za železnice, Republički zavod za statistiku i Institut za standardizaciju Srbije.
Zajedno rade na usklađivanju zakona, propisa i standarda sa pravilima EU i identifikovanju projekata koji mogu dobiti podršku.
Šta Srbija dobija iz ovog poglavlja?
Ono što je najvažnije za građane i privredu jeste to da je Srbija u pregovorima precizno definisala koje saobraćajne i energetske rute na njenoj teritoriji postaju deo transevropskih mreža.
To konkretno znači:
- mogućnost korišćenja fondova Evropske unije za razvoj infrastrukture,
- pristup povoljnim kreditima Evropske investicione banke,
- veće šanse za realizaciju velikih infrastrukturnih projekata uz podršku EU.
Ovi projekti ne samo da će olakšati svakodnevni život građana (brže putovanje, sigurnije snabdevanje energijom), već će doneti i nova radna mesta, veće investicije i ravnomerniji razvoj regiona.
(EUpravo zato/Ministarstvo za EU integracije)
