Da je Evropa pred odlučujućim momentom, poručio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u pozivu šefovima država i vlada za dvodnevni samit koji se održava u četvrtak i petak (21. i 22. mart). Najznačajnije što će se za Zapadni Balkan desiti je odlučivanje o sudbini Bosne i Hercegovine, odnosno donošenje odluke o otvaranju pristupnih pregovora sa ovom zemljom.
Oči cele Evrope u naredna dva dana biće uperene ka evropskoj prestonici Briselu, a na agendi Evropskog saveta naći će se, između ostalog, i pitanja bezbednosti i odbrane, podrške Ukrajini, spoljnih poslova i poljoprivrede, što je nagovestio u pozivnom pismu Šarl Mišel koje je upućeno u 27 prestonica država članica EU.
"U trećoj godini ruske agresije na Ukrajinu suočavamo se sa odlučujućim momentom. Imperativ su hitnost u odlučivanju, intenzitet i nepokolebljiva odlučnost. Naš glavni zadatak je da brzo pružimo vojnu pomoć Ukrajinii, ali i brza nabavka i isporuka municije, kao što je to slučaj sa nedavnom inicijativom Češke”, naveo je Mišel.
Rat zagazio u "nehumanost", šta će biti sa poljoprivrednicima?
Prvi čovek Evropskog saveta poručio je da na samitu lideri država članica moraju da se fokusiraju na efikasnu primenu i sprovođenje sankcija protiv Rusije i na unapređenje napora na korišenju neočekivanog profita od zamrznute ruske imovine. Osim toga, samit će se fokusirati na odbranu, Bliski istok, i poljoprivredu, poručio je.
"Moramo da pomognemo odbrambenoj industriji da pristupi privatnim i javnim fondovima i da smanji regulatorna opterećenja. Izgradnja strateški bezbednosnog načina razmišljanja zahteva snažno liderstvo i dobro razumevanje hitnosti pretnji sa kojima se suočavamo. Očekujem da će Evropski savet odgovoriti na te zadatke", napisao je Mišel.
Povodom rata na Bliskom istoku, MIšel je istakao da je zagaženo u "nehumanost".
"Zločini tokom napada 7. oktobra i rat koji je usledio zagazili su u nehumanost. Previše civila je stradalo. Previše nevinih života je ugroženo zbog katastrofalne huhmanitarne situacije u Gazi i rastuće gladi".
Očekuje se da će se na agendi naći i pitanje poljoprivrednika u Evropi i njihovi protesti, povodom čega je Mišel izjavio da su oni izneli svoje brige jasno i glasno.
"Moramo odlučno da reagujemo po pitanju izazova sa kojima se oni suočavaju. To znači sagledavanje dosadašnjeg rada i osiguranje da se napredak postigne bez odlaganja, naročito kada je reč o položaju poljoprivrednika u lancu snabdevanja hranom, ali i u pogledu fer konkurencije, kako na unutrašnjem tržištu, tako i na globalnom nivou", istakao je Mišel.
Kontroverzna odluka EU?
Sigurna tema je i pitanje rata u Ukrajini, kao i vojna pomoć ovoj zemlji. Očekuje se da će u četvrtak (21. mart) premijeri razmotriti sporne planove za konfiskaciju milijardi evra kamata od zamrznute ruske imovine i slanje velike većine novca u Ukrajinu. Mediji pišu da će evropski lideri pozvati da se poveća vojna podrška Kijevu, kroz zajedničku inicijativu ili kroz bilateralne sporazume između zemalja EU i Kijeva. Lideri su prethodno dogovorili reformu Evropskog instrumenta mirovne pomoći, odnosno povećanje fonda za pet milijardi evra.
"Sada kada smo suočeni sa najvećom bezbednosnom pretnjom od Drugog svetskog rata, krajnje je vreme da preduzmemo radikalne i konkretne korake kako bismo se odbranili… spremni i stavite ekonomiju EU na ratnu osnovu", istakao je Mišel.
Povodom kontroverzne ideje na stolu da se konfiskuju milijarde evra kamata na rusku imovinu - potez za koji zagovornici kažu da bi mogao da prikupi 27 milijardi evra profita ostvarene u naredne četiri godine za Ukrajinu - Kremlj je saopštio da bi takav potez bio "kršenje međunarodnog prava bez presedana".
Hoće li BiH dobiti "zeleno svetlo"?
Jedna od tema koja je značajna u poslednjih nekoliko samita jeste proširenje Unije. Pred liderima bloka je izbor da li da pokrenu naredne korake ka pristupanju Ukrajine i Moldavije ili da čekaju sa tim pitanjem dok se ne okončaju evropski izbori. Takođe, na stolu će biti i napredak Bosne i Hercegovine. Očekuje se da će pred najviše zvaničnike država članica EU stići pisani izveštaj Evropske komisije o Bosni i Hercegovini, ali i usmene ocene o Ukrajini i Moldaviji.
Prema poslednjoj verziji nacrta zaključaka od 19. marta, u koju je uvid imao Euractiv, očekuje da će biti doneta odluka o otvaranju pregovora sa Bosnom i Hercegovinom.
(JA/EUpravo zato)
