Na samitu NATO u Hagu usvojena je deklaracija koju su izdali šefovi država i vlada NATO-a, učesnici sastanka Severnoatlantskog saveta, u kojoj se saveznici, između ostalog, obavezuju da će do 2035. godine ulagati pet odsto BDP-a godišnje u osnovne potrebe odbrane, kao i u troškove povezane sa bezbednošću i odbranom.
"Mi, šefovi država i vlada Severnoatlantskog saveza, okupili smo se u Hagu kako bismo ponovo potvrdili našu posvećenost NATO-u, najjačem savezu u istoriji, i transatlantskoj vezi. Ponovo potvrđujemo našu čeličnu posvećenost kolektivnoj odbrani, kako je definisana u članu 5 Vašingtonskog sporazuma – da je napad na jednu članicu napad na sve. Ostajemo ujedinjeni i odlučni da zaštitimo milijardu naših građana, branimo Savez i očuvamo našu slobodu i demokratiju", navodi se u deklaraciji.
Istaknuto je da je, "ujedinjeni pred dubokim bezbednosnim pretnjama i izazovima, naročito dugoročnoj pretnji koju Rusija predstavlja po evroatlantsku bezbednost i upornoj pretnji od terorizma, saveznici obavezuju da će do 2035. godine ulagati pet odsto BDP-a godišnje u osnovne potrebe odbrane, kao i u troškove povezane sa bezbednošću i odbranom, kako bi ispunili svoje pojedinačne i kolektivne obaveze u skladu sa Članom 3 Vašingtonskog sporazuma".
Ulaganja će, kako se navodi, osigurati članicama da imaju snage, kapacitete, resurse, infrastrukturu, spremnost za borbu i otpornost neophodne za odvraćanje i odbranu, u skladu sa tri osnovna zadatka NATO-a: odvraćanje i odbrana, prevencija i upravljanje krizama, i kooperativna bezbednost.
Saveznici se, kako se dodaje, slažu da će se obaveza ulaganja od 5 odsto sastojati od dve ključne kategorije.
"Saveznici će izdvajati najmanje 3,5 odsto BDP-a godišnje, u skladu sa definisanim NATO kriterijumima odbrambene potrošnje, kako bi finansirali osnovne potrebe odbrane i dostigli ciljeve NATO kapaciteta. Takođe će predavati godišnje planove koji prikazuju kredibilan i postepen put ka ostvarenju ovog cilja. Saveznici će računati do 1,5 odsto BDP-a godišnje za, između ostalog, zaštitu kritične infrastrukture, odbranu mreža, osiguranje civilne pripremljenosti i otpornosti, podsticanje inovacija i jačanje odbrambene industrijske baze", navodi se u deklaraciji.
Tok kretanja i balans ovih ulaganja biće preispitani 2029. godine, u svetlu strateškog okruženja i ažuriranih ciljeva kapaciteta, precizira se.
"Saveznici ponovo potvrđuju svoju trajnu suverenu obavezu da pružaju podršku Ukrajini, čija bezbednost doprinosi našoj, i u tom cilju, direktni doprinosi odbrani Ukrajine i njenoj odbrambenoj industriji biće uključeni u račun ukupne odbrambene potrošnje saveznika.
Ponovo potvrđujemo zajedničku posvećenost brzom proširenju transatlantske odbrambene industrijske saradnje i korišćenju novih tehnologija i inovacija za unapređenje naše kolektivne bezbednosti. Radićemo na uklanjanju prepreka u trgovini odbrambenim sredstvima među saveznicima i iskoristićemo partnerstva za jačanje odbrambene industrijske saradnje", navodi se u deklaraciji.
Istorijski trenutak - najznačajniji samit od Hladnog rata
U Hagu se održava jedan od najznačajnijih samita Severnoatlantske alijanse od kraja Hladnog rata, jer bi NATO trebalo da donese odluku o najvećem izdvajanju sredstava za naoružavanje u Evropi od kraja pomenutog sukoba. Ovaj skup, prvi u istoriji održan na holandskom tlu, dolazi u trenutku kada se ozbiljno preispituju temeljne postavke kolektivne bezbednosti u Evropi i svetu, zbog čega ima dodatni značaj odnosno težinu.
U fokusu samita su dalje jačanje evropske odbrambene sposobnosti, redefinisanje finansijskih ciljeva članica, ali i neizvesna politička dinamika unutar Alijanse, posebno u svetlu povratka Donalda Trampa na međunarodnu scenu.
(EUpravo ozato.rs)
