Za razliku od ranijih Evropskih komisija, sadašnji saziv ima stvarnu političku volju za proširenjem EU, rekao je hrvatski premijer Andrej Plenković dodajući da je neka vrsta odluke moguća do 2030. budu li neki kandidati tehnički spremni.
"Za razliku od mandata Komisije Žan-Klod Junkera ili prvog mandata Ursule fon der Lajen, kada u centru briselske politike nisam osećao iskrenu političku volju da se ostvari proširenje za bilo koju zemlju kandidatkinju, ovog puta moram da priznam da je atmosfera malo drugačija", rekao je Plenković na događaju "Second Annual Croatia Summit" u Zagrebu.
"Možda je vreme da se EU pridruži još neko"
"Ovog puta možemo da osetimo političku volju u izvršnoj vlasti EU, i u većini zemalja članica, čak i velikih, da je možda vreme da se nakon Hrvatske, koja se pridružila 1. jula 2013, pridruži još neko", dodao je Plenković.
Komisija bi htela da otvori pregovaračke klastere s Ukrajinom i Moldavijom do kraja ove godine.
Međutim, o tome odlučuju države članice i to jednoglasno. Zasad te jednoglasnosti nema jer se Mađarska oštro protivi članstvu Ukrajine u Uniji.
Hrvatski premijer je podsetio da postoje dve grupe zemalja kandidata: Ukrajina i Moldavija u jednoj i zemlje jugoistočne Evrope, odnosno Zapadnog Balkana u drugoj, pri čemu prednjači Crna Gora.
"Mislim da bismo mogli, ako uspeju da budu tehnički spremne, politički da imamo odluku za neke od njih i pre 2030", rekao je Plenković.
Međutim, ponovio je svoje tvrdnje da će apsorpcijska moć bloka biti ključna za dinamiku proširenja.
"Gotovo 80 posto evropskog budžeta zpuni 10 najbogatijih zemalja Unije dok se na sve druge odnosi oko 20 posto. Bogatije zemlje, osnivačice, velike i snažne ekonomije, nisu nužno uzbuđene da manje zemlje, koje doprinose veoma malo, dolaze za sto i jednako odlučuju o velikim politikama, a naročito kad je reč o pitanjima gde se iziskuje jednoglasnost", poručio je premijer.
Podsetio je kako su se Nemačka, Francuska i Italija nekada odrekle dva poverenika u Komisiji u korist proširenja.
"I sada imaju jednak broj uticajnih ljudi kao zemlje koje doprinose veoma malo. Stoga su proces odlučivanja i budžetske implikacije u srcu procesa proširenja", pojasnio je.
Odgovarajući na pitanje o uvođenju osnovne vojne obuke, premijer je rekao da oko 15.000 pripadnika oružanih snaga u izmenjenim globalnim okolnostima "nije dovoljno" s obzirom na "agresiju na evropskom tlu".
"Suočili smo se sa stvarnošću da se Evropa ili NATO više ne mogu uzeti zdravo za gotovo. Tokom proteklih 10 godina, imali smo veliku tranziciju s istočne vojne tehnologije pa kupujemo više zapadne. Promenili smo zakonodavstvo i vojnika stavili u središte. Idući korak jeste da imamo širu populaciju u Hrvatskoj koja je barem upoznata s osnovnom vojnom obukom", istakao je Plenković.
(EUpravo zato/Index.hr)