Šta je neophodno činiti da bi se nastavilo sa doslednom primenom Agende 2030 u Srbiji?

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovao u zgradi Palata Srbija skup "Dijalogom do ostvarivanja ciljeva održivog razvoja".

Ministar Žigmanov je naglasio da je u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja jako važna podrška koju država Srbija dobija od zemalja kao što su Nemačka i Švajcarska.

"One podržavaju nastojanje Republike Srbije da transformiše svoj sistem i da ga izgrade kako bi bio kompatibilan sa standardima Evropske unije. Kada je u pitanju primena Agende 2030, isti je cilj, da se izgradi sigurno i stabilno društvo koje će voditi računa, ne samo o aspektima ekonomskog napretka, već i kada su u pitanju izazovi sa kojima se svako društvo suočava. To je da niko ne bude izostavljen, uključivanje društveno osetljivih grupa, da se podižu standardi socijalnih i zdravstvenih usluga, da se radi na očuvanju životne sredine i da se čuva zatečeni biodiverzitet. Jer budućim generacijama treba da ostavimo slične ili iste uslove za život", kazao je Žigmanov.

Ambasadorka Nemačke u Beogradu, Nj.E. Anke Konrad istakla je da je socijalna nepravda fenomen koji postoji u celom svetu i podrazumeva nedostatak prisustva obrazovanja, zdravstvenim ustanovama i mogućnostima stanovanja. To nije nešto što pogađa samo pojedince već pogađa celokupna društva. Zbog toga je društvo u opasnosti kada postoje socijalne nepravde i zato je potrebno da tražimo društveno rešenje. Ukoliko želimo da rešimo problem socijalne nepravde neophodno nam je da imamo odgovarajući plan, već je neophodno da se uključe različite organizacije civilnog društva i naravno državne institucije, poput državne revizorske institucije", kazala je Konrad i dodala da joj je posebno drago da Nemačka, u okviru nemačke razvojne saradnje, može da pruži podršku Srbiji na tom putu.

Ambasador Švajcarske u Srbiji, Nj.E. Urs Šmid, rekao je da Švajcarska podržava ovu inicijativu zato što smatra da je veoma važna.

"Naš stav je da je Agenda 2030 jedan sveobuhvatni transformativni proces na nivou celog društva i da je veoma značajno da on bude integrativan i kooperativan. Zato je važno da se u društvu vodi dijalog i da su u njega uključene lokalne samouprave, predstavnici akakdemske zajednice, civilnog društva i privatnog sektora jer samo tako ćemo imati jedan integrativni pristup oko značajnih ciljeva i bićemo u mogućnosti da ostvarimo te važne ciljeve Agende 2030", pojasnio je ambasador Šmid.

U ime Državne revizorske institucije govorio je njen predsednik, dr Duško Pejović. On je naveo da su državne revizorske institucije u obavezi da izveštavaju svoje građane.

"Naš plan je usmeren na obrađivanju tema koje su postavljene kao visoki prioritet u Republici Srbiji u koje spada i današnja tema. Dakle, putem revizije svrsishodnosti poslovanja, mi u okviru Izveštaja predstavljamo spremnost Republike Srbije u implementaciji Agende 2030. Tu smo naveli određene nalaze i zaključke i dali preporuke državnim organima u cilju nastavljanja jačanja te aktivnosti.

Ministar Žigmanov za EUpravo zato o nedavno predstavljenom Izveštaju Srbije pred Savetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi

Delegacija Republike Srbije, koju je predvodio ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, pre desetak dana je pred Savetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi, predstavila Izveštaj Republike Srbije za 4. ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda.

Na pitanje EUpravo zato, šta je Srbija navela u Izveštaju, gde smo u ovom trenutku u oblasti građanskih i političkih prava i koje su glavne preporuke, Žigmanov je kazao da je implementacijom svih međunarodnih dokumenata država Srbija dužna da izveštava o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i to su periodični izveštaji za prethodnih pet godina.

"Predstavili smo sve ono što smo učinili u prethodnom periodu kada je u pitanju unapređenje normativnih okvira, postojćeg i novog institucionalnog okvira i sprovođenje istih kako bi se unapređenje i zaštita građanskih i političkih prava u Srbiji podigla na što viši nivo", kazao je on i dodao:

"Naravno, bili smo izloženi i pitani na osnovu Izveštaja, koji je inače ocenjen pozitivno, a dodatna pitanja su bila usmerena na čitav jedan niz fenomena sa kojim se svako savremeno društvo suočava. Od toga, šta činimo na planu omogućavanja pristupa zdravstvenom sistemu, preko odnosa prema migrantima koji su u tranzitu kroz našu državu, pitanje torture i sprečavanje iste, slučajeva upotrebljavanja prekomerene upotrebe sile, pitanje privatnosti, slobode izražavanja i sprečavanja govora mržnje, šta činimo na planu borbe protiv korupcije, na planu nestalih lica, suđenja za ratne zločine, rodne ravnopravnosti, socijalne inkluzije, LGBTQ+ populacije. Dakle to su sve pitanja koja čine celinu društvenog života u Republici Srbiji, kazao je ministar Žigmanov.

On je zaključio da je ocena Izveštaja da u svakoj od ovih oblasti postoje značajni iskoraci i pozitivan odgovor na izazove koje su obeležili protekli izveštajni period:

"Kada su u pitanju neprimena i nedosledna primena zakona pitanja su usmerena na to šta činimo kako bi se ista svela na najmanju moguću meru".

Agenda 2030

Agenda 2030 je univerzalna strategija i od država potpisnica se očekuje da mobilišu sve resurse kako bi cilјevi bili ostvareni do 2030. godine. Agenda 2030, sa svih 17 cilјeva, uklјučuje tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine.

Države članice su se takođe obavezale da obezbede napredak i onima koji najviše zaostaju.

Vlada Republike Srbije je direktno učestvovala u razvoju i pisanju Agende održivog razvoja kroz uključivanje građana u proces putem konsultacija o razvojnoj agendi posle 2015 i direktnim učešćem predstavnika države na globalnim forumima na kojima su definisani ciljevi održivog razvoja.

Multiresorna radna grupa za sprovođenje Agende za održivi razvoj 2030 osnovana je u decembru 2015. godine i bila je sastavljena od visokih predstavnika 27 resornih ministarstava i drugih organizacija.

(M.A./EUpravo zato)