Poglavlje 21 – Transevropske mreže: Sloboda kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala

Poglavlje 21 je jedno od poglavlja u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. To je deo Klastera 4, koji se zove "Zeleni dogovor i održiva povezanost". Srbija je ovo poglavlje otvorila 2021. godine, što znači da je zvanično započela pregovore sa EU o ovoj oblasti.

Ideja da se sve te mreže povežu u jedan veliki sistem pojavila se krajem 1980-ih, kada je počelo stvaranje Jedinstvenog evropskog tržišta. Tako su nastale transevropske mreže, poznate kao TEN – Trans-European Networks.

Ove mreže imaju ogroman značaj jer:

• podstiču ekonomski rast,
• povećavaju zapošljenost,
• omogućavaju da se svi regioni Evrope ravnomerno razvijaju.

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije daje pravni osnov za te mreže, posebno u oblastima transporta, energetike i telekomunikacija (članovi 170–172).

TEN-T: Transevropske transportne mreže

Ovo su mreže koje se odnose na saobraćaj – puteve, pruge, rečne i morske luke, vazdušne luke, ali i kombinaciju različitih vidova prevoza (npr. železnica + kamion).

Cilj TEN-T mreža je:

• da se stvori održiv, bezbedan i efikasan transportni sistem,
• da se smanji broj zagušenja i zaustavljanja na granicama,
• da se omogući bolje povezivanje Istoka i Zapada Evrope.

Plan je da se do 2030. godine formira tzv. osnovna mreža (core network) koja će obuhvatiti 9 glavnih saobraćajnih koridora kroz celu EU.

TEN-E: Transevropske energetske mreže

Ove mreže obuhvataju:

• prenos električne energije (dalekovodi),
• prenos i skladištenje gasa (gasovodi, rezervoari).

Njihov zadatak je da:

• obezbede sigurno i stabilno snabdevanje energijom,
• podstaknu tržište energije koje funkcioniše u svim zemljama EU i kandidatima,
• doprinesu borbi protiv klimatskih promena i prelasku na čistu, obnovljivu energiju.

Postoji i lista važnih energetskih projekata od zajedničkog interesa za celu EU, koja se ažurira svake godine. Ovi projekti dobijaju podršku jer doprinose povezivanju i većoj sigurnosti u snabdevanju.

Transevropske telekomunikacione mreže

Ove mreže se odnose na:

• razvoj internet infrastrukture,
• distribuciju digitalnih usluga (npr. e-zdravstvo, e-uprava, brzi internet),
• bolju povezanost svih delova Evrope, uključujući i ruralne krajeve.

One pomažu da građani i kompanije imaju jednak pristup savremenim telekomunikacionim uslugama – bilo da žive u centru Beograda ili u malom selu.

Ko sve u Srbiji radi na ovom poglavlju?

Pregovaračko poglavlje 21 ne pokriva samo jednu oblast, pa u njemu učestvuje veliki broj institucija. Među njima su:

Ministarstva koja se bave saobraćajem, energetikom, životnom sredinom, finansijama, odbranom, trgovinom, prosvetom, evropskim integracijama.

Agencije kao što su Agencija za energetiku, Agencija za bezbednost saobraćaja, Agencija za upravljanje lukama.

Direktorati i zavodi, kao što su Direktorat civilnog vazduhoplovstva, Direkcija za železnice, Republički zavod za statistiku i Institut za standardizaciju Srbije.

Zajedno rade na usklađivanju zakona, propisa i standarda sa pravilima EU i identifikovanju projekata koji mogu dobiti podršku.

Šta Srbija dobija iz ovog poglavlja?

Ono što je najvažnije za građane i privredu jeste to da je Srbija u pregovorima precizno definisala koje saobraćajne i energetske rute na njenoj teritoriji postaju deo transevropskih mreža.

To konkretno znači:

• mogućnost korišćenja fondova Evropske unije za razvoj infrastrukture,
• pristup povoljnim kreditima Evropske investicione banke,
• veće šanse za realizaciju velikih infrastrukturnih projekata uz podršku EU.

Ovi projekti ne samo da će olakšati svakodnevni život građana (brže putovanje, sigurnije snabdevanje energijom), već će doneti i nova radna mesta, veće investicije i ravnomerniji razvoj regiona.

(EUpravo zato/Ministarstvo za EU integracije)