Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, neformalno poznat kao Ohridski sporazum, predložen od strane Evropske unije, ima za cilj normalizaciju diplomatskih odnosa između Srbije i Kosova.
Dana 27. februara 2023. usmeno su ga prihvatili premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a plan za njegovu implementaciju usaglašen je 18. marta 2023. u Ohridu.
Iako Sporazum ne zahteva eksplicitno da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu, on sprečava Srbiju da se protivi pristupanju Kosova međunarodnim organizacijama kao što su Ujedinjene nacije, Savet Evrope, Evropska unija ili NATO.
Pored toga, zahteva od Srbije da prizna kosovske nacionalne simbole, pasoše, diplome i registarske tablice vozila.
Od Kosova se zahteva da obezbedi odgovarajući nivo samouprave za etničku srpsku zajednicu.
Krajnji cilj sporazuma je stvaranje "pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Kosovo - Srbija".
U tekstu Sporazuma, naziv Kosovo se koristi bez zvezdice i obe strane se pominju poimenično, odnosno Srbija i Kosovo, a ne Beograd i Priština.
Šta piše u evropskom predlogu sporazuma?
U prvih pet rečenica preambule (uvodnog dela) sporazuma, navodi se da dve strane dogovor sklapaju zbog odgovornosti u očuvanju mira, posvećenosti regionalnoj i evropskoj saradnji, kao i prevazilaženju nasleđa prošlosti.
Uvod govori i o svesti dve strane da su nepovredivost granica, poštovanje teritorijalne celovitosti i suvereniteta, kao i zaštita nacionalnih manjina osnova za mir.
Član 1 - O uspostavljanju dobrosusedskih odnosa baziranih na jednakim pravima, ali i uzajamnom priznanju dokumenata i simbola: pasoša, diploma, registarskih tablica, carinskih pečata.
Član 2 - U njemu se navodi da će obe strane poštovati pravila Ujedinjenih nacija koja se tiču suvereniteta, poštovanja nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, prava na samoopredeljenje, zaštitu prava manjina i nediskriminaciju.
Član 3 - U njemu se pozivaju obe strane da sve sporove rešavaju mirno i bez pretnje ili upotrebe sile.
Član 4 - U njemu se kaže da Srbija neće sprečavati članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Član 5 - U okviru ovog člana se određuje da se Srbija i Kosovo neće međusobno blokirati na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
Član 6 - Definiše se i nastavak dijaloga pod vođstvom EU i posle potpisivanja ovog sporazuma, a pre svega o praktičnim pitanjima normalizacije odnosa.
Član 7 - O pravima srpske manjine na Kosovu koja bi trebalo da budu zaštićena u skladu sa evropskom praksom, pravu na odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu, mogućnosti direktne podrške i veze kosovskih Srba sa Vladom Srbije, kao i zaštitu za Srpsku pravoslavnu crkvu.
Član 8 - Navodi uspostavljanje Stalnih misija koje će razmeniti Beograd i Priština.
Član 9 - Opisuje donatorsku i investitorsku ulogu EU i drugih aktera koji će doneti novac u Srbiju i na Kosovo.
Član 10 - Podseća potpisnice na obavezu da ispune sve što je ranije dogovoreno u dijalogu, ali se ne navodi eksplicitno osnivanje Zajednice srpskih opština, dogovorene Briselskim sporazumom iz 2013. godine.
Član 11 - Mapa puta za primenu prethodnih deset članova sporazuma.
Šta stoji u Aneksu sporazuma?
Aneks sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije - tako je na zvaničnom sajtu Evropske službe za spoljne poslove nazvan dogovoreni dokument.
On zapravo predstavlja dodatak ranije postignutom Sporazumu.
U Aneksu se u 12 tačaka pojašnjavaju detalji koji su ostali nedefinisani posle postizanja dogovora 27. februara.
Ključne tačke Sporazuma
- Aneks predstavlja deo Sporazuma.
- Kosovo i Srbija obavezali su se da primene sve članove Sporazuma i Aneksa brzo i sa dobrim namerama.
- Sporazum i Aneks postaju sastavni deo pregovaračkog procesa o pristupanju u članstvo u Evropskoj uniji (EU) za Kosovo i Srbiju.
- Obe strane će hitno podržati već ispregovaranu Deklaraciju o nestalim osobama.
- Kosovo će odmah pokrenuti pregovore u okviru dijaloga koji vodi EU da bi se ostvario adekvatan nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu sa prethodnim sporazumima postignutim u dijalogu - mada se Zajednica srpskih opština ne pominje na direktan način.
- U roku od 30 dana, strane će uspostaviti zajedničku komisiju koja će nadgledati primenu ovog sporazuma.
- U roku od 150 dana, EU će organizovati donatorsku konferenciju za Kosovo i Srbiju - ali sredstva neće biti dodeljena dok svi delovi Sporazuma ne budu primenjeni.
- Kosovo i Srbija saglasni su da će primeniti tačke sporazuma ne uslovljavajući jednu drugom.
- Redosled ovih stavki ne određuje redosled primene.
- Kosovo i Srbija saglasni su da neće blokirati primenu bilo koje tačke.
- Svi razgovori o primeni vodiće se u okviru dijaloga koji moderira Evropska unija.
- Nesprovođenje bilo koje od tačaka imaće direktne posledice na evropske integracije i finansijsku pomoć EU.
Godina za nama
Godinu za nama obeležile su brojne tenzične situacije na relaciji Beograd - Priština pa je ocena zvaničnika EU da je u okviru dogovorenog, iako uz punu podršku institucija Evropske unije, do sada zabeleženo vrlo malo pomaka.
Tenzije su dodatno pojačane od 1. februara ove godine, kada je počela da se primenjuje uredba Centralne banke Kosova koja predviđa evro kao jedinu valutu za plaćanje gotovinom, a zabranjuje srpski dinar.
Evropski blok i SAD kritikovali su odluku o dinaru, navodeći da je doneta bez prethodnih konsultacija i bez razmatranja negativnih uticaja koje ona ima na srpsku zajednicu.
Vašington je tražio od Kosova da odloži i suspenduje odluku, ali Vlada Kosova do sada nije pokazala znake da će se povući iz ove uredbe.
Inače, Kurti insistira na potpisivanju sporazuma, jer bi to, kako smatra, bila garancija da će i Srbija ispuniti svoje obaveze. On je sredinom januara ove godine rekao i da Zajednica opština sa srpskom većinom "nije prioritet" za normalizaciju odnosa sa Srbijom i da to ne treba isticati.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je ranije da neće potpisati nikakav sporazum koji bi značio priznanje Kosova ili njegovo članstvo u Ujedinjenim nacijama.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić uputila je 14. decembra zvanično pismo sedištu Evropske unije, izražavajući rezerve u pogledu obaveza koje proizilaze iz sporazuma i aneksa za njegovu primenu.
Izjava visokog predstavnika povodom godišnjice Sporazuma o putu ka normalizaciji i Aneksa za njegovu primenu
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, Žosep Borelj, povodom godišnjice potpisivanja Sporazuma o putu ka normalizaciji Srbije i Kosova, te Aneksa za njegovu primenu rekao je da će taj sporazum i njegova primena jasno pokazati da je budućnost obe strane u Evropskoj uniji.
On je sa žaljenjem konstatovao što je uprkos velikim naporima EU i šire međunarodne zajednice, do sada došlo do veoma ograničenog napretka u sprovođenju prihvaćenih obaveza. Njegovu izjavu prenosimo u celosti:
"Navršava se prva godišnjica Sporazuma o putu ka normalizaciji koji su Kosovo i Srbija zaključili u Ohridu u Severnoj Makedoniji. Sporazum i aneks za njegovu primenu postignuti su nakon višemesečnih intenzivnih pregovora uz posredovanje Evropske unije kako bi se pomoglo stranama da naprave korak napred u normalizaciji svojih odnosa.
U vremenima neviđenog rata punih razmera na našem kontinentu, postizanje sporazuma koji obećava mir, stabilnost i dobrosusedske odnose bilo je značajno dostignuće. Prvi put tokom dijaloga uz posredovanje EU strane su se složile oko jasnih parametara koji definišu putanju procesa za normalizaciju odnosa. Ovaj Sporazum i njegova primena jasno će pokazati da je budućnost oba partnera u Evropskoj uniji.
Za žaljenje je što su, uprkos velikim naporima EU i šire međunarodne zajednice, i Kosovo i Srbija do sada postigli veoma ograničen napredak u sprovođenju obaveza koje su prihvatili ovim Sporazumom. EU je više puta podsećala da je Sporazum u celini obavezujući prema međunarodnom pravu. Stoga, svaki nedostatak sprovođenja ne samo da ugrožava evropsku integraciju dveju strana već i šteti njihovoj reputaciji kao kredibilnih i pouzdanih partnera.
Sada je krajnje vreme da i Kosovo i Srbija prekinu dosadašnji začarani krug kriza i tenzija i pređu u novu, evropsku eru. Sporazum nudi bolju budućnost za građane Kosova i Srbije i celog regiona.
Očekujemo da lideri Kosova i Srbije pokažu odgovornost, viziju i liderstvo tako što će ostvariti napredak u primeni Sporazuma bez daljeg odlaganja. To je prilika koju ne bi trebalo da propuste. Evropska unija je i dalje spremna da pomogne Kosovu i Srbiji u svakom koraku na tom putu, ali oni su ti koji moraju da preduzmu te korake i krenu napred."
(M.A./Eupravo zato/europa.eu,slobodnaevropa.org)
