Predlog Evropske komisije za Višegodišnji finansijski okvir EU (MFF) je budžetski predlog koji treba da pokriva period od 2028. do 2034. godine, čijim se usvajanjem omogućava ne samo nesmetano funkcionisanje Unije, već se uređuju i politički prioriteti Unije za gotovo celu narednu deceniju.
U nedavnom tekstu smo već izložili da je tim predlogom stavljen akcenat na racionalizaciju i debirokratizaciju MFF-a, kao i na prioritizaciju vladavine prava. Ipak, najveću buru izazvala je činjenica da se radi o finansijski najambicioznijem predlogu do sada. Da bismo shvatili kakvi su izgledi ovog predloga, u nastavku nadilazimo brojke i, umesto toga, fokus stavljamo na mapiranje reakcija država članica – od kojih će, na kraju krajeva, zavisiti i to kako i kada će se mukotrpni pregovori o ovoj temi okončati.
Višestruke kočnice
Nemačka je prva javno izrazila skepsu u vezi s predlogom MFF-a. Iako je predsednica Evropske komisije Nemica i dolazi iz redova vladajućih demohrišćana, to nije bio dovoljan razlog da Berlin zauzme blaži stav. Naprotiv, Nemačka je vrlo jasno stavila do znanja da fiskalna disciplina mora ostati temelj evropske budžetske politike.
U suštini, Nemačka je govorila u ime više članica kada je naglasila da sveobuhvatno povećanje budžeta EU nije prihvatljivo u trenutku kada sve države članice ulažu značajne napore u konsolidaciju svojih nacionalnih budžeta. Ovakav stav javno su podržale i države poput Austrije, Holandije, Švedske i Finske. Radi se dakle o "štedljivim" članicama, koje tradicionalno zauzimaju obazriviji stav kada su budžetske teme u pitanju.
Uz tradicionalno protivljenje povećanju budžeta, Nemačka je odbacila i mogućnost uvođenja dodatnih poreza profitabilnim evropskim firmama kao načina da Unija popuni "budžetske rupe". Predloženi porez odnosio bi se na kompanije s prihodima većim od 100 miliona evra i, prema proračunima Komisije, trebalo bi da donese dodatnih 50 milijardi evra u budžet EU tokom narednog MFF-a. Nemački kancelar Merc jasno je upozorio da takav metod "ne dolazi u obzir", što i nije iznenađujuće s obzirom na to da dolazi iz partije poznate po svom fiskalnom konzervativizmu. Ovakav stav sadrži u sebi pretpostavku da bi dodatno poresko opterećenje moglo ugroziti konkurentnost evropske privrede, naročito u trenutku kada se i Nemačka i EU nalaze pod pritiskom globalne ekonomske neizvesnosti i narastajuće industrijske konkurencije iz Kine i SAD.
Pored toga, Merc je istakao da EU ne bi trebalo da se navikava na ideju "zajedničkog zaduživanja", što je u kontrastu s predlogom Komisije da se uspostavi "fond za krizne situacije" u iznosu od 400 miliona evra – po uzoru na fond NextGenEU koji je uveden da bi se pomoglo članicama da se bore protiv pandemije kovid-19. Prema mišljenju Berlina, Nemačka je tada, po prvi put, prihvatila koncept takvog zaduživanja isključivo kao izuzetak odnosno kao vanrednu meru. S obzirom da je turbulentnost je postala "nova normalnost", Merc smatra da izbijanje novih kriznih situacija ne predstavlja dovoljan razlog za "uobičajavanje" daljeg zajedničkog zaduživanja. Imajući u vidu da je Nemačka najveći neto-doprinosilac EU budžetu, postaje odmah jasno zašto njena vlast i građani zaziru od pokušaja da zajedničko zaduživanje postane standardan fiskalni instrument Unije.
Konačno, ne trena smetnuti sa uma da će na pojedine članice uticati i stav snažnih, pojedinačnih interesnih grupacija. Među njima, najglasniji su bili evropski farmeri. Sa predviđenim smanjenjem poljoprivrednih fondova za više od 20 odsto – usled potrebe da se veći akcenat stavi na odbranu, bezbednost i konkurentnost – poljoprivrednici su prvi svoje nezadovoljstvo izneli na ulice Brisela, protestujući i poručujući da je reč o "objavi rata". Imajući u vidu da je, na primer, 1980. godine udeo poljoprivrede u budžetu EU iznosio čak 70 odsto, dok bi sada dodatno opao sa 25 na svega 20 odsto, ovako burna reakcija nije iznenađujuća.
Farmeri, međutim, nisu usamljeni u toj borbi – Francuska je jasno poručila da će se boriti "do poslednjeg centa" za očuvanje sredstava namenjenih ovom sektoru. To je zemlja koja je ne samo decenijama kreirala zajedničku poljoprivrednu politiku EU, već i danas ostaje oslonac snažno organizovanog sektora sa značajnim političkim uticajem.
Zrno utehe?
Dogovor oko narednog MFF-a će biti mukotrpan proces koji će trajati naredne dve godine. Ono što je trenutno poznato jeste da povećanje budžeta podržavaju gotovo sve članice koje su pristupile Uniji od 2004. pa na ovamo.
Među najpozitivnijim reakcijama, istakle se one koje su došle iz Varšave. Prema njihovim proračunima, Poljska bi trebalo da bude najveći korisnik dosad najvećeg budžeta EU, uz dodatna sredstva dostupna za bezbednost, koheziju i inovacije. To je i ponovio i poljski komesar, Petar Serafin, koji je baš, koincidentalno, zadužen za razvoj budžeta Unije.
S obzirom da se ovde radi o neto-primaocima, nije iznenađujuće da ove države ne bi imale ništa protiv većih ulaganja Unije u pitanja kohezije, kompetitivnosti i zajedničke odbrane – pogotovo ako se uzme u obzir da bi takva uvećana ulaganja snoslile veće države odnosno neto-kontributori poput Nemačke.
Od većih članica, zrno utehe za predlog Evropske komisije stiglo je iz pravca Pariza. Prema rečima francuskog ministra spoljnih poslova, ambiciozan MFF je neophodan kako bi odražavao ambicije i planove EU da se izbori s pretnjom Rusije na istoku, kao i s neizvesnim i sve nepoverljivijim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ako za to bude potrebe, Francuska je spremna da podrži uvođenje dodatnih izvora finansiranja, uključujući i nove poreze na kompanije.
Iako se još uvek čekaju jasne reakcije svih članica, uz Francusku se istakao i Madrid kao država koja snažno zagovara udvostručavanje postojećeg MFF-a, kao i dalje razmatranje mogućnosti zajedničkog zaduživanja. S obzirom na to da se i Pariz i Madrid pozicioniraju kao značajni lideri novog evropskog kursa, njihov stav bi mogao odigrati ključnu ulogu u oblikovanju završnog kompromisa.