Italija, zajedno sa ostalim NATO članicama, pristala je da značajno poveća odbrambenu potrošnju tokom naredne decenije, ali vlada Đorđe Meloni već radi na maštovitim načinima kako bi minimizovala uticaj na već opterećene javne finansije.
Za razliku od Španije, koja je otvoreno rekla da ne može mnogo da pređe stari NATO cilj od 2 posto nacionalnog bruto proizvoda, Italija je na samitu prošle nedelje formalno pristala na zahtev predsednika SAD Donalda Trampa da se dostigne nivo od 5 posto do 2035. – makar na papiru, piše Rojters.
Meloni, svesna da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je povećanje vojne potrošnje veoma nepopularno među Italijanima, pokušala je da ih umiri posle NATO samita.
"Ovo su neophodni troškovi, ali smo posvećeni tome da ne preusmerimo ni jedan jedini evro sa drugih prioriteta vlade", rekla je novinarima.
Italijanska odbrambena potrošnja iznosila je svega 1,5 posto BDP-a u 2024. godini, što je pri dnu među 32 NATO članice. Vlada je ove godine dostigla prethodni cilj od 2 posto zahvaljujući nizu računovodstvenih trikova, uključujući stavke koje ranije nisu bile uračunate, poput penzija za vojnike i budžeta za obalsku stražu.
Međutim, dostizanje novog cilja biće mnogo teže. Na papiru, to bi zahtevalo povećanje potrošnje za više od 60 milijardi evra (71 milijardu dolara), što je ogroman zadatak za zemlju sa drugim najvećim javnim dugom u evrozoni – koji iznosi 135 posto BDP-a.
Evropska komisija, koja takođe poziva članice EU da povećaju vojnu potrošnju, usvojila je tzv. "klauzulu o izuzeću" iz svojih fiskalnih pravila, omogućavajući povećanja od 1,5 posto BDP-a godišnje do 2028. godine.
Italija, međutim, ima manje prostora da koristi ovu klauzulu jer je njen budžetski deficit već ocenjen kao previsok. Italijanski zvaničnici navode da će Melonijeva udvostručiti ovogodišnji pristup uključivanjem stavki koje su već u budžetu, a koje su u najboljem slučaju samo blago povezane sa odbranom – nadajući se da će NATO i Evropska komisija to prihvatiti.
Italija, treća po veličini ekonomija evrozone, mogla bi postati lakmus test za druge zemlje NATO koje su takođe prihvatile cilj od 5 posto, ali se teško mogu izboriti sa njegovim ispunjenjem. Rim razmatra da u potrošnju za odbranu uključi civilnu infrastrukturu kao što su luke, brodogradilišta, pa čak i ambiciozni, dugo planirani most koji bi povezao Siciliju sa kopnom.
Ukupno, Italija planira da uloži 206 milijardi evra u modernizaciju železnica i dodatnih 162 milijarde evra u puteve i autoputeve, prema studiji parlamenta zasnovanoj na vladinim podacima. Mnogi od ovih projekata mogli bi dobiti oznaku "odbrambeni i bezbednosni".
"Veliki deo planiranih infrastrukturnih investicija spada u NATO parametre jer imaju dvostruku namenu," rekao je zamenik ministra saobraćaja Edoardo Riksi za Rojters.
Na upit Rojtersa, Evropska komisija je odgovorila da je na Italiji da odredi da li je glavna svrha infrastrukture vojna ili civilna. NATO zvaničnik je rekao da zemlje moraju imati verodostojan plan za ostvarivanje svojih obećanja o potrošnji na odbranu i da će svake godine dostavljati planove za povećanje ulaganja. U ohrabrujućim komentarima za italijanske planove, dodao je da su potrebne civilne transportne mreže koje mogu da podrže vojnu mobilnost. Pored tenkova, borbenih aviona i ratnih brodova, potrebni su i putevi, železnice i luke.
Italija je već identifikovala strateške infrastrukturne projekte u vrednosti od 483 milijarde evra koji treba da budu realizovani u narednim godinama, što znači da ne nedostaje potencijalnih kandidata za uključivanje u NATO cilj.
Koji su ključni izazovi?
Novi NATO cilj uključuje osnovnu komponentu – direktnu odbrambenu potrošnju koja mora dostići 3,5 posto BDP-a do 2035, plus dodatni segment koji obuhvata šire bezbednosne investicije u vrednosti od 1,5 posto. Unapređenje luka u severnim gradovima Trst i Đenova, kao i brodogradilišnog i servisnog centra u obližnjoj La Speciji, biće prihvatljivo prema NATO kriterijumima, rekao je Riksi.
Vreme je, takođe, ključni faktor. Sa opozicijom levog centra koja tvrdi da će vojna potrošnja oduzeti sredstva socijalnim programima, Meloni želi da odloži bilo kakva veća povećanja do nakon sledećih izbora 2027. godine, rekli su zvaničnici.
"Pravi izazov za Meloni nije iznos, već vreme," rekao je Frančesko Galijeti, osnivač političkog istraživačkog centra Polisi Sonar u Rimu.
U 2027. Italija će moći u potpunosti da iskoristi fiskalnu fleksibilnost EU kroz „klauzulu o izuzeću“, pod uslovom da do 2026. smanji deficit ispod 3 posto BDP-a, kako je planirano. Zbog toga je Rim uspešno lobirao kod NATO saveznika da se ne uvede obavezno minimalno godišnje povećanje vojne potrošnje, rekao je zvaničnik upoznat sa pregovorima, dodajući da je Italija bila ključna i u pomeranju cilja od 5% sa 2032. na 2035. godinu.
(EUpravo zato.rs)
