Crni petak aktivira psihološke mehanizme koji nas podstiču da kupujemo, od straha da nešto propustimo, do iluzije da popunjavamo unutrašnju prazninu. Stručnjak objašnjava zašto se to dešava i kako izbeći zamku prekomerne potrošnje.
Svake godine u novembru, Crni petak pretvara prodavnice i društvene mreže u vrtlog popusta, hitnosti i navodno jedinstvenih prilika. Takva atmosfera pokreće psihološke reakcije koje nas navode da kupujemo: anksioznost, osećaj manjka ili strah da ćemo nešto propustiti.
Najosetljiviji na ove impulse su mladi.
Prema španskoj psihološkinji Lauri Lobo, oni su "osetljiviji" na ove dinamike jer su "mnogo više uključeni u potrošnju", što potvrđuju i statistički podaci.
Prema globalnom izveštaju DHL eCommerce Trends, gotovo devet od deset prodavaca planira da učestvuje u Crnom petku ove godine, jer je 60% njih zabeležilo povećanje prihoda u 2024. u odnosu na 2023. godinu.
Izveštaj takođe navodi da 56% pripadnika Generacije Z veruje cenama prodavaca, dok je taj procenat među Baby Boomerima svega 38%.
Anksioznost kao pokretač kupovine
Lobo ističe da je trenutni društveni kontekst ključan za razumevanje zašto Crni petak privlači toliki broj ljudi.
„Nalazimo se u vremenu kada smo u nekoj vrsti stalne napetosti i anksioznosti. Anksioznost je stalno prisutna u našim životima", objašnjava psihološkinja. Ova stalna nemirnost stvara plodno tlo da događaji orijentisani na potrošnju deluju još privlačnije.
Čovekova psihologija teži da se fokusira na ono što mu nedostaje: predmet, cilj ili želju. Kupovina se tada pojavljuje kao trenutni način da se popuni taj prazninu.
"Ceo život razmišljamo o stvarima koje nam nedostaju, a kada ih dobijemo, zadovoljstvo traje samo trenutak", kaže Lobo.
Crni petak, prema njenim rečima, stimuliše upravo taj impuls, više vezan za anksiozne potrebe nego za promišljene odluke.
Psihološkinja dodaje i da određeni obrasci potrošnje imaju i zavisnički karakter.
"Ubrzano i kratkotrajno društvo u kojem živimo stalno vrednuje nove stvari. Tržište neprestano nudi nove i unapređene proizvode, što jača ideju da je novo uvek bolje", objašnjava Lobo.
Uz to, ljudi sve teže podnose osećaj da im nešto nedostaje.
"Mnogi kupci pokušavaju da ublaže anksioznost predmetom koji, u stvarnosti, ne donosi dugotrajno zadovoljstvo. Taj osećaj praznine ne nestaje jer ga ne može popuniti predmet", dodaje psihološkinja.
Društveni pritisak i strah od propuštanja
Još jedan ključni faktor u razumevanju potrošačke kulture je društveni pritisak i strah da nešto propustimo. Lobo ističe FOMO (Fear of Missing Out), odnosno strah da nešto propustimo, koji je naročito intenzivan tokom Crnog petka, kada sve izgleda kao jedinstvena prilika.
"Fokusirani smo na to da ništa ne smemo propustiti, i da ćemo, ako ne kupimo, biti ostavljeni po strani", objašnjava.
Ovaj osećaj dodatno pojačavaju društvene mreže, gde gledanje drugih kako kupuju, preporučuju ili se hvale svojim kupovinama stvara zaraznu dinamiku. Stalna uporedba i želja da pripadamo znače da mnogi završe kupujući stvari koje zapravo nisu planirali.
U ovom kontekstu, influenseri igraju odlučujuću ulogu. Njihova efikasnost nije samo u vidljivosti, već i u smanjenoj refleksivnoj sposobnosti društva.
"Danas imamo manje sposobnosti da promišljamo. Vrlo smo u modu delovanja, a ne razmišljanja", objašnjava Lobo.
Mnogi svoju sposobnost razmišljanja o kupovini, svrsi i vrednosti prenose na spoljne figure: političke, društvene ili digitalne lidere.
"To je kao da neko drugi razmišlja umesto vas", kaže ona.
Pritom, pripadnost određenoj grupi ili klubu koji nosi ili konzumira određene stvari dodatno jača osećaj identiteta.
Kako pristupiti Crnom petku na zdrav način?
Psihološkinja daje jasan savet: uzmite vremena za promišljanje. Pre kupovine, postavite sebi pitanja:
* Da li mi je ovo zaista potrebno?
* Da li sam to želeo/la dugo ili samo zato što ga neko drugi ima?
* Ima li kupovina smisla, ili je to trenutni impuls?
* Koliko dugo će trajati osećaj zadovoljstva?
"Važno je zastati i razmisliti da li je kupovina više od potrebe i da li ću dati smisao onome što kupujem", kaže Lobo.
Ključ je razlikovati ono što želimo promišljeno i zamišljeno od impulsivnog i anksioznog.
Zanimljivo je da društvo koje podstiče hiperpotrošnju istovremeno traži načine za "detoks": povlačenja, wellness i kontakt s prirodom, što pokazuje opštu iscrpljenost usled konstantnog toka stimulacija.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
