Kako je bio zadužen za unutrašnje tržište i industriju i sa širokom nadležnošću za digitalne poslove u prethodnom sastavu Komisije Fon der Lajenove, francuskog komesara Tijerija Bretona ponovo je nominovala vlada njegove zemlje za još jedan mandat.
Da li će moći da zadrži mesto u novoj komisiji, ostaje da se vidi. Međutim, Bretonu ide na ruku to što od 21 potvrđenog kandidata za naredni mandat komesara, samo nekolicina njih ima bar neko iskustvo u tehnološkim pitanjima.
U odlazećoj komisiji, Breton, koji je uglavnom bio glasan o pitanjima kao što su Zakon o digitalnim uslugama (DSA), sajber i veštačka inteligencija, nije bio jedini zadužen za tehnološke fajlove.
Danska Margrethe Vestager imenovana je za potpredsednicu koja nadgleda i koordinira rad na tehnologiji i konkurenciji, dok je Belgijanka Didier Reinders preuzela vodeću ulogu u pitanjima privatnosti, a Vera Jourova iz Češke o slobodi medija i borbi protiv dezinformacija na internetu.
I Vestager i Jourova će napustiti svoja mesta. Rejndersa bi belgijska vlada mogla ponovo imenovati, ali to još nije izvesno.
Još se ne zna kakva će biti struktura Komisije, ali evo kako stoje stvari sa do sada nominovanim kandidatima i ko od njih ima veštine da radi na digitalnim pitanjima:
Hena Virkunen - Finska
Bivša poslanica Evropske narodne partije (EPP) Hena Virkunen nije nepoznata u Briselu. U parlament je izabrana 2014. godine, a prethodno je bila ministar javne uprave i lokalne samouprave i ministar obrazovanja i nauke u svojoj matičnoj Finskoj.
Virkunen je bila član odbora za industriju, istraživanje i energetiku (ITRE) u Parlamentu te razmatrala fajlove kao što su Zakon o sajber otpornosti i bezbednost proizvoda, a bila je i izvestilac u senci Zakona o digitalnim uslugama. 2022. postala je član anketnog odbora za istraživanje upotrebe špijunskog softvera Pegasus.
Nedostatak ženskih kandidata među trenutnim nominovanim kandidatima, uprkos izričitom zahtevu Fon der Lajen da zemlje nominuju i muškarce i žene, mogao bi da ide u njenu korist. Predsednica bi mogla da dodeli ovaj portfelj vezan za tehnologiju zemlji koja poštuje rodnu ravnotežu i ravnopravnost.
Jozef Sikela - Češka
Jozef Sikela, koji ima iskustvo u bankarstvu i finansijama, služio bio je češki ministar industrije i trgovine u kabinetu Petra Fiale od decembra 2021. On je nezavisni političar u koalicionoj vladi.
Iako ova uloga uključuje mnogo energetskih tema, tehnologija, uključujući AI i DSA, takođe je deo portfelja.
Prošlog meseca, Češka je odobrila Nacionalnu strategiju veštačke inteligencije, koju je izradilo Sikelino ministarstvo. Dokument postavlja prioritete i ciljeve do 2030. godine. Sikela je tada naveo da zemlja „ne bi trebalo da bude samo korisnik, već i kreator naprednih tehnologija veštačke inteligencije".
Uprkos njegovom tehničkom ministarskom iskustvu, češka vlada bi mogla da predvidi energetski portfelj za Sikelu. On je radio i na dosijeu na nivou EU tokom predsedavanja zemlje unijom i energetske krize 2022.
Dubravka Šuica - Hrvatska
Hrvatica Dubravka Šuica (EPP) je, kao i Breton, ponovo nominovana od svoje nacionalne vlade. U odlazećoj Komisiji bila je zadužena za dosijee o demokratiji i demografiji, uključujući i pripremu sveobuhvatne strategije EU o pravima deteta.
Pre ulaska u politiku 1990. godine, Šuica je dvadeset godina radila kao srednjoškolski profesor i profesor na Univerzitetu u Dubrovniku.
Uprkos nedostatku iskustva u tehnološkoj politici, Šuica bi se i dalje mogla uzeti u obzir za ulogu sličnu Jourovoj: pitanja zaštite maloletnika i demokratije. Tema je bila visoko na dnevnom redu, posebno zbog Zakona o digitalnim uslugama (DSA).
Komisija je počela da istražuje platforme, uključujući TikTok i Metu, u vezi sa njihovim merama za zaštitu mladih ljudi na mreži. U drugoj polovini ove godine očekuje se više naknadnih akcija usmerenih ka ovom pitanju, uključujući smernice nacionalnih vlasti o zaštiti maloletnika.
Pored toga, još jedna izazovna tema na dnevnom redu bila je uredba o seksualnom zlostavljanju dece na mreži (CSAM). O dosijeu će se ponovo raspravljati nakon leta.
Ponovo Breton?
Breton, koji potiče iz liberalne Renev grupe, bivši je izvršni direktor tehnološke kompanije Atos i bivši ministar ekonomije, finansija i industrije, bio je 2019. drugi izbor za francuskog komesara.
Silvi Gulard je bila prva nominovana u pokušaju da se obezbedi ravnoteža polova na zahtev Fon der Lajen, ali nije prošla saslušanja u parlamentu.
U prošlom mandatu, Breton je prilično talasao u Briselu, koristeći svoju moć da se uključi u širok spektar dosijea, od vakcina protiv Covid-19 do digitalnog pravilnika EU, koje njegove kolege za stolom očigledno nisu uvek cenile.
Njegova poslednja svađa sa vlasnikom mreže X, Ilonom Maskom takođe nije posmatrana sa naklonošću.
Prošle nedelje, Breton je upozorio Maska na usklađenost njegove onlajn platforme sa zakonskim obavezama iz DSA, uključujući proporcionalne i efikasne mere ublažavanja u vezi sa širenjem štetnog sadržaja samo nekoliko sati pre nego što je američki tehnološki magnat organizovao intervju uživo sa Donaldom Trampom na njegovoj platforni X.
Bretonovo otvoreno pismo iznerviralo je Maska i nekolicinu drugih ljudi, uključujući republikanske političare i zagovornike privatnosti na internetu, koji su tvrdili da je ovo čin stranog mešanja u američke izbore.
Međutim, on još uvek ima korisno digitalno iskustvo koje može da primeni, i ostaje da se vidi da li će se, nakon što preostale zemlje nominuju svoje komesare, od Bretona pojaviti bolje rešenje.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
