Izigrano poverenje, narušen integritet, psihološke trauma – sve bi ovo mogle da budu posledica osvetničke pornografije. Mnogi ovo osete na svojoj koži, a počinilac u Srbiji za ovo (ne)delo, nažalost, ne može biti kažnjen zatvorom.
Naime, objavljivanje intimnih fotografija bez nečijeg odobrenja, takozvana osvetnička pornografija, u Krivičnom zakoniku Srbije i dalje nije prepoznata kao krivično delo. Iako je u Srbiji skoro aktuelizovana, ovakav vid nasilja postoji koliko i društvene mreže. Ipak, ekspanzija se desila u poslednjih nekoliko godina, naročito od perioda pandemije. Žrtve su u velikom broju slučajeva žene.
"Takozvana osvetnička pornografija" se kaže zbog toga što ovaj termin nije u potpunosti adekvatan. Ovo je objasnila poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
"Ovaj termin implicira da je žrtva snimala seksualno eksplicitan sadržaj i da je bila u partnerskom odnosu sa izvšiocem dela, što ne mora biti tačno i može biti uvredljivo za žrtvu", objasnila je.
Postali ste žrtva – šta dalje?
U poslednje vreme, neretko čitamo ispovesti žrtava osvetničke pornografije. Oni koji izađu u javnost i o ovome govore uspeli su, čini se, da se suoče sa svojim strahovima, a ispovest je način na koji se bore. Mnogo je, međutim, onih koji još uvek ne mogu da prevaziđu sve ono što im je ovo (ne)delo donelo – i to je razumljivo.
A ono može da se desi baš svakome – pa i vama ili nekome koga poznajete.
"Najvažnije je da osoba kojoj se to desi ne krije, već odmah prijavi MUP-u šta se desilo. Žrtve nisu jedine koje treba da reaguju, već svako ko ima saznanja o takvim zloupotrebama. Imali smo prilike da vidimo da se takvi snimci dele putem različitih aplikacija i društvenih mreža, a da osobe čiji se lik ili identitet zloupotrebljavaju često nisu svesne toga. Svako ko ima ovakva saznanja treba odmah da reaguje i to prijavi, kako bi se preduzele sve raspoložive mere da se takav sadržaj ukloni, a počinioci pronađu i sankcionišu", priča za EUpravo zato poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Osim toga, jasno je da žrtva mora da ima podršku, pre svega, najbliže okoline jer mora da oseća sigurnost, da joj se veruje i često taj psihološki momenat ume da bude presudan da bi se prijavio problem s kojim se suočava.
"Primer dobrog reagovanja je tinejdžerka iz Niša čiji je identitet zloupotrebljen kada su dva dečaka raširili po društvenim mrežama pornografski snimak za koji su tvrdili da je njen. Ona je, međutim, odlučila da brzo reaguje i ispričala je roditeljima šta se dogodilo, a onda je izašla u javnost putem svog Instagram profila i jednog broja medija, čime je ohrabrila veliki broj svojih vršnjaka koji su priznali da su se našli u sličnoj situaciji i sa njom podelili mnogo sličnih priča", poseća Janković.
Tvoje telo je tvoje, i na netu i u stvarnom svetu
Ipak, to nije uvek lako uraditi. Upravo iz tog razloga je institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u saradnji sa Populacionom fondom Ujedinjenih nacija UNFPA u Srbiji, pre dve godine pokrenula i dalje aktuelnu kampanju Bodirajt - "Tvoje telo je tvoje, i na netu i u stvarnom svetu!" sa ciljem podizanja svesti opšte populacije, a naročito mladih, o široko rasprostranjenom rodno zasnovanom nasilju u digitalnoj sferi i njegovim posledicama.
"Kampanja istovremeno poziva donosioce odluka, tehnološke kompanije, kao i sve druge relevantne organizacije da poboljšaju, kako mehanizme zaštite, tako i mehanizme podrške osobama različitog uzrasta koje su izložene ovakvom tipu nasilja i zloupotreba".
Janković podseća i da ne smemo da zaboravimo da se u digitalnoj sferi ne radi samo o tzv. osvetničkoj pornografiji, već i o drugim oblicima zloupotrebe kao što su lažne fotografija i snimci, dobijeni putem softverske obrade ili veštačke inteligencije.
Nije u Krivičnom zakoniku
To što ovo delo ne postoji u Krivičnom zakoniku Srbije kao takvo, izaziva veliki problem žrtvama jer počinioci mogu da izbegnu kaznu na različite načine. Iako naš Krivični zakonik sadrži niz dela koja regulišu neovlašćeno fotografisanje, snimanje, prisluškivanje, objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka, neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka – ovako softisticiran oblik nasilja još uvek ne prepoznaje.
"Mi smo ponovo uputili inicijativu Ministarstvu pravde da se propiše posebno krivično delo zloupotrebe i objavljivanja snimaka polno eksplicitnog sadržaja, jer bi to, između ostalog, imalo i preventivnu funkciju u odvraćanju potencijalnih učinioca od izvršenja ovog dela. Činjenica je da ovakve promene zahtevaju obezbeđivanje dodatnih ljudskih i tehničkih sredstava, međutim to ne može biti razlog da se ne sankcioniše ovaj vid nasilja i ne zaštiti žrtva, kao i njihovi članovi porodice, naročito kada se zna da sadržaj može biti dostupan i posle više godina i iznova i iznova reutraumatizovati žrtvu. Imajući u vidu posledice dela, neophodno je unaprediti zaštitu žrtve, koja je u velikom broju slučajeva nemoguća bez pomoći tužilaštva i policije", kaže Janković.
Ona podseća da adekvatan sistem zaštite još uvek nedostaje u velikom broju zemalja jer takav sistem zahteva određeno vreme da se pravno prilagodi na nove forme nasilja i njihovu ekspanziju u digitalnom okruženju.
"Setimo se vremena kada je cvetala piraterija, kada nije bila obezbeđena zaštita autorskih prava na internetu. Tek kada je nelegalno preuzimanje i korišćenje autorskih dela počelo da se dosledno sankcioniše, došlo se do značajnih efekata, pa očekujem da slično bude i sa ovom vrstom kršenja prava. Zato, verujem da će naš pravni sistem i društvo u celini u narednom periodu dati unapređen odgovor na tehnološki olakšano rodno-zasnovano nasilje i njegove posledice", kaže Janković.
Zaštita mora biti sistemska
Miloš Đajić iz inicijative "Ne posmatraj, reaguj", za EUpravo zato ističe da ključna zaštita mora biti sistemska, odnosno da država mora da uspostai sistem zaštite za sve žrtve.
"To podrazumeva promenu Krivičnog zakonika i ojačavanje kapaciteta tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Država mora pokazati želju da ovoj pojavi stane na put. Zato je važna kaznena politika kao način da se ljudi odvrate kao i kod drugih krivičnih dela".
Drugi način je, smatra naš sagovornik, promena sudske prakse ali i obrazovanje i strogo kažnjavanje svakog slučaja.
"Sledeći dugoročni zadatak je menjanje patrijahalne kulture u kojoj je živimo. Stigmatizacija žena zbog golotinje, ili seksa mora prestati", ističe Đajić i dodaje koliko je važna uloga medija u svemu.
Posebno ističe pojavu veštačke inteligencije i njenog uticaja na ovaj problem, jer svako može da postane žrtva uz pomoć tog alata.
"Uvođenje veštačke inteligencije i kreiranje lažnih golih fotografija od vaših fotografija na kojima ste obučene uvode novu dimenziju koja ni u svetu nije regulisana. Zato nam je važno obrazovanje, mediji, zato su nam važni programi rodne ravnopraavnosti i podizanje svesti kod muškaraca da je to nedopustivo ponašanje koje traumatizuje žene".
Kako kaže, mi ne možemo da pretpostavimo kako će se sve digitalni svet razvijati.
"On se i sada razvija brže nego što zakonska regulativa prati i uređuje čitavu tu oblast. Ja se nadam da će biti političke volje da se ova tema postavi visoko na dnevnom redu kojim se mi u društvu bavimo", zaključuje naš sagovornik.
Kako se u Evropi ovo reguliše?
Mnoge evropske zemlje imaju široke statute o privatnosti koji mogu da budu primenljivi na osvetničku pornografiju. Francuska kriminalizuje namerno narušavanje intimnog privatnog života drugog tako što "prenosi sliku osobe koja se nalazi na privatnom mestu, bez pristanka dotične osobe". Nemački Viši sud doneo je u maju 2014. odluku da intimne fotografije partnera treba da budu izbrisane ako partner to zahteva. Italija je 2019. godine, nakon kampanje koju su predvodili građani, usvojila zakon kojim se kažnjava svako ko širi slike ili video zapise sa seksualno eksplicitnim sadržajem, koji su napravljeni sa namerom da ostanu privatni, bez pristanka zastupanih lica, zatvorskom kaznom od jedne do šest godina i novčanom kaznom od nekoliko hiljada evra.
(JA/EUpravo zato)
