Gotovo svaka deseta osoba u Evropskoj uniji tvrdi da nema dovoljno novca za grejanje. Ovaj problem je najizraženiji u Bugarskoj i Grčkoj, a najmanje u Finskoj.
Više od pet miliona ljudi u Nemačkoj, kao najvećoj evropskoj ekonomiji, prošle godine je izjavilo da nema dovoljno novca za adekvatno grejanje svojih domova. Ipak, tih 5,3 miliona, odnosno 6,3 odsto stanovništva, manje je u odnosu na 2023. godinu, kada je 8,3 odsto stanovnika izjavilo da nema novca za adekvatno grejanje, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku Nemačke.
Tako je Nemačka po ovom pitanju ispod proseka EU. Naime, prosek na nivou Unije iznosi 9,2 odsto. I ovaj prosek je manji u odnosu na 2023. godinu, kada je iznosio 10,6 odsto.
Najviše stanovnika Bugarske i Grčke je 2024. godine navelo da ne može adekvatno da greje svoje domove. U ovim državama je skoro svaki peti stanovnik (po 19 odsto) istakao da ima ovaj problem. Slede stanovnici Litvanije (18 odsto). Ovaj problem je najmanje izražen u Finskoj (2,7 odsto), zatim u Sloveniji i Poljskoj (po 3,3 odsto), objavio je nemački dnevnik Tagesschau.
Primeri zemalja koji vode računa
Neke od zemalja čiji građani najčešće uspevaju da zagreju svoj dom, imaju energetske programe koji bi mogli biti rešenje za ovaj probelm u zemljama gde je to slabije zastupljeno.
Jedan od uspešnih primera je finski model subvencija za energetski efikasne sisteme grejanja. Država subvencioniše prelazak domaćinstava na obnovljive izvore energije, kao što su toplotne pumpe i solarni paneli, što ne samo da smanjuje troškove grejanja već i doprinosi zaštiti životne sredine.
Slično tome, u Sloveniji su lokalne zajednice prepoznale važnost zajedničkih energetskih rešenja. Projekti kolektivnog grejanja, gde su čitavi kvartovi priključeni na centralizovane sisteme koji koriste biomase ili geotermalnu energiju, omogućili su stabilnije cene energije i bolju dostupnost grejanja za sve građane.
EU ima programe za finansijsku podršku
Na nivou EU, sve veći broj fondova namenjen je upravo poboljšanju energetske efikasnosti. Inicijative poput programa "Horizon Europe" i "REPowerEU" nude značajnu finansijsku podršku za projekte renoviranja zgrada i razvoja energetski efikasnih tehnologija. Na primer, kroz ove programe, u Španiji i Portugalu su pokrenuti pilot projekti koji omogućavaju izolaciju starijih zgrada i prelazak na zelene izvore energije, što bi moglo da smanji udeo stanovništva pogođenog ovim problemom u narednim godinama.
Iako izazovi ostaju, ovi primeri pokazuju da ulaganja u dugoročna rešenja, udružena s podrškom lokalnih i evropskih politika, mogu značajno poboljšati situaciju i osigurati toplije domove za sve građane EU.
(EUpravo zato/EnergijaBalkana)
