Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen u sredu je predstavila planove za smanjenje sredstava za Zajedničku poljoprivrednu politiku EU (CAP) sa 386,6 milijardi evra na svega 300 milijardi evra posle 2027. godine, kao deo velike revizije višegodišnjeg budžeta Unije.
To predstavlja nominalno smanjenje veće od 20 procenata i to pre uračunavanja inflacije.
Fon der Lajen je, predstavljajući budžetski predlog, negirala da će poljoprivrednici izgubiti sredstva i istakla da su za ruralne zajednice dostupna sredstva iz drugih budžetskih programa. Ipak, poljoprivrednici se ne slažu s tim, zbog čega se oko 500 predstavnika evropskih poljoprivrednih federacija i sindikata okupilo u Briselu na demonstracijama protiv rezova u finansiranju.
Belgijske organizacije, uključujući "Fédération Wallonne de l’Agriculture (FWA)", "Fédération Unifiée de Groupements d’Éleveurs et d’Agriculteurs (Fugea)", "Fédération des Jeunes Agriculteurs (FJA)" pridružile su se kolegama iz Poljske, Italije, Španije, Francuske, Austrije, Grčke, Irske, Portugala i Srbije u ovom evropskom protestu koji je održan tokom i nakon predstavljanja predloga budžeta.
Demonstracije su počele na Trgu Luksemburg, ispred Evropskog parlamenta, i nastavila se do sedišta Evropske komisije. Protestanti su na ulazu u zgradu ostavili desetine pari čizama pre nego što su održali govore.
Filip Duvivier, predsednik FWA, kritikovao je "štelovanja budžeta" i pozvao na solidarnost među državama kako bi se osigurale buduće generacije.
"Ne možemo obezbediti tu budućnost bez jakog, solidarno zasnovanog i zajedničkog budžeta za poljoprivredu," preneo je njegovu izjavu Brisel Tajms.
Predstavnici institucija tvrde da nema smanjenja sredstava
Branjenje ovih rezova ostavljeno je komesaru za poljoprivredu Kristofu Hansenu, koji se mesecima iza zatvorenih vrata borio protiv smanjenja.
"U novcu koji ide direktno u džepove poljoprivrednika nema smanjenja", tvrdio je Hansen na konferenciji, objašnjavajući da su nestale milijarde preraspodeljene unutar drugih budžetskih linija, prenosi Politico.
Govoreći ranije predOdborom za poljoprivredu Evropskog parlamenta, Hansen je rekao da cifra od 300 milijardi evra nije plafon, već "prag", tj. minimum koji države članice moraju potrošiti na poljoprivredu u narednom sedmogodišnjem budžetskom ciklusu. Taj novac, naglasio je, biće zakonski zaštićen i neće moći biti preusmeren na druge prioritete poput odbrane ili konkurentnosti.
"Nijedna druga politika nema ovakav nivo zaštite. To garantuje stabilnost i predvidljivost za poljoprivrednike," rekao je Hansen poslanicima.
On je objašnjavao poslanicima da "ne ide svih 386,6 milijardi evra CAP budžeta direktno u džepove poljoprivrednika". Od tog iznosa, objasnio je, 291,1 milijarda je namenjena za direktnu i sektorsku podršku, dok je 95,5 milijardi evra predviđeno za programe ruralnog razvoja.
Međutim, u stvarnosti, i većina sredstava za ruralni razvoj završava kod poljoprivrednika kroz investicione projekte, podršku za ekološku poljoprivredu i dodatne podsticaje za one koji rade u otežanim uslovima, poput planinskih oblasti. Krovna organizacija COPA-COGECA, koja okuplja glavne poljoprivredne i zadružne organizacije EU, nazvala je ovaj dan "crnom sredom za evropsku poljoprivredu" naglašavajući u saopštenju da će ovim biti najviše pogođena porodična gazdinstva.
U Parlamentu su se poslanici sa svih strana političkog spektra oštro suprotstavili predlogu dok je Hansen uzvratio da države članice uvek mogu dopuniti svoja nacionalna sredstva za poljoprivredu.
(EUpravo zato.rs)
