Uslovi koje zemlje članice za pridruživanje Evropskoj uniji moraju da ispune kako bi postale njene punopravne članice su jasno definisani 1993. godine u okviru "Kriterijuma iz Kopenhagena". Sa jedne strane zemlje kandidati moraju da ostvare stabilnost institucija koje osiguravaju demokratiju, pravnu državu, poštovanje ljudskih prava i prava manjina (politički kriterijum). Sa druge strane one treba da raspolažu funkcionalnom tržišnom privredom i dovoljnom konkurentnošću (privredni kriterijum). Konačno, kandidat mora da bude u stanju da preuzme tzv. "Aquis Communautaire" Evropske unije, odn. da preuzme zajedničke pravne tekovine, odnosno da uskladi zakone.
Ovim se kriterijumima vode reforme u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo: Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Turskoj i Kosovu*.
Da bi Srbija postigla ove kriterijume, u tome im pomaže Evropska unija. Konkretno, za treći kriterijum – usklađivanje zakonodavstva – EU u Srbiji je sprovodila projekat koji se naziva PLAC III, a kako je on pri kraju, sprema se početak i projekta PLAC IV.
O čemu se radi?
Plac III jedan je od najdužih projekata Evropske unije u Srbiji koji se trenutno privodi kraju, a za vreme svog delovanja uspeo je da pruži podršku ministarstvima i drugim državnim institucijama da prilagode srpsko zakonodavstvo sa onim u EU.
Projekat je trajao 60 meseci, a u tokom tog perioda održano je 136 aktivnosti kojima su obuhvaćena 14 pristupna pregovora u kojima je učestvovalo više ministarstava, pre svega Ministarstvo za evropske integracije, kao i državni organi i regulatorna tela.
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, istakla je da je "uticaj PLAC projekta na harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU veliki".
"Projekat je vodio srpsku administraciju kroz složen proces usklađivanja nacionalnih zakona sa evropskim. To je bilo ključno u pripremi srpske administracije za proces skrininga i otvaranje 22 pregovaračka poglavlja", rekla je Halačeva.
Kako je dodala, Srbija kao zemlja kandidat, pored zadatka da uskladi zakonodavstvo sa EU, imaće još veće izazove u budućnosti.
"Da dalje jača i unapređuje mehanizme koordinacije i saradnje između različitih institucija državne uprave, da unapredi svoje administrativne kapacitete i postavi ih na odgovarajući nivo za sprovođenje i obezbeđivanje efikasne primene zakona i podzakonskih akata u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju", rekla je Plamena Halačeva.
Suština ovog projekta, prema rečima Miroslava Gačevića, pomoćnika ministrke za evropske integracije, jeste kontinuirana pravna podrška koju Srbija dobija od Evropske unije od početka pregovora.
"Cilj tehničke podrške je bio da doprinese usklađivanju propisa Srbije sa aktima EU. Aktivnosti su prilagođene aktuelnim dešavanjima tokom pristupnih pregovora", rekao je Gačević.
Pored MEI, direktni korisnici su bila i druga ministarstva i institucije koje rade na usklađivanju propisa Srbije sa EU.
Počinje i PLAC IV
Ministarstvo zdravlja je dobilo nekoliko izrađenih nacrta zakona, koji su svi usmereni na jačanje zdravstvenih i mera zaštite pacijenata.
"Projekat je dobro prošao, posebno zato što je u većini slučajeva odziv ministarstava bio veoma dobar, jer ljudi žele nešto da urade i promene. I zbog toga se desilo da su stručnjaci angažovani na projektu uradili više nego što je prvobitno bilo predviđeno: dali su dodatne predloge i kreirali dokumente potrebne za dalje usaglašavanje", rekao je vođa projekta Andrej Engelman.
Engelman je rekao da se kao najuspešnija izdvajaju tri poglavlja: to su poglavlja 12, 15, 27, u kojima je organizovan najveći broj aktivnosti i u kojima je utrošeno najviše radnih dana.
"Naročito u oblastima poglavlja 15 u poslednje dve godine urađeno je dosta, od dokumenata koji se odnose na radijacionu bezbednost do energetske efikasnosti, na čemu se dosta radilo u poslednjoj fazi projekta", rekao je lider PLAC III projekat.
Pošto Srbiju očekuje početak PLAC IV, preporuke za specifične sektore odražavaju hitan poziv na institucionalnu saradnju radi sinhronizacije nacionalnih zakona sa merilima EU, naglašavajući potrebu za različitim perspektivama i usklađenim naporima.
Jedna od preporuka je važnost jasnoće u institucionalnim ulogama kroz ciljane kampanje podizanja svesti.
Pojednostavljivanje pravnih procedura pojavljuje se kao imperativ da bi se držao korak sa brzim ritmom pristupnih pregovora, dok je izgradnja administrativne sposobnosti i dalje najvažnija, usavršavajući kompetentnost i broj zaposlenih.
Izvor: EU u Srbiji
