Evropska komisija je 16. jula predstavila svoj predlog budžeta Evropske unije za novi višegodišnji finansijski okvir (MFF) koji bi trebalo da obuhvati period 2028–2034. godine. Predlog iznosi oko 2 biliona evra kada se uračunaju i dodatni fondovi van osnovnog budžeta. Ovo je samo početna faza u dugom i često teškom procesu dogovaranja između evropskih institucija i zemalja članica, ali već sada izaziva burne reakcije, naročito zbog značajnih rezova u poljoprivredi. Mesto u agendi našla je i tačka koja se tiče Zapadnog Balkana, odnosno proširenja EU.
Najveće smanjenje poljoprivredi i različito tumačenje ovog poteza
Najveća kontroverza u predlogu odnosi se na Zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP), čiji ukupni budžet treba da bude smanjen sa trenutnih 386,6 milijardi evra na oko 300 milijardi evra, što je smanjenje od preko 20 posto.
Evropska komisija tvrdi da su "direktna plaćanja poljoprivrednicima zaštićena", ali mnogi u sektoru smatraju da se rezovi u fondovima za ruralni razvoj i zelenije prakse ipak direktno odražavaju na farmere. Organizacije poput COPA-COGECA su ocenile predlog kao udar na osnovne vrednosti EU i najcrnji dan za evropsku poljoprivredu, zbog čega je oko 500 predstavnika evropskih poljoprivrednih federacija i sindikata okupilo u Briselu na demonstracijama protiv rezova u finansiranju.
Fon der Lajen je, predstavljajući budžetski predlog, negirala da će poljoprivrednici izgubiti sredstva i istakla da su za ruralne zajednice dostupna sredstva iz drugih budžetskih programa. Ipak, poljoprivrednici se ne slažu s tim, zbog čega se oko 500 predstavnika evropskih poljoprivrednih federacija i sindikata okupilo u Briselu na demonstracijama protiv rezova u finansiranju.
Odbrana i bezbednost: Značajno uvećanje sredstava
Znatno više sredstava planirano je za sektor zajedničke bezbednosti i odbrane. Evropska komisija predlaže povećanje izdvajanja za Evropski fond za odbranu, zaštitu granica (Frontex) i zajedničke kapacitete u oblasti sajber bezbednosti.
Ukupno, na ove stavke bi moglo da ode više od 150 milijardi evra, što je jasan signal da EU odgovara na sve veće geopolitičke izazove, uključujući rat u Ukrajini i rastuće tenzije širom sveta.
Proširenje EU
Mesto u agendi našlo je i pitanje proširenja EU, o kom se dosta govorilo u danima koji su prethodili predstavljanju predloga.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je na konferenciji za medije objasnila da Evropska unija planira da izdvoji 200 milijardi evra za novi Global Europe Instrument, što predstavlja povećanje od 75 posto u odnosu na prethodni budžet. Taj novac će biti namenjen za ključne međunarodne aktivnosti, uključujući inicijativu Global Gateway, humanitarnu pomoć i strateška partnerstva sa drugim zemljama. Međutim, kako je istakla, najvažniji deo ovog instrumenta biće podrška proširenju EU.
"Proširenje je strateško ulaganje u stabilnost i prosperitet Evrope. Zato zemljama kandidatima otvaramo ceo instrument, ne samo tehničku pomoć, već i sredstva za reforme i investicije. Dodatno, izdvajamo 100 milijardi evra za Ukrajinu. Dupliramo Ukrajinski fond kako bismo podržali oporavak, otpornost i put ka članstvu", rekla je Fon der Lajen na konferenciji za medije.
To je pozdravila i komesarka za proširenje, Marta Kos, koja je ovu tačku iz predloga budžeta ocenila kao "odličnu vest za proširenje" i poručila da je ovo "moderan budžet osmišljen za budućnost".
Kao i u ranijim proširenjima, postoji klauzula o reviziji MFF-a, objasnila je Fon der Lajen i podsetila da će finansijski efekti na npr. kohezionu i poljoprivrednu politiku, biti deo pristupnog ugovora.
Digitalizacija i inovacije: Fokus na budućnost
Programi poput "Horizon Europe" i "Digitalna Evropa" dobijaju dodatne milijarde evra u okviru novog budžeta. EU planira da poveća konkurentnost svojih privreda kroz podsticanje istraživanja, razvoja i inovacija – naročito u sektorima veštačke inteligencije, obnovljive energije i digitalne infrastrukture.
Zelena tranzicija: Nastavak ambicioznih klimatskih ciljeva
Iako su sredstva za poljoprivredu smanjena, Evropska komisija obećava da će „zeleni elementi“ biti prisutni u gotovo svim budžetskim linijama. EU planira značajna ulaganja u dekarbonizaciju, energetsku efikasnost i cirkularnu ekonomiju, sa ciljem ispunjenja ciljeva iz Zelenog dogovora do 2030. i klimatske neutralnosti do 2050.
Koheziona politika: Blagi pad sredstava za regionalni razvoj
Fondovi namenjeni manje razvijenim regionima (npr. Jugoistočna Evropa, istočna Poljska, delovi Španije) suočavaju se sa smanjenjem od oko 8 posto. Komisija ističe da se sredstva preusmeravaju u pravcu „pametne“ kohezije – sa fokusom na zelenu i digitalnu tranziciju.
Koji su sledeći koraci u donošenju budžeta?
Predlog budžeta Evropske komisije ne predstavlja konačnu verziju – to je samo prvi korak u višefaznoj proceduri usvajanja budžeta u skladu sa članom 312 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (TFEU). Sledeći koraci uključuju:
· Pregovori sa Savetom EU - Savet, koji okuplja ministre zemalja članica, razmatra predlog i formuliše zajedničku poziciju. Ova faza obično traje mesecima jer je potrebna jednoglasnost – svaka članica ima pravo veta.
· Uloga Evropskog parlamenta - Evropski parlament ima pravo da usvoji ili odbaci predlog, ali ne i da menja konkretne iznose u MFF. Međutim, njegov pristanak je neophodan, što znači da kompromis mora biti postignut sa Parlamentom.
· Trilaterala - Uobičajeno, Komisija, Parlament i Savet vode trilateralni, neformalni, pregovarački proces kako bi se pronašao zajednički jezik. Ovi razgovori su često žustri i traju mesecima, ponekad i više od godinu dana.
· Usvajanje do kraja 2026. godine - Kako bi novi budžet mogao da stupi na snagu 1. januara 2028, očekuje se da dogovor bude postignut najkasnije do kraja 2026. godine. Ukoliko do dogovora ne dođe, primenjuje se tzv. prošireni budžet, odnosno, važe stari iznosi dok se ne postigne dogovor.
(EUpravo zato.rs)
