EU brani interese: Traži fer primenu sporazuma sa SAD i zaštitu evropskih izvoznika

Trgovinski odnosi između Evropske unije i SAD ponovo su pod pritiskom. Nakon što je u julu postignut dogovor o smanjenju američkih tarifa na evropski izvoz, implementacija sporazuma teče sporo, a obe strane traže dodatne ustupke.

Sporazum takođe još čeka odobrenje Evropskog parlamenta pre nego što se nastavi sa daljom implementacijom.

Šta je sadržao dogovor postignut u julu?

Dogovor, postignut 25. jula između predsednice EK Ursule fon der Lajen i predsednika SAD Donalda Trampa, trebalo je da obnovi "stabilnost i predvidivost", navodi EU.

Ključne tačke dogovora su:

· 15 posto tarifa za većinu izvoza EU, uključujući automobile, poluprovodnike, farmaceutske proizvode i drvo;

· Nulte ili gotovo nulte tarife na važne grupe proizvoda, uključujući nepristupačne prirodne resurse i delove za avione;

· Zajednički napori za zaštitu sektora čelika i aluminijuma od nelojalne konkurencije;

· Liberalizacija međusobno korisne trgovine, smanjenje netarifnih barijera i saradnja u oblasti ekonomske bezbednosti;

· Namera EU da nabavlja ukapljeni prirodni gas, naftu i nuklearne energetske proizvode iz SAD.

Međutim, od tada se uslovi stalno menjaju, često brže nego što evropske institucije i vlade mogu da prate.

Problematične tačke

Tramp je proširio opseg tarifa na čelik, uključujući proizvode koji nisu bili obuhvaćeni u julu. U avgustu je SAD dodala 407 tipova proizvoda koji se smatraju "derivatima čelika i aluminijuma" i podložni su višim tarifama. Postoje i zabrinutosti oko potencijalnih tarifa na kritične minerale ili vetroturbine, što bi moglo ugroziti julski dogovor.

EU je dala nekoliko ustupaka, uključujući obavezu kupovine američke energije u vrednosti od 750 milijardi dolara do kraja Trampovog mandata u januaru 2029. godine i druge značajne investicije.

Evropski komesar za trgovinu i ekonomsku bezbednost, Maroš Šefčovič, rekao je da je EU odlučna da ispuni svoje obaveze i istakao napredak koji je blok postigao u implementaciji sporazuma.

On je naveo da je EU kupila energiju iz SAD u vrednosti od 200 milijardi dolara. Udeo SAD u uvozu ukapljenog gasa (LNG) u EU porastao je sa 45 na 60 posto. EU investicije u SAD premašile su 150 milijardi dolara od januara.

Komesar je takođe napomenuo da su procedure u Evropi sporije nego u Vašingtonu. Dve regulative proistekle iz dogovora EU-SAD o tarifama još čekaju odobrenje Evropskog parlamenta, koji je donekle podeljen po ovom pitanju.

Češki ministar industrije i trgovine Lukáš Vlček na sastanku je istakao da problem najveće trgovinske veze na svetu možda nije u visini pojedinih tarifnih komponenti, već u netarifnim komponentama. To su sve trgovinska ograničenja koja nisu tarife, ali i dalje utiču na protok roba i usluga preko granica, kao što su različite regulative, standardi ili administracija.

Tehnološki sektor glavna tačka spora

SAD zahtevaju od EU da ublaži digitalne regulative,  tek tada bi bile spremne da smanje 50 posto tarife na čelik i aluminijum.

Tramp je više puta kritikovao EU digitalna pravila u vezi sa nekoliko postupaka koje je EK pokrenula protiv američkih kompanija uključujući Gugle, Amazon, Epl i Mikrosoft. Digital Services Act (DSA) i Digital Markets Act (DMA) su posebno sporna.

U septembru je zapretio reprocijalnim tarifama zbog velike kazne od 2,95 milijardi evra izrečene Google-u.

Brisel je do sada insistirao da neće dozvoliti drugim zemljama da diktiraju digitalno zakonodavstvo, ali tarife štete ekonomijama članica i pojavljuju se znaci unutrašnjih podela.

Nemačka ministarka ekonomije Katerina Rejče na marginama sastanka pozvala je na manje digitalnih pravila i veće korišćenje veštačke inteligencije (AI). "Nemačka je jasno stavila do znanja da želimo mogućnosti da igramo ulogu u digitalnom svetu i implementiramo AI u industrijske procese", rekla je ona i upozorila da bez implementacije AI modela, neće biti svetle budućnosti, zbog čega Nemačka zagovara ublažavanje restriktivnih regulativa na nivou EU.

Na pitanje posle ponedeljka o tome da li su digitalna pravila EU crvena linija, Šefčovič je odbio da komentariše.

Napomenuo je da se Lutnick takođe sastao sa predstavnicima Komisije odgovornim za digitalnu agendu. "Želimo da uverimo sekretara da naši zakoni nisu diskriminatorni, nisu usmereni protiv američkih kompanija." Dodao je da je Komisija spremna da odgovori na ovo pitanje kada SAD budu spremne da razgovaraju o zabrinutostima EU.

Čelik i aluminijum

Izvoznici EU čelika, aluminijuma i proizvoda koji sadrže ove metale i dalje podležu 50 posto tarifi u SAD. Smanjenje na 15 posto bio je ključni cilj EU.

Iako se julski sporazum i zajednička izjava EU-SAD u avgustu ne odnose direktno na čelik i aluminijum, održavanje tarifa na visokom nivou je "suprotno duhu" dogovora.

"Svesni smo da imamo još puno posla, posebno u oblasti čelika i derivata, gde pokušavamo da smanjimo tarife i zajednički rešimo globalni višak kapaciteta", rekao je Šefčovič.

Brisel se nada da će naći zajednički jezik sa Vašingtonom i da će EU i SAD zajedno rešavati problem kineskog viška kapaciteta, pri čemu Šefčovič pokušava da se dogovori o kvotama za uvoz čelika.

"Ovo je tema važna za obe strane. Svetsko tržište je preplavljeno proizvodima od čelika i aluminijuma i njihovim derivatima. To je problem koji pogađa obe ekonomije", rekao je Vlček. "Poenta je da možemo naći zajedničko rešenje, jer je pravi trgovinski protivnik Kina, a ne SAD", dodao je.

"Nismo razgovarali samo o bilateralnim pitanjima, već i o izazovima sa kojima se suočavamo zajedno: višak kapaciteta, uloga Kine u globalnoj ekonomiji i drugim pitanjima gde moramo udružiti snage", rekao je danski ministar spoljnih poslova Lars Løkke Rasmussen, čija zemlja predsedava rotirajućim predsedništvom EU.

U oktobru je EU udvostručila tarife na strani čelik kako bi zaštitila industriju od jeftinog kineskog izvoza.

Stabilnost i nacionalni interesi

Članice EU su različito pogođene američkim tarifama, u zavisnosti od sektora izvoza. Komisija još traži izuzetak od tarifa za sektor vina i žestokih pića, što je i francuski prioritet. Diplomate kažu da će države članice finalizirati listu sektora za izuzeće koja uključuje vino i žestoka pića i potencijalno pastu, što već izaziva tenzije između Rima i Vašingtona.

Američki Department za trgovinu optužio je italijanske kompanije za dumping i uveo 91,74 posto tarife, dodajući na postojeću od 15 posto, što podiže ukupnu stopu na skoro 107 posto. Nova "super-tarifa" mogla bi stupiti na snagu u januaru 2026, a sektor strahuje od razornog ekonomskog uticaja.

U Španiji vlada brani potrebu da se na listu za izuzimanje doda više proizvoda, poput maslinovog ulja. Prema rečima ministra ekonomije Carlosa Cuerpoa, SAD proizvode samo 2 posto maslinovog ulja koje troše, "tako da je važno da imaju pristup bez tarifa, a korisno je i za naše proizvođače".

Portugal posmatra sporazum EU-SAD sa mešavinom olakšanja i opreza – dok pomaže da se izbegne protekcionistička eskalacija, vlada smatra da je glavni cilj slobodna trgovina i eliminacija tarifnih barijera.

Ekonomisti procenjuju da bi ove tarife mogle negativno uticati na portugalski BDP za oko 0,15 procentnih poena u 2026, odražavajući zabrinutost za nacionalnu ekonomiju.

Poljski premijer Donald Tusk u julu je rekao da preliminarne procene pokazuju gubitak od oko 2 milijarde evra zbog 15 posto tarifa.

Bugarsko Ministarstvo ekonomije i industrije ovog jeseni procenilo je direktni uticaj tarifa na 468 miliona evra, sa dodatnih 158 miliona evra indirektnih efekata. Sektori poput automobilske industrije, standardizacije i veštačke inteligencije su posebno pogođeni. Ministar Peter Dilov je istakao da su indirektni gubici značajni jer veliki deo bugarskog izvoza u EU i ostatak sveta čine poluproizvodi koji se koriste u izvozu trgovinskih partnera u SAD.

(EUpravo zato.rs)