To podrazumeva da se odredi koliko predstavnika i u kojoj instituciji će imati država koja pristupa Evropskoj uniji, ali i na koji način će glasati u određenim telima i kako se računa broj glasova koje će imati ta država.
Osnovno što se određuje je broj glasova u Evropskom savetu i Savetu ministara Evropske unije
Precizno se utvrđuje koji broj glasova će buduća država članica imati kada se odlučuje u okviru Saveta u slučajevima kada se odluke donose kvalifikovanom većinom.
Evropski savet je telo koje čine šefovi država i vlada država članica EU.
Savet ministara EU ima više formata, u zavisnosti od teme, ali ovo telo uvek čine ministri država članica, s tim što mogu biti iz različitih resora.
Evropska komisija je sada sastavljena od onoliko komesara koliko ima država članica Evropske unije, tako da je svaka država pristupanjem dobila mogućnost da dobije i jednog komesara koji će biti državljanin te države.
Evropski parlament je institucija za koju se poslanici koji ga čine biraju na neposrednim izborima. Država stupanjem u članstvo ima pravo da njeni državljani budu birani za članove Evropskog parlamenta, kao i da njeni građani glasaju. Lisabonski ugovor je odredio ukupan broj poslanika Evropskog parlamenta. Koliko će svaka država članica imati poslanika u kom sazivu, određuje Savet EU, pre svakih izbora, koji se održavaju svakih sedam godina.
Nakon pristupanja
Nakon pristupanja, nova država članica stiče pravo da imenuje sudiju u Sud Evropske unije, zatim guverner Narodne banke svake države članice učestvuje u radu Evropske centralne banke, u Evropskom revizorskom sudu svaka država članica ima člana, takođe i u Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu, Komitetu regiona, a dobija i mesto člana Saveta guvernera Evropske investicione banke, i člana u naučno-tehničkom odboru Evroatoma.
Niz tela, agencija, odbora i grupa postaju dostupni državi članici EU. Tačnije, predstavnici država članica učestvuju u njihovom radu, a na osnovu pravnih akata kojima su formirani i u skladu sa procedurom koja je tim aktima definisana.
Još jedna od značajnih tema koja je precizirana u ovom poglavlju je pitanje jezika buduće države članice.
U okviru ovog poglavlja biće potvrđeno da srpski jezik postaje zvanični jezik Evropske unije. To znači da će celokupna pravna tekovina morati da postoji i na srpskom jeziku, i to će biti pravno obavezujuća verzija, s obzirom da će srpski jezik biti službeni jezik EU - što znači jezik osnivačkih ugovora i pravnih tekovina EU.
(M.A./EUpravo zato/Ministarstvo za evropske integracije)
