Izbori za Evropski parlament su prošli, a glavna tema u političkim krugovima, ali i među javnosti, jeste kako će se kockice posložiti, odnosno ko će biti na čelu Evropske komisije, poziciji koju je do sada čvrsto državala Ursula fon der Lajen. Za nas je, ipak, najvažnije pitanje, kako će se rezultati izbora odraziti na proces proširenja Evropske unije, čiji je deo godinama unazad i Srbija.
Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre komentarisao je za EUpravo zato evropske izbore, a prema njegovim rečima, oni izuzetno važni za jačanje demokratije unutra bloka.
"Evropski parlament je jedina institucija koju direktno biraju građani EU, a njegova uloga i uticaj u procesu kreiranju evropskih politika se povećava. Evropski parlament je ujedno institucija koja tradicionalno podržava integraciju i politiku proširenja EU", kaže za EUpravo zato Žiofre.
Na pitanje kako će se rezultati implikovati na proces proširenja, čiji je Srbija deo, Žiofre očekuje da će to pitanje ostati na vrhu priroteta EU i nakon konstituisanja novog saziva EP i imenovanja novih čelnih osoba institucija EU.
"Mnogo toga se promenilo u Evropi nakon agresije Rusije na Ukrajinu, što je uticalo da proširenje bude centralna tema za EU. Uveli smo još sredstava za ubrzanje proširenja, pre svega Plan rasta za Zapadni Balkan. Nova Komisija će sprovoditi ovaj Plan koji je već pokrenut, ali naredne tri godine, odnosno pet, pokazaće nam da li države regiona mogu da iskoriste priliku da postanu deo EU", ističe Žiofre za naš portal.
Analiza Đorđa Dimitrova iz CEP-a
Prema analizi istraživača iz Centra za evropske politike (CEP) Đorđa Dimitrova za EUpravo zato, u odnosu prema Srbiji neće biti značajnih promena, a Evropski parlament će zadržati svoj stav po pitanju proširenja i Srbije, odnosno po pitanju takozvanog Kosova.
Ono što je važno, analizirao je Dimitrov, je da ovaj institucionalni ciklus ima funkciju da pripremi EU za sledeće proširenje.
"Narednih pet godina će biti posvećeno tome. Tu je važno da EU nađe svoj apsorpcioni kapacitet, koji će možda zahtevati promenu osnivačkih ugovora, jer devet država, od kojih je jedna Ukrajina sa 40 miliona stanovnika, će značajno promeniti balans snaga i odnos u odlučivanju u EU, pogotovo kod odluka koje se donose kvalifikovanom većinom".
Prema njegovim rečima, momenat gde će se EP pitati o članstvu Srbije u EU je veoma daleko, i gotovo je nemoguće da će se to desiti u ovom ciklusu, "znajući trenutno stanje i brzinu reformi koje se sprovode u Srbiji".
Ono gde će se dogoditi neka promena je potencijalno to što će ovaj Evropski parlament možda početi da radi na tome da u svom sazivu, u nekom svojstvu, ne kao članove, već kao posmatrače, ima i poslanike iz država kandidata, objasnio nam je Dimitrov, ali je istakao da je to trenutno da nivou glasina i mogućnosti.
Ako konačni rezultati ostanu kao preliminarni…
Podsetimo, prema preliminarnim rezultatima, predstavljenim u Evropskom parlamentu, EPP će imati više mandata nego u prethodnom sazivu i sa socijaldemokratama, koje su neznatno oslabile, ostaće dominantna snaga u zakonodavnom telu EU.
Zelene i regionalne partije i stranke umerene levice, okupljene u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA), najveći su gubitnici izbora jer su izgubile priličan broj mandata.
EPP će u narednom petogodišnjem sazivu EP imati 184 od 720 poslanika, a na drugom mestu je Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) sa 139 mandata, pokazuju preliminarni rezultati.
Treće mesto zauzela je liberalna grupa Obnovimo Evropu sa 79 mandata, a slede dve krajnje desne grupe – Evropski konzervativci i reformisti (ECR) sa 73 i Identitet i demokratija sa 58 poslanika.
U novom sazivu će biti i 99 poslanika koji ne pripadaju ni jednoj političkoj grupi. Među njima je 45 dosadašnjih poslanika i 54 novoizabranih, uključujući predstavnike krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) koja je nedavno isključena iz grupe Identitet i demokratija.
(JA/EUpravo zato)
