Šta članice EU žele od novog budžeta? Pregled stavova svih 27 zemalja Evropske unije - ovo su ključni zahtevi

Evropska komisija će u danas predstaviti svoj veliki predlog za budžet EU za period 2028–2034, a u danima koji su ovom sastanku prethodili, čule su se obećavajuće poruke da će naredni plan raspoređivanja novca biti "drastično pojednostavljen" i "potpuno redefinisan način na koji Unija troši novac".

· Veličina budžeta: Da li budžet treba da se poveća?

· Sopstveni prihodi: Da li treba uvesti nove izvore prihoda na nivou EU, poput poreza na ugljenik ili zajedničkog duga?

· Nacionalne omotnice: Da li bi sredstva za poljoprivredu (ZPP) i slabije razvijene regione (koheziona sredstva) trebalo da se spoje u nacionalne fondove?

· Reforme za novac: Da li bi zemlje EU trebalo da sprovode reforme u skladu sa ciljevima EU da bi dobile sredstva?

· Smanjenje ZPP/Kohezionih sredstava: Da li treba smanjiti budžet za ove oblasti?

Što se "odnosa snaga tiče" do sada je poznato da 13 zemalja, uključujući Francusku, podržava veći budžet. 7 zemalja, uključujući Nemačku, protivi se povećanju. Od toga 12 zemalja, uključujući Francusku i Nemačku, podržava uvođenje novih prihoda. 6 zemalja je skeptično, dok njih 19 odbacuje potpuno spajanje ZPP i kohezije, ali su otvorene za delimične promene uz očuvanje ključnih programa.

Šta traže zemlje članice?

Austrija se zalaže za umeren budžet EU, uz fokus na efikasnost i pametnu potrošnju. Podržava uvođenje novih sopstvenih resursa, kao što su porez na plastiku i digitalni porez, pod uslovom da budu pravedni i transparentni. Protivi se spajanju nacionalnih omotnica iz kohezionih i poljoprivrednih fondova, smatrajući da bi to oslabilo specifične ciljeve svakog fonda. Takođe, snažno podržava ideju da se sredstva iz fondova EU uslovljavaju napretkom u reformama. Kada je reč o zajedničkoj poljoprivrednoj politici (CAP) i kohezionoj politici, Austrija je za modernizaciju, ali i za očuvanje ključnih komponenti tih politika.

Belgija podržava povećanje budžeta EU kako bi se odgovorilo na nove izazove, naročito u domenu klimatskih promena, digitalizacije i bezbednosti. Snažno zagovara nove sopstvene izvore prihoda za budžet EU, uključujući poreske mehanizme koji su usklađeni s evropskim prioritetima. Protivi se objedinjavanju fondova CAP i kohezije, smatrajući da svaki od njih ima specifične ciljeve koji bi se mogli izgubiti u zajedničkoj omotnici. Podržava uslovljavanje pristupa fondovima sprovođenjem reformi, ali uz poštovanje nadležnosti država članica. Belgija se takođe protivi smanjenju sredstava za CAP i koheziju, smatrajući ih ključnim za ravnomeran razvoj Unije.

Bugarska je snažno za veći budžet EU, posebno kako bi se obezbedila sredstva za slabije razvijene članice. Skeptična je prema uvođenju novih sopstvenih resursa ako bi oni značajno opteretili manje razvijene ekonomije. Protivi se ideji spajanja nacionalnih omotnica fondova, jer smatra da bi to moglo umanjiti transparentnost i učinkovitost politike kohezije i CAP. Nije protiv uslovljavanja fondova reformama, ali naglašava potrebu za uvažavanjem nacionalnih specifičnosti. Bugarska se snažno protivi smanjenju sredstava za CAP i koheziju, koje vidi kao ključne instrumente za razvoj i konvergenciju.

Hrvatska podržava povećanje budžeta EU, posebno u kontekstu jačanja kohezije i podrške novijim članicama. Otvorena je za diskusiju o sopstvenim resursima EU, ali uz uslov da se pravično rasporedi fiskalni teret među državama. Protivi se objedinjavanju nacionalnih omotnica CAP i kohezionih fondova, jer smatra da je važno zadržati ciljani karakter svake politike. Kada je reč o uslovljavanju fondova reformama, Hrvatska je za, pod uslovom da postoji fleksibilnost i poštovanje institucionalnih razlika. Takođe je protiv bilo kakvog značajnog smanjenja fondova za koheziju i CAP.

Kipar podržava veći budžet EU, posebno imajući u vidu izazove koji se odnose na klimatske promene i geopolitiku. Otvoren je za uvođenje novih sopstvenih prihoda za EU, ali pod uslovom da to ne šteti malim ekonomijama. Protivi se spajanju fondova CAP i kohezije, jer smatra da bi to umanjilo specifične koristi za određene regione. Podržava uslovljavanje fondova reformama, uz uvažavanje konteksta pojedinačnih država. Protiv je smanjenja sredstava za CAP i koheziju, smatrajući ih osnovom solidarnosti i održivog razvoja u Uniji.

Češka je za umereno povećanje budžeta EU, ali uz strogu kontrolu troškova. Oprezna je kada je reč o sopstvenim prihodima – podržava ih ako su pravedno raspoređeni. Protivi se spajanju fondova CAP i kohezije. Kada je reč o uslovljavanju fondova sprovođenjem reformi, otvorena je za tu ideju, pod uslovom da reforme budu dobro definisane i prilagođene nacionalnom kontekstu. Snažno se protivi smanjenju sredstava za koheziju i CAP, smatrajući ih ključnim za dalji razvoj i konvergenciju.

Danska se zalaže za umeren i efikasan budžet, sa fokusom na rezultate. Snažno podržava uvođenje sopstvenih prihoda EU, posebno kada su povezani s ekološkim ciljevima. Otvorena je za reforme u načinu na koji se CAP i kohezioni fondovi koriste, ali nije za potpuno spajanje njihovih omotnica. Snažno podržava uslovljavanje fondova napretkom u reformama i poštovanjem vladavine prava. Kada je reč o CAP i koheziji, Danska je za modernizaciju i veću orijentaciju ka rezultatima.

Estonija podržava veći budžet EU koji će se fokusirati na digitalnu transformaciju, bezbednost i otpornost. Otvorena je za uvođenje sopstvenih resursa ako su zasnovani na pravičnim principima. Protivi se objedinjavanju fondova CAP i kohezije, zalažući se za očuvanje njihove specifične namene. Podržava uslovljavanje fondova sprovođenjem reformi i poštovanjem osnovnih vrednosti EU. Protiv je smanjenja CAP i kohezije jer ih smatra važnim za ravnotežu među članicama.

Finska se zalaže za racionalizaciju budžeta EU i pažljivo ciljanje sredstava. Snažno podržava nove sopstvene prihode EU koji bi zamenili nacionalne doprinose. Otvorena je za veću fleksibilnost u upotrebi fondova, ali uz zadržavanje jasne strukture. Podržava snažno uslovljavanje fondova reformama i vladavinom prava. Kada je reč o CAP i koheziji, Finska je za modernizaciju, digitalizaciju i zelenu tranziciju.

Francuska podržava značajno povećanje budžeta EU, posebno za klimatsku i industrijsku tranziciju. Snažno se zalaže za uvođenje sopstvenih prihoda EU. Protivi se objedinjavanju fondova CAP i kohezije – smatra da bi time CAP izgubio svoj značaj. Podržava uslovljavanje fondova reformama, ali uz poštovanje suvereniteta država članica. Ne podržava smanjenje fondova za CAP i koheziju, posebno jer CAP smatra strateškim za Evropu.

Grčka podržava povećanje budžeta EU, posebno za jačanje kohezije i borbu protiv nejednakosti. Snažno se protivi smanjenju sredstava za zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP) i kohezione fondove, jer ih smatra ključnim za održivi razvoj i regionalnu konvergenciju. Podržava uvođenje novih sopstvenih prihoda EU, ali uz uvažavanje kapaciteta slabije razvijenih zemalja.

Protivi se objedinjavanju nacionalnih omotnica fondova CAP i kohezije, jer bi to moglo ugroziti specifične razvojne ciljeve. Otvorena je za ideju uslovljavanja fondova reformama, ali insistira na fleksibilnosti i uvažavanju nacionalnih okolnosti.

Mađarska se protivi povećanju budžeta ako bi to podrazumevalo veće uplate iz nacionalnih budžeta, a posebno se protivi bilo kakvom smanjenju sredstava za CAP i kohezione fondove. Skeptična je prema uvođenju sopstvenih prihoda, smatrajući da bi to moglo dovesti do neravnomernog fiskalnog opterećenja. Oštro se protivi ideji objedinjavanja fondova CAP i kohezije, kao i uslovljavanju sredstava napretkom u reformama koje nisu precizno definisane ili koje zadiru u nacionalni suverenitet.

Irska podržava modernizaciju budžeta EU, uz povećanja koja su opravdana novim prioritetima. Snažno podržava očuvanje budžeta za CAP, koji je od velikog značaja za irsku poljoprivredu. Otvorena je za uvođenje novih sopstvenih resursa EU, ako su pravedni i transparentni. Protivi se objedinjavanju fondova CAP i kohezije, kako bi se sačuvala efektivnost svake politike. Podržava uslovljavanje fondova reformama, posebno ako se time podstiče rast i konkurentnost, ali uz poštovanje nacionalnog konteksta.

Italija podržava ambiciozan budžet EU i traži povećanje sredstava za koheziju i CAP. Snažno se zalaže za nove sopstvene prihode EU kako bi se smanjio pritisak na nacionalne budžete. Protivi se objedinjavanju fondova CAP i kohezije, smatrajući da bi to oslabilo uticaj obe politike. Podržava vezivanje fondova za reforme, naročito one koje jačaju konkurentnost, ali uz naglasak na suverenitet država. Protivi se smanjenju bilo kojih tradicionalnih politika EU koje doprinose teritorijalnoj koheziji.

Letonija je za umeren, ali funkcionalan budžet EU, uz jasno definisane prioritete. Podržava uvođenje sopstvenih prihoda, ali uz uslov pravične raspodele tereta. Protivi se objedinjavanju CAP i kohezione omotnice, jer smatra da bi to oslabilo namenske ciljeve fondova. Otvorena je za ideju uslovljavanja sredstava reformama, ako se time podstiče stvarna modernizacija i efikasnost. Protiv je smanjenja fondova za kohezione politike i CAP, koji su i dalje ključni za razvoj njenih regiona.

Litvanija podržava snažan budžet EU koji odražava potrebe svih članica, naročito manjih i manje razvijenih. Skeptična je prema prebrzom uvođenju sopstvenih prihoda, ako bi to uticalo na nacionalne fiskalne politike. Protivi se objedinjavanju fondova CAP i kohezije. Podržava vezivanje sredstava za reforme, ali zahteva da se jasno definišu uslovi i da se ostavi prostor za prilagođavanje nacionalnim kontekstima. Ne podržava smanjenje sredstava za tradicionalne politike.

Luksemburg podržava povećanje budžeta EU u cilju finansiranja novih izazova, kao što su digitalna transformacija, bezbednost i zaštita životne sredine. Snažno podržava uvođenje sopstvenih prihoda EU, kao deo strategije za smanjenje oslanjanja na nacionalne doprinose. Protivi se objedinjavanju fondova CAP i kohezije. Podržava uslovljavanje sredstava reformama, naročito u pogledu vladavine prava i fiskalne odgovornosti. Zalaže se za modernizaciju CAP, ali ne i za drastično smanjenje budžeta.

Malta podržava zadržavanje snažnih kohezione politike u budžetu EU. Skeptična je prema prevelikom oslanjanju na sopstvene prihode, posebno ako bi to nepovoljno uticalo na male ekonomije. Protivi se objedinjavanju fondova CAP i kohezije. Otvorena je za uslovljavanje sredstava reformama, ako se to odnosi na jačanje konkurentnosti, ali uz poštovanje specifičnosti manjih država. Protiv je smanjenja sredstava za CAP i koheziju.

Nemačka podržava modernizaciju budžeta EU i povećanje efikasnosti potrošnje, uz jasan fokus na prioritete poput digitalizacije, klimatske neutralnosti i inovacija. Snažno podržava uvođenje sopstvenih prihoda EU, naročito onih koji doprinose evropskim ciljevima (npr. porez na emisije). Podržava uslovljavanje fondova reformama i vladavinom prava. Otvorena je za fleksibilniji pristup fondovima, ali uz zadržavanje osnovne strukture. Zalaže se za reformu CAP i kohezije, ali nije za njihovo objedinjavanje.

Holandija je za racionalan budžet EU koji reflektuje realne mogućnosti članica. Protivi se povećanju nacionalnih doprinosa i snažno zagovara sopstvene prihode EU. Takođe snažno podržava uslovljavanje fondova napretkom u reformama i poštovanjem osnovnih vrednosti EU. Protiv je objedinjavanja fondova CAP i kohezije, ali podržava njihovu modernizaciju. Zalaže se za veće učešće rezultatskih indikatora u alokaciji sredstava.

Poljska se snažno protivi smanjenju budžeta EU, naročito kohezione politike i CAP, koje su ključne za njen razvoj. Skeptična je prema ideji sopstvenih prihoda ako oni disproporcionalno opterećuju nove članice. Protivi se objedinjavanju fondova CAP i kohezije. Protivi se i uslovljavanju fondova kriterijumima koji zadiru u nadležnosti država, naročito ako nisu jasno pravno definisani.

Portugal podržava povećanje budžeta EU i smatra da kohezione politike i CAP treba da ostanu prioritet. Otvoren je za sopstvene prihode EU ako oni smanjuju pritisak na nacionalne budžete. Protivi se objedinjavanju fondova, jer to može umanjiti specifične ciljeve politika. Podržava uslovljavanje fondova reformama, ali zahteva fleksibilnost i uvažavanje nacionalnih kapaciteta.

Rumunija se snažno protivi smanjenju budžeta za CAP i koheziju. Zalaže se za veći budžet koji će podržati konvergenciju. Skeptična je prema uvođenju sopstvenih prihoda bez detaljne analize uticaja na siromašnije članice. Protivi se objedinjavanju fondova i zahteva jasno razdvojene omotnice. Otvorena je za uslovljavanje fondova reformama, ali uz transparentne kriterijume i poštovanje nadležnosti.

Slovačka se zalaže za očuvanje snažnog budžeta za kohezione politike i CAP. Protivi se ideji objedinjavanja fondova. Otvorena je za ideju sopstvenih prihoda, pod uslovom da oni ne diskriminišu manje razvijene ekonomije. Podržava umereno uslovljavanje fondova reformama, uz jasne kriterijume i mogućnost prilagođavanja.

Slovenija podržava veći budžet EU za očuvanje kohezione i poljoprivredne politike. Otvorena je za nove izvore prihoda, ali pod uslovom ravnoteže i pravičnosti. Protivi se objedinjavanju fondova i podržava uslovljavanje fondova reformama ako su kriterijumi jasni i uzimaju u obzir različite kontekste.

Španija se snažno protivi smanjenju budžeta za CAP i kohezione fondove. Zalaže se za sopstvene prihode EU kako bi se osnažila fiskalna autonomija Unije. Protivi se objedinjavanju fondova jer bi to, prema njenom mišljenju, umanjilo regionalnu efikasnost. Podržava uslovljavanje fondova reformama ako su one u funkciji ekonomskog rasta i društvene kohezije.

Švedska se zalaže za manji, efikasniji budžet EU, uz jasan fokus na nove prioritete. Snažno podržava sopstvene prihode EU i uslovljavanje fondova napretkom u reformama i poštovanjem vladavine prava. Protivi se spajanju fondova CAP i kohezije, i poziva na reformu obe politike radi veće efikasnosti.

(Eupravo zato.rs)