Moldavija 28. septembra bira novi parlament, predizborna kmpanja je u punom jeku, a glavno pitanje oko kojeg se lome koplja jeste budući pravac zemlje, približavanje Evropskoj uniji ili okretanje Rusiji.
Dok deo građana veruje da je budućnost Moldavije u EU jer donosi rast plata, veću nezavisnost i razvoj projekata, postoje i oni koji zagovaraju stav da bi korisnije bilo okrenuti se Rusiji.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju tesnu trku između proevropske partije "Akcija i solidarnost" (PAS) predsednice Maje Sandu i proruskih partija.
U centru Kišinjeva aktivisti stranke PAS bore se za svaki glas. Zaustavljaju prolaznike, razgovaraju s njima, dele im letke s predizbornim obećanjima.
"Nadam se da će naša zemlja izabrati put ka Evropskoj uniji, kao demokratska država koja poštuje ljudska prava. Ljudi moraju da preuzmu odgovornost za svoj glas, jer on odlučuje o našoj budućnosti i o budućnosti sledećih generacija", rekao je za DW Kristijan, kog su reporteri sreli dok je delio žute letke vladajuće partije.
Za njega nema dileme, budućnost Moldavije mora da bude u EU jer bi "čanstvo donelo rast plata, veću nezavisnost i razvoj projekata, recimo digitalizacije."
Nedaleko od njega, pedesetogodišnji Vitalije pokušavao je da pridobije građane za "Našu partiju" (PN), stranku kontroverznog biznismena Renata Usatija. Deleći letke, novinskoj ekipi je rekao da je "zemlja u poslednje četiri godine osiromašila" kao i da je "ovaj takozvani evropski san velika laž" i da veruje kako EU neće primiti Moldaviju, ni za dve, ni za tri, ni za deset godina, zbog čega "ne smeju da nasednu na evropske laži i prazna obećanja."
Kampanja na televiziji i TikToku
Podela u stavovima je jasna, pokazuju istraživanja. U završnici kampanje reči postaju sve krupnije, predsednica Sandu poručuje da su ovo "najvažniji izbori u istoriji zemlje".
Aktuelne vlasti Moldavije teže da zemlju pridruže Evropskoj uniji i to pokazuju isticanjem zastava na zgradama vlade. Za mnoge Moldavce izbor je sveden na jednostavnu dilemu: Evropa ili Rusija, Zapad ili Istok.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. Moldavija je podnela zahtev za članstvo u EU, a u junu iste godine dobila je i status kandidata. Vlada u Kišinjevu postavila je cilj da zemlja uđe u Uniju do 2030. godine, što izaziva nezadovoljstvo Moskve, koja je decenijama imala snažan politički i ekonomski uticaj u zemlji.
Dvadesetšestogodišnja Alina, projekt-menadžerka koja je odrasla u malom mestu na jugu zemlje, a danas živi u Kišinjevu, smatra da je zemlja u teškoj situaciji bez obzira na ishod izbora.
"Kako god da se završi, mi smo u problemu", kaže ona i dodaje da brine bi EU mogla da se distancira ako proruske stranke preuzmu većinu u parlamentu i da bi finansijska podrška mogla da prestane.
Ove godine EU je odlučila da Moldaviji do 2027. isplati 1,9 milijardi evra u vidu kredita i grantova – pomoć koja zemlji preko potrebna. Ali, i u slučaju pobede proevropskih snaga, Alina strahuje od reakcije Rusije.
"Kišinjev je mali grad, a ni Moldavija nije velika zemlja, ne bi bila potrebna ogromna vojska da se zauzme", dodala je, prenosi DW.
Rat u Ukrajini i stalni pritisak
Granica sa Ukrajinom udaljena je svega pedesetak kilometara od Kišinjeva. Od početka ruske invazije, u Moldaviju je ušlo više od 1,3 miliona izbeglica iz Ukrajine, a oko 100.000 njih ostalo je u zemlji. To je ogroman izazov za privredu države sa 2,4 miliona stanovnika.
Strah od sukoba sa Rusijom prisutan je i zbog činjenice da se već oko 1.500 ruskih vojnika nalazi u Pridnjestrovlju, otcepljenoj oblasti koja od 1990. funkcioniše kao de fakto država, sa sopstvenom vojskom, valutom i vladom. Taj region zavisi od Moskve i ranije je tražio prijem u Rusku Federaciju.
Vlada stranke PAS redovno izražava solidarnost sa Ukrajinom, dok proruski "Patriotski izborni blok" (BEP), koji prema anketama zauzima drugo mesto, zagovara suprotnu strategiju.
"Neutralnost je naš štit. Moldavija mora da bude most između Istoka i Zapada, a ne bojno polje", poručuje BEP na svojim lecima i ujedno širi strah od ruske invazije u slučaju približavanja EU.
Ruski uticaj i dezinformacije
Strahovi se dodatno šire društvenim mrežama. Anastasija Nani iz Centra za nezavisno novinarstvo kaže da je ruski uticaj ogroman.
"Jedna od najčešćih poruka jeste da NATO i Ukrajina žele da nas uvuku u rat i da će naši muškarci morati na front. Takođe, već sada se dovodi u pitanje legitimitet izbora", kaže ona i dodaje da je cilj Moskve da oslabi poverenje građana u izbore i u institucije.
Osim rata u Ukrajini, ključna tema kampanje je i ekonomska situacija. Inflacija je veliki problem, kao i u ostatku Evrope. Nakon početka rata 2022. inflacija u Moldaviji dostigla je skoro 29 odsto. Sada je nešto niža, ali je u avgustu iznosila 7,3 odsto, i dalje znatno iznad proseka EU.
Poskupljenja pogađaju sve slojeve društva, ali najteže one koji su i ranije živeli u siromaštvu, posebno penzionere. Skoro trećina stanovništva danas živi ispod granice siromaštva, naročito u selima. Ispred supermarketa u Kišinjevu neke starije žene prose. Starci na pijacama prodaju povrće i voće.
Dodatni udar predstavlja i rast cena stanova. I za kupovinu i za iznajmljivanje cene su ove godine naglo skočile. Za jednosoban stan u Kišinjevu sada se mesečno traži i do 500 evra, dok je prosečna plata tek oko 800 evra. Nikada ranije cene nekretnina nisu rasle ovako brzo.
(EUpravo zato.rs)
