Retki metali mogu odlučiti sudbinu odbrambenih ambicija EU: Koja je uloga "tihog oružja" u ratu za evropsku moć?

Sa ratom u Ukrajini koji i dalje traje i sve češćim oružanim sukobima širom sveta, kritični minerali sve više oblikuju prioritete bezbednosti i globalne lance snabdevanja. Kako se planovi za ponovno naoružavanje i jačanje odbrane umnožavaju u Briselu i glavnim gradovima država članica, potraga za ovim mineralima postaje ključna za očuvanje evropske odbrambene industrije i njenu pripremljenost za ratne scenarije.

U aprilu ove godine, nakon dugog trgovinskog nadmetanja sa SAD u vezi sa baterijama i električnim vozilima, te rekordno visokih tarifa na kineske proizvode, Kina je konačno uzvratila udarac – i Vašingtonu i Briselu – tamo gde ih najviše boli. Peking je obustavio izvozne dozvole za sedam od 17 retkih zemnih elemenata i magneta – samarijum, gadolinijum, terbijum, disprozijum, lutecijum, skandijum i itrijum – koji su ključni za funkcionisanje NATO aviona i raketnih sistema.

Za razliku od drugih materijala, retki zemni elementi se ne pojavljuju u velikim, koncentrovanim količinama, već su često pomešani sa drugim elementima, što njihovo iskopavanje i preradu čini izuzetno složenim i skupim. Zato onaj ko kontroliše preradu, ima značajnu prednost na tržištu. U ovom slučaju to je Kina, koja je još od 1980-ih masovno ulagala u ovu oblast, ostavljajući ostatak sveta da i dalje pokušava da je sustigne.

Do 2023. godine, Kina je kontrolisala oko 60 posto svetske proizvodnje retkih zemnih metala, više od 85 posto preradnih kapaciteta i posedovala oko 30 posto poznatih svetskih rezervi, čime je učvrstila poziciju glavnog snabdevača u industriji kritičnih minerala.

Materijali i vojna primena

Na najnovijoj listi kritičnih sirovina Evropske komisije, objavljenoj 2023. godine, nalazi se 34 materijala koji su od suštinskog značaja za ekonomiju EU, a 12 od njih NATO takođe smatra ključnim za odbranu. Za vojsku, kritičnost materijala ocenjuje se na skali od "niskog rizika" do "vrlo visokog rizika", u zavisnosti od toga koliko su materijali važni za funkcionisanje sistema i koliko je verovatno da će doći do prekida u snabdevanju.

Na primer, grafit i aluminijum se najviše koriste u vojnim primenama i svrstavaju se u kategoriju "visokog rizika".

Pored sirovina, retki zemni elementi igraju ključnu ulogu u sastavu vojne opreme. Prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), jedan F-35 borbeni avion sadrži više od 900 funti retkih zemnih elemenata, razarač klase DDG-51 koristi oko 5.200 funti, a podmornica klase Virginia skoro 9.200 funti.

Alternative za Evropu

Iako je Brisel uložio znatna sredstva u domaću proizvodnju minerala, to i dalje nije dovoljno da zadovolji potrebe vojske i industrije EU.

U kratkom roku, jedino diverzifikacija lanaca snabdevanja – kroz partnerstva sa resursima bogatim regionima kao što su Centralna Azija, Kavkaz i Ukrajina – nudi realno rešenje. Centralna Azija, na primer, već ima brojne rudnike koji funkcionišu. Ukrajina, s druge strane, raspolaže značajnim zalihama, ali ima manje aktivnih nalazišta, slabo razvijenu infrastrukturu i suočena je s kontinuiranom pretnjom iz Rusije.

Ipak, sporazumi sa ovim državama mogli bi biti jednako važni za evropsku odbranu kao tenkovi ili borbeni avioni.

(EUpravo zato.rs)