NATO povećava vojna izdvajanja do 5% BDP-a: Jedna zemlja se protivi i traži izuzeće iz nove obaveze

Zemlje članice NATO-a postigle su dogovor o zajedničkoj izjavi pred predstojeći samit, kojom se postavlja ambiciozan cilj da se do 2035. godine godišnji izdaci za odbranu i bezbednost povećaju na pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Španija traži izuzeće iz obaveze

Španski premijer Pedro Sančez blokirao je raniju verziju izjave, ocenjujući da bi obaveza o izdvajanjima od pet odsto bila nerealna i kontraproduktivna.

Prema NATO procenama, Španija je prošle godine za odbranu izdvojila svega 1,24% BDP-a -- najmanje među članicama saveza. Ipak, u aprilu ove godine Sančez je pristao da intenzivira napore kako bi Španija dosegla postojeći cilj od dva odsto BDP-a.

Kompromis je postignut tako što je formulacija u tekstu izmenjena iz "obavezujemo se" u "saveznici se obavezuju", što je omogućilo Španiji da traži izuzeće iz nove obaveze i sačuva političku neutralnost po ovom pitanju.

"Izdvajanje pet odsto BDP-a za odbranu bilo bi preterano i nepotrebno. Ispunićemo sve druge NATO obaveze, u pogledu ljudstva i opreme, ali ćemo se zadržati na 2,1 odsto", izjavio je Sančez u televizijskom obraćanju.

U pismu upućenom generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu, Sančez je formalno zatražio da se Španija izuzme iz novog cilja, što je izazvalo zabrinutost među saveznicima da bi Madrid mogao ugroziti jedinstvo na samitu.

Veći izdaci neophodni zbog pretnji iz Rusije i rasta uloge Evrope

Kako NATO funkcioniše konsenzusom, svih 32 članica mora usvojiti zajednički dokument. NATO zvaničnici ističu da su znatno veća ulaganja u odbranu neophodna zbog sve ozbiljnijih bezbednosnih pretnji iz Rusije, ali i zato što Evropa mora preuzeti veću odgovornost za sopstvenu bezbednost, posebno dok Sjedinjene Države sve više usmeravaju svoju vojnu pažnju ka Pacifiku i Kini.

Trenutni važeći cilj NATO-a je da svaka zemlja članica izdvaja najmanje dva odsto BDP-a za odbranu. Međutim, bivši i ponovo aktuelni američki predsednik Donald Tramp insistira na povećanju tog cilja na pet odsto, iako je prošle nedelje izjavio da se taj cilj ne bi trebao odnositi na SAD.

Prema planu NATO-a, članice bi cilj od pet odsto ostvarile tako što bi bazni deo odbrambenih izdvajanja povećale sa 2% na 3,5%, dok bi dodatnih 1,5% bilo namenjeno za infrastrukturu (npr. prilagođavanje puteva i mostova za vojnu upotrebu), sajber bezbednost i druge povezane oblasti.

Iako je Rute u početku predložio da novi cilj bude dostignut do 2032. godine, konačni rok je pomeren na 2035. Preispitivanje cilja planirano je za 2029.

(M.A./EUpravo zato/index.hr)