Evropska komisija predložila je sedmogodišnji budžet EU za period od 2028. do 2034. godine, a novi finansijski okvir već u startu je ocenjen kao "početak teških pregovora sa liderima država članica i poslanicima Evropskog parlamenta". Od najava u koje oblasti će biti uvećano ulaganje, a gde se planiraju "rezovi", ova tema je izazvala sukobe stavova lidera članica EU.
Mesto u agendi našlo je i pitanje proširenja EU, o kom se dosta govorilo u danima koji su prethodili predstavljanju predloga.
Od diplomatskih izvora iz Brisela početkom nedelje dobili smo informaciju da će novi plan podele novca imati uticaja i na zemlje koje nisu članice, jer će biti pokazatelj "stvarnog odnosa snaga unutar EU i pravca u kojem se Unija kreće".
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je na konferenciji za medije objasnila da Evropska unija planira da izdvoji 200 milijardi evra za novi Global Europe Instrument, što predstavlja povećanje od 75 posto u odnosu na prethodni budžet. Taj novac će biti namenjen za ključne međunarodne aktivnosti, uključujući inicijativu Global Gateway, humanitarnu pomoć i strateška partnerstva sa drugim zemljama. Međutim, kako je istakla, najvažniji deo ovog instrumenta biće podrška proširenju EU.
"Proširenje je strateško ulaganje u stabilnost i prosperitet Evrope. Zato zemljama kandidatima otvaramo ceo instrument, ne samo tehničku pomoć, već i sredstva za reforme i investicije. Dodatno, izdvajamo 100 milijardi evra za Ukrajinu. Dupliramo Ukrajinski fond kako bismo podržali oporavak, otpornost i put ka članstvu. Kao i u ranijim proširenjima, postoji klauzula o reviziji MFF-a. Finansijski efekti na npr. kohezionu i poljoprivrednu politiku biće deo pristupnog ugovora. To je pravna obaveza. Tako je bilo i ranije i funkcionisalo je", rekla je Fon der Lajen na konferenciji za medije.
Prema rečima našeg izvora iz diplomatskih krugova u Briselu, nova budžetska pravila za zemlje koje pretenduju na članstvo, poput Srbije, znače da više neće moći da očekuje sredstva po nekom automatizmu već će morati da pokaže konkretne reforme (pravosuđe, javna uprava, borba protiv korupcije itd.) da bi dobile pomoć. To znači da će morati da obave ozbiljnu institucionalnu reformu koja uključuje:
· Pripremu državnog aparata da piše i sprovodi nacionalne planove po uzoru na članice;
· Fokus na konkretne reforme, ne samo usklađivanje sa zakonima, već i primena u praksi;
· Veće uključivanje lokalnih i regionalnih vlasti u planiranje, jer EU sve više traži efikasnost na terenu.
"Da pojednostavim, novac ide onima koji pokažu reformsku volju i kapacitet. Za Srbiju, to znači da put ka članstvu više nije samo pravno i političko usklađivanje, već i ozbiljna institucionalna priprema za konkretno upravljanje sredstvima", rekao nam je izvor.
(EUpravo zato.rs)
