Vlade nekih članica ne žele žene za komesare, a to bi mogao biti problem! Predloženo 14 muškaraca i tek 5 dama

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najverovatnije neće uspeti da postigne rodnu ravnotežu u sastavu svog novog tima, jer su vlade Evropske unije odbile njen zahtev da predlože po jednog muškarca i ženu kao kandidate.

Međutim, njen cilj je doveden pod znak pitanja, nakon što su članice EU ignorisale njen zahtev da predlože po jednog muškarca i ženu.

Pre roka zakazanog za 30. avgust za dostavljanje imena u Brisel, predloženo je 14 muškaraca i 5 žena, a od sedam zemalja koje još nisu finalizovale nominacije, očekuje se da će dve (Litvanija i Rumunija) uskoro predložiti muškarce, dok se pretpostavlja da će i Belgija i Danska takođe predložiti muškarce.

Muškarci imaju status favorita u dve druge zemlje koje tek treba da nominuju (Italija i Portugal), dok su žene favoriti u Bugarskoj.

U najgorem slučaju, sledeća komisija – za koju se očekuje da će stupiti na dužnost u decembru – mogla bi da ima samo 22 odsto ili 26 odsto žena (uključujući i samu Fon der Lajen), što je lošiji rodni balans od prethodne komisije kada je stupila na dužnost 2019. kada je bilo 44 odsto ženskog sastava.

Predsednica odbora za rodnu ravnopravnost Evropskog parlamenta Lina Galvez pozvala je Fon der Lajen da insistira da joj vlade EU ponude kandidatkinje.

"Nikada ništa ne postižemo bez pomeranja granica, bez pritiska. Pogotovo sada, kada su anti-rodni pokreti srž fašističkih, antidemokratskih pokreta... ne možemo da pokažemo da je naša posvećenost rodnoj ravnopravnosti slaba", rekla je ona za Gardijan.

Komplikacija za Fon der Lajen

Ono što Fon der Lajenovoj komplikuje zadatak je izuzeće od obezbeđivanja ženskih kandidata za vlade koje renominuju svog komesara. Većina ljudi koji su reizabrani su muškarci, poput Tijerija Bretona iz Francuske. Letonac Valdis Dombrovskis, Vopke Hoekstra iz Holandije i Oliver Varhelji iz Mađarske takođe su pozvani da se vrate u Brisel. Dubravka Šuica, bivša hrvatska gradonačelnica zadužena za demografsku politiku, jedina je žena koja je nominovana za povratak na funkciju.

Ovo izuzeće je izazvalo negodovanje.

"Zašto bismo ponovo imali ženu kada je naš idealan kandidat muškarac, a Slovačka može da nominuje Šefčoviča po peti put", rekao je jedan diplomata EU izražavajući nezadovoljstvo zbog očekivanja da se nominuje žena. Slovačka, koja nikada nije imala ženu za komesara, ponovo je nominovala Šefčoviča za četvrti mandat.

Nekoliko lidera EU reklo je da nema nameru da nominuju ženu, jer za to ne postoji zakonska obaveza.

"S poštovanjem i u skladu sa sporazumima doneli smo odluku da pošaljemo jedno ime", rekao je u junu irski premijer Sajmon Haris, potvrdivši nameru da predloži Majkla Mekgrata, koji je tada bio ministar finansija.

Zahtev za ova dva kandidata nije bio dobrodošao u mnogim prestonicama EU, jer je cenjena pozicija EU komesara takođe deo složenih pregovora između vladajućih stranaka i/ili premijera i predsednika. Premijerka Litvanije, Ingrida Šimonitė, ove nedelje je opisala proces u svojoj zemlji kao 'barokno složen', dok je njena vlada najavila nameru da u Brisel pošalje jednog od svojih prethodnika, Andriusa Kubiliusa, nakon oštre borbe oko te pozicije.

Kontramera

Vlade koje su odbacile poziv Fon der Lajen na ravnotežu polova mogle bi da se suoče sa tim da će njihovi kandidati dobiti slabije portfelje, a ne "veliki ekonomski posao"koji mnoge vlade traže. Prethodnih godina kandidati vlada koje su "razočarale" komisiju bili su nadležni za oblasti poput višejezičnosti, odnosno obrazovanje i kulturu.

"Svaki komesar želi resurse, novac, moć, nadležnost i to nije moguće za sve njih", rekla je Sofija Rusak iz Centra za evropske političke studije u Briselu. "Ne postoji 27 ili 26 važnih portfelja", dodala je Rusak, sugerišući da bi ovo mogao biti oblik poluge – "ili mi pošaljete ženu ili dobijete jedan od onih portfelja koje niko ne želi".

Vrhunski tim u kojem dominiraju muškarci predstavljao bi neugodan korak za strategiju EU o rodnoj ravnopravnosti, koja je 2020. pozivala na "rodnu ravnotežu od 50 odsto na svim nivoima upravljanja [Komisije] do kraja 2024.".

Upućeni sugerišu da manje rodno uravnotežena komisija povećava šanse da Evropski parlament odbije kandidate za komesare. Svi nominovani moraju da se pojave pred odborima EP, pre nego što skupština glasa o tome da li da odobri celu komisiju.

(JA/EUpravo zato/Gardijan)