EU vodi ka zelenoj budućnosti: Date nove smernice za jeftiniju struju, čistu energiju i jaču energetsku mrežu

U okviru svojih napora da smanji troškove snabdevanja električnom energijom i učini račune za struju pristupačnijim za Evropljane, Komisija je pružila nove smernice zemljama EU. One će olakšati primenu inovativnih obnovljivih izvora energije i novih oblika njihove upotrebe, ubrzati izgradnju mreža i infrastrukture za skladištenje energije, kao i oblikovati tarife za elektroenergetske mreže koje su prilagođene budućnosti.

Ubrzano uvođenje novih vrsta obnovljivih izvora energije i načina njihove primene

Inovativne tehnologije obnovljivih izvora energije, poput energije okeana i plutajućih vetroelektrana na moru, kao i inovativni oblici primene obnovljivih izvora, poput agrosolarnih sistema, plutajućih solarnih panela i solarnih panela integrisanih u vozila, imaju značajan potencijal koji trenutno nije dovoljno iskorišćen. Kako bi se podržalo njihovo uvođenje, zemlje EU treba da razviju jasne regulatorne okvire. To će pomoći u stvaranju pravne sigurnosti i olakšati njihovu širu upotrebu.

Takođe bi trebalo osmisliti finansijski okvir koji je prilagođen specifičnim potrebama ovih tehnologija i načina primene, kako bi se smanjila razlika u troškovima između novih i konvencionalnih rešenja, čime bi se podstakao njihov razvoj. Zemlje EU takođe treba da podrže dalja istraživanja i inovacije kako bi se ispitali potencijalni benefiti i razjasnili uticaji na životnu sredinu.

Brže procedure za izgradnju mreža i skladištenja energije

Očekivani razvoj elektroenergetskog sistema, kroz rast proizvodnje iz obnovljivih izvora, povećanu potrošnju električne energije i ograničenja mreže, zahteva hitno proširenje i jačanje mreža, zajedno sa ubrzanim razvojem rešenja za skladištenje energije. Zemlje EU se podstiču da to olakšaju određivanjem područja namenjenih za izgradnju mrežne i skladišne infrastrukture. Projekti u ovim zonama mogu biti izuzeti iz određenih vrsta procena uticaja na životnu sredinu.

Tarife elektroenergetske mreže prilagođene budućnosti radi smanjenja troškova energetskog sistema
Neophodna ulaganja u obnovljive izvore energije, mreže i skladištenje zahtevaju veću fleksibilnost i efikasnost u načinu korišćenja i upravljanja elektroenergetskim mrežama, kako bi se osigurala njihova isplativa upotreba. Energetski regulatori bi trebalo da oblikuju tarife koje odražavaju potrebe elektroenergetskog sistema i maksimalno iskoriste postojeću infrastrukturu, podstičući fleksibilnost i ohrabrujući potrošače da koriste električnu energiju kada je ona jeftina.

"Energetska tranzicija ka čistim izvorima energije nije samo moralna obaveza prema našoj planeti – ona je pitanje bezbednosti i nezavisnosti za Evropu. Niže cene energije i siguran energetski sistem sa visokim udelom obnovljivih izvora predstavljaju temelj održive i konkurentne ekonomije. Ovim novim smernicama za naše države članice pokazujemo put ka čistijem, jeftinijem i efikasnijem energetskom sistemu," izjavio je Dan Jørgensen, komesar za energetiku i stanovanje.

Visoki troškovi energije u Evropi u velikoj meri su posledica zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. Povećanje količine i raznovrsnosti obnovljivih izvora energije pomoglo bi u smanjenju troškova snabdevanja i cena energije za industriju i građane. Da bi se to ostvarilo, neophodno je značajno ubrzati razvoj projekata obnovljive energije, uključujući inovativne načine primene i tehnologije. Takođe je hitno potrebno razviti energetsku infrastrukturu koja omogućava korišćenje obnovljivih izvora, sigurnost snabdevanja i integraciju tržišta.

Ranije ove godine, Komisija je predstavila Akcioni plan za pristupačnu energiju, sa ciljem smanjenja troškova energije, dovršetka Energetske unije, privlačenja investicija i bolje pripremljenosti za moguće energetske krize. Kao ključna komponenta Industrijskog dogovora za čistu energiju, ovaj plan će doneti olakšanje kako domaćinstvima sa visokim računima za energiju, tako i industrijama koje se suočavaju sa visokim troškovima proizvodnje – sa procenjenim ukupnim uštedama od 45 milijardi evra u 2025. godini, koje će se postepeno povećavati na 130 milijardi evra godišnje do 2030. i 260 milijardi evra do 2040.

(EUpravo zato.rs)