Španija je ponovo pokrenula zastali predlog EU o ukidanju sezonskog pomeranja sata i zatražila od Brisela da ispuni obećanje o ukidanju letnjeg računanja vremena.
"Kao što znate, satovi se se ove nedelje ponovo pomeraju i, iskreno, više ne vidim smisao u tome. U svim anketama u kojima se pitaju Španci i Evropljani, većina je protiv pomeranja kazaljki. Pored toga, postoji obilje naučnih dokaza koji pokazuju da to jedva da doprinosi uštedi energije, a negativno utiče na zdravlje i život ljudi", rekao je španski premijer Pedro Sančez u video-snimku objavljenom u ponedeljak ujutru na mreži X.
Ministri saobraćaja, telekomunikacija i energetike EU tradicionalno vode diskusije o vremenskoj politici EU, koja može uticati na funkcionisanje jedinstvenog tržišta i imati uticaj na potrošnju energije i bezbednost u saobraćaju, piše Politico.
O toj temi nije bilo planirano da se raspravlja na ministarskom sastanku u Luksemburgu u ponedeljak, ali je, po dolasku na sastanak, španski državni sekretar za energetiku Hoan Groizard najavio da je zatražio da se uvrsti na dnevni red.
"Energetski sistem se značajno menja, i važno je da ponovo otvorimo debatu kako bismo pronašli rešenje koje što bolje funkcioniše", rekao je Groizard.
Negativne posledice ove prakse
Predstavnici severnih članica EU, uključujući Finsku i Poljsku, više puta su iznosili zabrinutost u vezi sa promenom vremena, pozivajući se na podatke koji pokazuju da ta praksa ima negativne fizičke ili mentalne efekte na oko 20 odsto evropske populacije.
Čak 84 odsto od 6,4 miliona Evropljana koji su učestvovali u javnoj konsultaciji Evropske komisije 2018. godine izjasnilo se da bi EU trebalo da ukine letnje računanje vremena.
U objavi na društvenim mrežama, Sančez je rekao da je krajnje vreme da EU sprovede predlog koji je tadašnji predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker najavio u govoru o stanju Unije 2018. godine u Evropskom parlamentu.
"Promena vremena mora prestati", rekao je Junker poslanicima, insistirajući da će pomeranje sata biti ukinuto najkasnije do oktobra 2019. godine. "Vreme nam ističe."
Međutim, Junkerov predlog je naljutio nacionalne lidere, koji su doveli u pitanje nadležnost Komisije da predloži takvu promenu, a posebno da nametne kratak rok za njeno skupo sprovođenje.
Tadašnji portugalski premijer Antonio Košta, koji je prošle godine postao predsednik Evropskog saveta, u potpunosti je odbacio tu ideju, pozivajući se na savet tehničkih stručnjaka koji su rekli da bi ta promena bila štetna za građane njegove zemlje. Grčka je takođe bila protiv promene.
Neophodna kvalifikovana većina
Podeljenost među nacionalnim liderima omogućila je da letnje računanje vremena preživi rok koji je Junker postavio za 2019. godinu, kao i kasniji poziv Evropskog parlamenta da se ukine do 2021. godine.
Nejasno je da li je španski napor uzaludan: kako bi predlog dobio podršku Saveta, potrebno je da ga podrži kvalifikovana većina država članica.
Sančez će morati da ubedi 15 od 27 država članica EU, ili grupu zemalja koje predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva Unije, da podrže ideju i da se nada da manje od četiri prestonice neće uložiti odlučan prigovor.
Sezonsko pomeranje sata prvi put je uvedeno u Evropi tokom Prvog svetskog rata kako bi se uštedelo na uglju, ali je ukinuto nakon završetka sukoba.
Slične energetske brige navele su većinu zemalja da ponovo uvedu tu meru tokom Drugog svetskog rata, kao i tokom globalne naftne krize 1970-ih godina.
Godine 1980. tadašnje Evropske zajednice izdale su svoju prvu direktivu o vremenskom usklađivanju kako bi osigurale da sve članice EU slede istu praksu i pomeraju satove istog datuma i u isto vreme.
Trenutna pravila EU, koja su na snazi od 2001. godine, propisuju da članice EU pomeraju sat unapred za jedan čas u 1 ujutru poslednje nedelje marta, i vraćaju sat unazad poslednjeg vikenda oktobra.
(EUpravo zato)
