Predsednik Vučić sastao se danas sa evropskim posrednikom za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom i ambasadorom SAD Kristoferom Hilom, nakon čega je najavio obraćanje javnosti u roku od 72 sata.
Kako je rekao, govoriće o onome šta Srbija zahteva, o napadima na srpsko stanovništvo na severu Kosova i Metohije, kao i šta međunarodna zajednica nije ispunila.
"Spreman sam na dijalog, spreman sam da idem da razgovaram sa Kurtijem, da imam dijalog u Briselu. Ipak, neću dozvoliti pogrom i progon svog stanovništva", ocenio je Vučić.
Istakao je da je sa Lajčakom i Hilom imao "dvosatne razgovore, odvojene i kombinovane".
On je dodao da je za očekivati da tokom oktobra izađe i pred Narodnu skupštinu sa dalekosežnim predlozima.
Kako bi mogla da izgleda budućnost dijaloga Beograda i Prištine, pitali smo Miloša Pavkovića iz Centra za evropske politike.
On je za EUpravo zato kazao da Vučićeva izjava proizilazi iz toga što specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, nije uspeo da obezbedi garancije predsedniku Srbije za Srbe koji žive na severu Kosova i Metohije.
Pavković kaže da EU očigledno nema mehanizme, a kako je istakao, možda ni želje da zaštiti preostale srpske institucije i građane koji žive na severu Kosova i Metohije.
"To predstavlja jedno usporavanje u dijalogu i upadanje u novu krizu. Do sada je Lajčak optuživan iz Prištine da je pristrasan prema Srbiji, dok sada vidimo da i Beograd nije zadovoljan njegovom medijacijom i čini se da, kako se Lajčaku bliži kraj mandata, on više gubi konce što se tiče i samog dijaloga i Ohridskog sporazuma", pojašnjava Pavković.
Prema njegovom mišljenju, sa ovom izjavom predsednika Vučića i sa svim jednostranim potezima koje je Priština vukla u prethodnim mesecima, "dijalog je zaista u najvećoj krizi od svog početka 2011. godine".
"Postavlja se pitanje kako će se iz te krize izaći jer je očigledno da Lajčak sam nema rešenje, da Evropska komisija još nije formirana, da SAD trenutno nisu posvećene regionu jer su zauzete predsedničkim izborima koji ih očekuju i da se stavlja jedan veliki znak pitanja na sam dijalog i kako da se iz ove krize izađe", naveo je naš sagovornik.
On dodaje da je očigledno da će i Evropska unija, i države članice i zemlje Kvinte morati da se detaljnije pozabave krizom i problemom na Kosovu i Metohiji, kako bi se našlo rešenje, a pregovarači vratili za pregovarački sto.
"Kako stvari sada stoje, ne verujem da će doći do nove runde dijaloga iako je Lajčak to najavio", zaključio je Pavković.
Dijalog Beograda i Prištine se odnosi na niz razgovora između vlada Republike Srbije i tzv. Kosova uz posredovanje EU.
Srbija polaže pravo na Kosovo kao svoju južnu pokrajinu pod upravom Ujedinjenih nacija i odbacuje njegovu nezavisnost, dok tzv. Kosovo Srbiju smatra susednom državom. Pregovori su počeli u martu 2011, tri godine nakon što je Kosovo samoproglasilo nezavisnost u februaru 2008. godine.
(M.A./EUpravo zato)
