Bivši portugalski premijer Antonio Košta kao predsednik Evropskog saveta, Ursula fon der Lajen kao predsednica Evropske komisije i estonska premijerka Kaja Kalas kao Visoka predstavnica za spoljne poslove i bezbednost vodiće Evropsku uniju do 2029. godine. Dve od tri glavne pozcije u Evropskoj uniji pripale su ženama, nakon izbora za Evropski parlament održanih početkom juna.
To je dobra vest! Međutim, iako se Evropski parlament zalaže za ravnopravnost polova, i dalje je manje žena nego muškaraca u politici i javnom životu na lokalnom, nacionalnom i evropskom nivou, što pokazuju i nedavni podaci Evropske unije.
Ali, postoji napredak, smatra poverenica za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji Brankica Janković.
"Polje politike je dugo bilo rezervisano za muškarce, ali već decenijama unazad vidimo da se ostvaruje napredak i da je mnogo veće učešće žena u političkom životu. Ipak, mnoge zemlje u Evropi i širom sveta se suočavaju s tim da su žene suštinski onemogućene da učestvuju u odličivanju u meri i na način kako je to slučaj sa muškarcima, posebno kada govorimo o sektoru bezbednosti, spoljne politike i finansija", objašnjava Janković za EUpravo zato.
Izborom dve visoke političke predstavnice, objašnjava naša sagovornica, EU šalje snažnu poruku u domenu rodne ravnopravnosti, vodeći po tom pitanju rodno odgovornu politiku.
Međutim, uravnotežena zastupljenost muškaraca i žena potrebna je, ne da bi se ispunile kvote, već da bi odluke koje se donose bile balansirane.
"Pri tome, ‘balansirana’ politika, odnosno uravnotežena zastupljenosti oba pola, podrazumeva vođenje računa o kvalitetu kandidata - što podrazumeva da nećete nužno izabrati ženu isključivo zbog njenog pola, ali je razumljivo dati joj prednost ukoliko se radi o kandidatima istih ili sličnih kompetencija u slučaju narušenog rodnog balansa u određenim oblastima", ističe Janković.
I dalje prisutne prepreke
Uprkos napretku koji se vidi u izboru žena na ključne funkcije, i dalje postoje značajne prepreke, a među njima je svakako ona koja se odnosi na dinamiku rodnih uloga, što rezultira dispbalansom između privatnog i profesionalnog života.
Povratak strogim rodnim podelama u društvu nametnuo se ne kao evropski, već svetski trend. Žene su mnogo više opterećene kućnim poslovima, brigom o deci i starijim ili bolesnim članovima porodice i drugim tradicionalnim "ženskim" zaduženjima, pa i ne mogu da se posvete "ozbiljnim" poslovima, političkim aktivnostima i drugim društvenim angažovanjem".
S druge strane, smatra Janković, žene u politici su i dalje pod znatno većom lupom od muškaraca i njihove odluke, delovanje i postignuća se mnogo više preispituju.
"Često nedostaje čak i podrška najbližih, što sve dovodi do toga da žene nisu dovoljno ohrabrene da se uopšte bave politikom i da mnoge odustaju od ambicije da budu na nekoj funkciji", navodi poverenica.
Kakvo je stanje u Srbiji?
Kada je Srbija u pitanju, broj žena u visokoj politici je takođe nedovoljan. Iako žene čine više od polovine stanovništva, broj predsednica opština i gradonačelnica u Srbiji je izuzetno mali. Kako nema zakonskog akta koji uređuje to da li će na čelu lokalnih samouprava u Srbiji biti žena ili muškarac, odluka je prepuštena strankama, odnosno muškarcima koji ih mahom predvode.
Zato smo pitali poverenicu na koji način podržati žene koje odluče da se u našoj zemlji bave politikom.
"Podržati ih možemo vaspitanjem i obrazovanjem, pružajući podršku i pokazujući solidarnost na svakom koraku, da im kroz mentorski rad, umrežavanje i druge podsticajne mere obezbedimo prilike da se od školskih dana aktivno uključe u rad mesnih zajednica i lokalnih samouprava".
Savete je, s druge strane, nezahvalno deliti,a ponekad to nije ni poželjno, smatra ona, ali korisno može biti podeliti iskustvo.
"Moje lično jeste da su vera u sopstvene kapacitete, otvorena i jasna komunikacija, upornost i bespoštedni rad presudni i dovode do rezultata, posebno na duže staze. Naravno, nije to uvek dovoljno i sam čovek, pa ni žena, teško može stići do nekog cilja bez podrške i to, pre svega, najbližeg okruženja koje je spremno da podrži i podstakne mladu ženu da sebi ne postavlja ograničenja niti robuje očekivanjima sredine i odustaje od svojih ambicija", priča nam Janković.
Ona dodaje i da ne smemo zaboraviti da je potrebno da se edukuju i emancipuju i muškarci, koji treba da budu oslonac i podrška ženama, jer svi moramo biti jednako svesni da ravnopravna podela uloga vodi ka napretku.
"Ne možemo osnažiti žene a da ne osnažimo muškarce, koji će u njima videti saveznika, prijatelja i partnera, u zavisnosti od odnosa u kojima se nalaze, ali iznad svega koji će u ženi videti ljudsko biće", ističe naša sagovornica.
Svakako je, zaključuje, za sve nas u Evropi važno da pitanje rodne ravnopravnosti vratimo na političke agende, ali tako da se ovim suštinski bavimo.
"Ne zaboravimo, zakoni i regulative su ipak samo mrtvo slovo na papiru ukoliko nema pravih žena i muškaraca na pravom mestu, da tim dokumentima udahnu život i dovedu do njihove primene".
(JA/EUpravo zato)
