Iako poznat kao centar evropskih institucija i grad koji nudi prilike, raznolikost i urbani život, Brisel se sve češće suočava sa pitanjima bezbednosti.
Dok neki stanovnici, naročito u mirnijim kvartovima, kažu da se osećaju sigurno, drugi izražavaju zabrinutost zbog porasta nasilnih incidenata u gradu.
Ema, švedska domaćica čiji suprug radi za evropsku trgovačku kompaniju, kaže da se oseća sigurno živeći u Briselu, ali za Brisel Tajms dodaje da ne ide u centar grada ili pak to čini retko jer sve što joj je potrebno ima u svom kraju ("Woluwe-Saint-Pierre"), koji opisuje kao miran i bezbedan.
Sličan stav ima i August, Norvežanin koji radi u EU za odnose sa javnošću, živi u Ikselsu, za koji smatra da je "bezbedan i siguran za život".
Međutim, ne dele svi stanovnici ovaj osećaj.
Suprotno ovim stavovima, javila se Klara, francuska lobistkinja koja radi za "Uccle". Ona smatra da je Brisel veoma nesiguran i da će, upravo uz tog razloga, kada njene ćerke malo drastu, morati da se presele zbog bezbednosti.
Prošle godine, nasilni incidenti u Briselu su postali sve učestaliji. Samo ovog leta prijavljeno je više od 20 pucnjava u kvartovima Anderleht i Molenbek, uz dodatne incidente kasnije tokom godine.
Za zaposlene u EU, Brisel ostaje važan profesionalni centar, ali svakodnevna neizvesnost u određenim delovima grada podstiče mnoge da razmišljaju o svojim dugoročnim planovima i merama predostrožnosti.
Koji evropski gradovi su najbezbedniji?
Dok Brisel beleži porast nasilnih incidenata, situacija u drugim evropskim gradovima pokazuje različite trendove.
Nedavno istraživanje, kao deo Safest Destinations Indexa, rangirao je gradove na osnovu trenutnog nivoa kriminala, promene njegove stope u poslednjih pet godina, percepcije javnosti o sigurnosti, kao i infrastrukturnih faktora poput osvetljenosti ulica i brzog pristupa hitnim službama.
Među bezbednim gradovima našla se Varšava, koja je prošla kroz značajnu modernizaciju. Danas se ističe dobro osvetljenim ulicama, razvijenim javnim prevozom i vidljivim policijskim prisustvom, naročito u centralnim zonama. Stabilna ekonomija, niska nezaposlenost i konstantno mali nivo kriminala doprinose osećaju sigurnosti kod svih koji je posećuju.
Slična situacija je u Pragu, gde policija aktivno patrolira turističkim zonama, a video-nadzor smanjuje broj sitnih krađa. Posetioci se bez bojazni kreću i noću, dok stanovnici njeguju tradiciju gostoprimstva.
U Parizu, iako su podaci o nasilju ograničeni, francuski ministar unutrašnjih poslova je tokom Olimpijskih igara 2024. godine izjavio da je sitni kriminal smanjen zahvaljujući povećanoj prisutnosti policije.
Ipak, na turističkim forumima preovlađuju komentari, kako turista tako i stanovnika Pariza, koji upozoravaju da u određene ulice ne treba ići bez pratnje ili u kasnim večernjim satima "zbog sopstvene bezbednosti". Slične poruke mogu se čuti i za Berlin, koji beleži značajno više kriminalnih dela. Prema podacima berlinske policije, u 2024. godini registrovano je više od 539.000 slučajeva, što je gotovo 1.500 dnevno. Ipak, turistički radnici navode da to nipošto ne bi trebalo da demotiviše turiste da upoznaju lepote ove evropske metropole.
Amsterdam, iako generalno smatran sigurnim gradom, zabeležio je porast broja ubistava sa 1,1 na 2,1 na 100.000 stanovnika u 2024. godini. Ipak, podaci pokazuju da i pored toga građani imaju poverenja u policiju, kao i da se na državnom nivou radi na "stvaranju osećaja sigurnosti".
(EUpravo zato.rs)
