Američki predsednički izbori ulaze u završnicu, a 10. septembra će biti održana debata republikanskog kandidata Donalda Trampa, nekadašnjeg lidera SAD, i Kamale Haris, aktuelne potpredsednice države iz redova demokrata.
Podsetimo, predsednik Džo Bajden je odlučio da se povuče iz trke čime je Harisova dobila priliku da se bori za najvišu funkciju. Njegova predizborna kampanja je već bila obeležena kontroverzama jer su mnogi sumnjali da nije fizički i mentalno sposoban da rukovodi zemljom zbog svojih godina i senilnosti.
Debata od 90 minuta će biti emitovana na televiziji ABC u Filadelfiji, ali neće imati "živu publiku".
Neće biti početnih izlaganja, a završne stavke će biti ograničene na dva minuta.
Tramp i Harisova neće moći jedno drugome da postavljaju pitanja, jer će mikrofoni biti isključeni dok protivnik govori, a unapred pripremljene beleške ili neki drugi rekviziti nisu dozvoljeni.
Oba kandidata imaju po dva minuta da odgovaraju na pitanja, dva minuta za replike i jedan minut za dodatne informacije.
Kako će se suočiti Tramp i Harisova?
Tramp je Harisovu kritikovao više puta od njenog iznenadnog uspona u političkom svetu, ali najviše na ličnom nivou. Očekuje se da će preispitivati njene stavove o imigraciji, porezu, spoljnoj politici, ali i rasi.
Pre nego što je ušla u Senat 2017, Harisova je bila poznati državni tužilac Kalifornije, kao i okružni tužilac u San Francisku.
Ovo će biti Trampova druga debata u kojoj će mu protivnik biti žena.
Kandidati za potpredsednike, republikanac Dž.D. Vens iz Ohaja i demokrata Tim Volc suočiće se u debati 1. oktobra u Njujorku.
Uspon Kamale Haris
Pre samo pet godina, Kamala Haris je bila senator u Kaliforniji. Karijeru je počela u kancelariji okružnog tužioca u Alamedi, a 2003. je postala okružni tužilac San Franciska. Bila je prva žena i prva tamnoputa osoba koja je izabrana da služi kao državni tužilac Kalifornije.
Tokom predsedničke kampanje 2020. se nadala većem uspehu, ali morala da se povuče posle neuspeha tokom debate za nominacije.
Međutim, Bajden ju je izabrao za svog potpredsednika čime se vratila u žižu javnosti.
Identitet Kamale Haris kao žene i tamnopute osobe možda je odigrao važnu ulogu u njihovoj pobedi.
Rođena je u Ouklendu, u Kaliforniji, u porodici imigranata - majke Indijke i oca sa Jamajke.
Posle njihovog razvoda, Kamalu Haris je odgojila njena samohrana majka, Šjamala Gopalan Haris, istraživač raka i aktivistkinja borbe za građanska prava.
Kamala Haris kaže da je njena majka prihvatila crnu kulturu Ouklenda, uvevši u nju dve ćerke - Kamalu i njenu mlađu sestru Maju.
"Moja majka je bila savršeno svesna da odgaja dve crne ćerke", napisala je u autobiografiji "Istine koje nosimo".
"Znala je da će njena nova domovina doživeti Maju i mene kao crne devojke i čvrsto je rešila da se postara da izrastemo u samouverene, ponosne crnkinje", navela je.
Haris je često izjavljivala da je njen identitet čini "jedinstveno spremnom" da predstavlja one sa margina.
Pohađala je Univerzitet Hauard, jedan od najeminentnijih istorijski crnih koledža gde se zainteresovala za politička pitanja poput aparthejda u Južnoj Africi i rasnih odnosa u Americi.
Posle četiri godine provedenih na Hauardu, Haris je stekla diplomu iz prava na Kalifornijskom univerzitetu u Hejstingsu i započela karijeru u kancelariji Okružnog javnog tužioca u Alamedi.
Pored toga što je potpredsednica Sjedinjenih Država, Kamala Haris je služila i kao predsednica američkog Senata i imala je odlučujući glas kada su glasovi o zakonima izjednačeni.
Tako je postavila rekord koristeći to pravo 32 puta - više nego bilo koja druga potpredsednica u istoriji SAD.
Bajden je o njenoj ulozi rekao: "Kamala će biti poslednji glas u prostoriji, dovodeći u pitanje pretpostavke i postavljati teška pitanja".
Stekla je visok ugled obilazeći zemlju od 2022. kako bi branila reproduktivna prava kada je Vrhovni sud ukinuo pravo na abortus iz slučaja Rou protiv Vejda.
Sa druge strane, dosta je kritikovan njen rad dok je bila okružni tužilac jer je pokrenula reformu policije i zakona o drogama zbog čega se smatra da su mnogi Amerikanci bili nepravedno iza rešetaka.
Veliki broj ljudi je završio u zatvoru zbog posedovanja marihuane, primera radi, iako je Kamala u jednoj radijskoj emisiji kazala da je i sama konzumirala tu opojnu drogu.
"Kamala je pandur" - često je moglo da se čuje tokom njene kampanje, zbog čega nije mogla da pridobije glasove liberalnih demokrata na unutarpartijskim izborima za predsedničkog kandidata.
(EUpravo zato/BBC)
