Evropska komisija predložila je sedmogodišnji budžet EU za period počev od 2028. godine i predstavlja povećanje budžetske moći Evropske unije u poređenju sa trenutnim budžetom koji se primenjuje od 2021. godine. Budžet obuhvata period od 2028. do 2034, i potrebno je da nacrt odobri svih 27 zemalja članica kao i Evropski parlament kako bi bio usvojen.
Članovi Komisije, predvođeni predsednicom Ursulom fon der Lajen, postigli su dogovor što znači da bi ukupna potrošnja porasla na 1,26 odsto bruto nacionalnog dohotka EU, u poređenju sa oko 1,1 odsto u aktuelnom periodu.
"Danas predstavljamo budžet EU za period 2028–2034. To je budžet za novu eru, koji odgovara ambicijama Evrope", ovako je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen ocenila ovaj veliki korak za Evropu.
Ona je ovaj korak ocenila kao borbu sa izazovima Evrope koji jača EU nezavisnost, obraćajući se na konferenciji za medije nakon sednice. Takođe, rekla je da je sledeći višegodišnji finansijski okvir "najambiciozniji ikada predložen" jer je smišljen strateški, fleksibilniji je i transparentniji.
Novi finansijski okvir podelila je u šest tačaka odnosno oblasti.
· Ulaganje u ljude, države članice i regione. Nacionalni i regionalni partnerski planovi sa 865 milijardi evra predstavljaju temelj za ulaganja i reforme, ocenila je Fon der Lajen i dodala da je u njihovom središtu i dalje ostaju koheziona politika i poljoprivreda – stubovi evropske solidarnosti i ulaganja u evropski model.
"Obezbeđujemo preko 300 milijardi evra za podršku prihodima poljoprivrednika i ribara. Uključena je i duplo veća poljoprivredna rezerva kako bi se zaštitila egzistencija naših poljoprivrednika. Za kohezionu politiku čuvamo sredstva za manje razvijene regione, sa minimalno 218 milijardi evra namenjenih tim investicijama. Za ribarstvo je rezervisano najmanje 2 milijarde evra.
Partnerski planovi takođe obezbeđuju sredstva za socijalne politike – prvi put se uvodi cilj da 14% budžeta bude namenjeno socijalnoj potrošnji. Takođe po prvi put, pratićemo socijalno finansiranje kroz čitav MFF. Ulažemo tri puta više u upravljanje migracijama i granicama jer su granice Evrope zajednička odgovornost. Trostruko povećavamo i Fond solidarnosti, kako bismo mogli brzo i odlučno reagovati kada se dese katastrofe", rekla je.
Po prvi put, budžet EU će omogućiti državama članicama da dodatno ulažu u ciljeve EU putem zajmova do 150 milijardi evra. Taj instrument zvaće se "Catalyst Europe". Zajmovi će biti podržani iz budžeta EU i namenjeni su zajedničkim evropskim prioritetima – na primer, odbrambena industrija, energetska infrastruktura, strateške tehnologije., a instrument će državama članicama omogućiti dodatna sredstva za evropske ciljeve.
U okviru nacionalnih i regionalnih partnerskih planova predložen je jednostavan i transparentan sistem raspodele, zasnovan na ključnim principima poput regionalnih razlika, rizika od siromaštva, potreba u poljoprivredi ili tenzija na granicama.
"Planovi su krojeni prema potrebama – evropske politike u skladu sa teritorijama i zajednicama. Omogućiće strateškiju raspodelu sredstava koja odražava evropske prioritete na terenu – npr. više sredstava za pogranične regione pod bezbednosnim pritiskom. Umesto desetak različitih fondova sa različitim pravilima, rokovima i kriterijumima koji se preklapaju – sada imamo jedinstvene Nacionalne i regionalne partnerske planove. Evropski prioriteti pod jednim krovom, lakše usklađeni sa lokalnim potrebama, jednostavniji za upravljanje i – što je ključno – snažniji kada su objedinjeni. Ovo je evropska solidarnost pretočena u stvarna lokalna i nacionalna ulaganja", dodala je.
Takođe je pomenula vladavinu prava, kao obavezan uslov za sve fondove iz budžeta EU. Ovo se odnosi na sva sredstva, a predsednica EK ocenila je to kao "pametnu uslovljenost" kojom će se osigurati odgovorno trošenje i punu odgovornost kroz snažne garancije, jasne uslove i prave podsticaje.
· Jačanje evropske konkurentnosti. Predložen je Evropski fond za konkurentnost vredan skoro 410 milijardi evra, jer je "ključno podržati strateške tehnologije budućnosti".
"Fond uključuje duplo veće ulaganje u Horizon Europe, vodeći program za nauku i inovacije. Ulaganja u digitalne tehnologije povećavamo pet puta kako bismo izgradili siguran i inovativan digitalni ekosistem. Ulaganja u čistu tehnologiju, bioekonomiju i dekarbonizaciju povećavamo šest puta. Ovo je pored klimatskog cilja da 35 posto budžeta MFF bude usmereno na životnu sredinu – što iznosi oko 700 milijardi evra. Fond za konkurentnost deo je agende evropskog suvereniteta, koja nam omogućava da osiguramo lance snabdevanja, ubrzamo inovacije i vodimo u globalnoj trci za čistu i pametnu tehnologiju", rekla je Ursula fon der Lajen.
· Izgradnja Unije koja štiti. Predloženo je izdvajanje 131 milijarde evra za sektor odbrane i svemira unutar Fonda za konkurentnost – što je pet puta više nego sada, kako bi se ojačala industrijska baza i sposobnost. U okviru programa CEF (Povezivanje Evrope), udvostručiće se sredstva za transport, dok će ulaganja u vojnu mobilnost biti povećana deset puta, a u energetsku infrastrukturu pet puta.
Značajno će biti povećana i ulaganja u sajber bezbednost i infrastrukturu dvostruke namene.
· Jača Evropa u svetu. Predloženo je 200 milijardi evra za "Global Europe Instrument" povećanje od 75 posto u skladu sa globalnim obavezama.
"Namenjeno je za Global Gateway, humanitarnu pomoć, strateška partnerstva – i što je najvažnije – podršku proširenju. Proširenje je strateško ulaganje u stabilnost i prosperitet Evrope. Zato kandidatskim zemljama otvaramo ceo instrument: ne samo tehničku pomoć, već i sredstva za reforme i investicije. Dodatno, izdvajamo 100 milijardi evra za Ukrajinu. Dupliramo Ukrajinski fond kako bismo podržali oporavak, otpornost i put ka članstvu. Kao i u ranijim proširenjima – postoji klauzula o reviziji MFF-a. Finansijski efekti na npr. kohezionu i poljoprivrednu politiku biće deo pristupnog ugovora. To je pravna obaveza. Tako je bilo i ranije – i funkcionisalo je", rekla je Fon der Lajen.
· Otporan budžet - Biće kreiran poseban mehanizam za krize sa kapacitetom do gotovo 400 milijardi evra.
"Na kraju, sve ovo mora biti finansirano. To je moja šesta tačka – Novi sopstveni prihodi. Danas predlažemo nove izvore prihoda za budžet EU. Cilj je jednostavan: moramo da vratimo zajednički dug iz fonda za oporavak i da ispunimo savremene prioritete. Najvažnije – želimo da doprinosi država članica ostanu stabilni. Ovaj budžet štiti fiskalni kapacitet država članica. Sa novim sopstvenim prihodima smanjujemo teret za nacionalne budžete i usklađujemo ambiciju sa odgovornošću", završila je obraćanje.
(EUpravo zato.rs)
