Da li će Tramp zaista povući trupe iz Evrope? Stručnjaci objašnjavaju zašto su male šanse za to

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp više puta je zapretio da će povući američke snage iz Evrope jer sledi svoju politiku "Amerika na prvom mestu".

Godine 2012, kada je tadašnji američki ministar odbrane Leon Paneta najavio povlačenje dve borbene brigade iz Evrope, otprilike 8.000 vojnika, radi smanjenja vojnih troškova, zapadnoevropske vlade su to dočekale ravnodušno.

Međutim, kada je predsednik Tramp ove godine pomenuo mogućnost povlačenja američkih trupa, brojne evropske zemlje su se uznemirile.

U čemu je bila razlika? Paneta je tada naglasio da su bezbednosne obaveze Amerike prema Evropi i NATO-u "nepokolebljive" dok je Tramp od samog početka govorio kako druge članice NATO-a ne izdvajaju dovoljno za odbranu.

Brojni američki zvaničnici su više puta iznosili uvredljive komentare na račun evropskih saveznika jer smatraju da ne ulažu dovoljno u zajedničku odbranu.

Uoči samita NATO-a, koji se održava ove nedelje u Hagu, priče o trajnom povlačenju američke vojske iz Evrope su pomalo utihnule. Ipak, glavna tema skupa je povećanje vojnog budžeta što znači da su Trampove pretnje urodile plodom.

Američki ambasador pri NATO-u, Metju Vitaker, pravnik po obrazovanju, rekao je nedavno na jednom forumu u Briselu: "Vidite, evropska bezbednost je moj glavni prioritet. Americi su potrebni saveznici, ne možemo sve sami. Izveštaji o smanjenju broja američkih trupa su apsolutno netačni. O svemu ostalom razgovaraćemo sa našim saveznicima".

Trenutno se u Evropi nalazi skoro 84.000 aktivnih vojnika, podaci su američke Evropske komande (EUCOM) u Štutgartu. Ukupan broj varira zbog planiranih vežbi i redovne rotacije trupa.

Na primer, nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, oko 20.000 vojnika je raspoređeno u državama koje se graniče sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom kako bi podržali Ukrajinu i ograničili širenje sukoba.

Tokom rata, ukupan broj američkih trupa u Evropi kretao se između otprilike 75.000 i 105.000, uglavnom pripadnika vazduhoplovstva, kopnene vojske i mornarice.

Većina tih trupa raspoređena je u Nemačkoj (40.000), Poljskoj (14.000), Italiji (13.000) i Velikoj Britaniji (10.000), dok su ostali smešteni širom kontinenta, od Norveške do Turske.

Sama logistika povlačenja trupa bi bila složena i vremenski zahtevna.

"Ako bi se to radilo sistematski, trajalo bi više meseci, verovatno najmanje godinu dana", rekao je za Euronews Mark Kansijan, penzionisani pukovnik i viši savetnik u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS) u Vašingtonu.

"Sva oprema, svaki tenk, mora da bude pripremljen i transportovan. Zatim moraju da se presele porodice vojnika, pa tek onda i sami pripadnici službe. Sve u svemu, to bi moglo da pogodi oko 250.000 ljudi, možda i više", napomenuo je.

Gde bi se svi oni smestili?

"Postojeće baze u SAD mogle bi da prime možda 5.000 do 10.000 ljudi. A ostali? Bile bi potrebne godine da se izgrade novi objekti", dodao je Kansijan.

Da li bi Tramp zaista doneo odluku te strateške i političke težine, više je nego upitno, smatra Jan Leser, viši politički analitičar tink-tenka GMF.

"Već smo tokom njegovog prvog mandata videli da pokušava da povuče značajan broj trupa iz Evrope, što je naišlo na jak otpor bezbednosne zajednice u SAD i što je predsednik Bajden na kraju obustavio", rekao je Leser za Euronews.

Kongres SAD bi takođe morao da odobri povlačenje, što se najverovatnije neće dogoditi.

"Tramp ne želi da deluje slabo. A dramatično smanjenje američkog vojnog prisustva u Evropi upravo bi to sugerisalo", rekao je Leser.

Osim toga, veliki deo američkih trupa u Evropi ne čine pripadnici borbenih brigada, koje obično broje oko 5.000 vojnika, već pomoćne snage koje opslužuju ogromnu vojnu infrastrukturu, naročito u Nemačkoj.

Istorijski gledano, američka vazduhoplovna baza Ramštajn i susedni regionalni medicinski centar Landštul - najveća američka bolnica van teritorije SAD - imaju ključnu ulogu u podršci vojnim operacijama na Bliskom istoku.

"Bilo bi besmisleno najaviti povlačenje američkih trupa iz Evrope baš u trenutku kada bukti rat Izraela i Irana", rekao je bivši američki ambasador Vilijam Kortni za Euronews.

"A to bi verovatno izazvalo i ogromne kritike", dodao je Kortni.

Tu su i Trampovi pokušaji da posreduje u ratu u Ukrajini.

"Tramp je povlačenje američkih trupa video kao tračak nade da će se rat završiti, a odnosi sa Moskvom popraviti. Ispostavilo se, međutim, da za to nema osnova, pregovaračke pozicije Rusije i Ukrajine su previše udaljene", rekao je Kortni.

U slučaju povlačenja američkih trupa, Evropa bi morala da nadoknadi celu vojnu infrastrukturu koju SAD trenutno pružaju na svim nivoima, navodi se u studiji Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) iz Londona. To podrazumeva baze, poligone, oružje i municiju, administrativnu i organizacionu strukturu, obaveštajne kapacitete itd.

To je izuzetno skup poduhvat. Jedna studija procenjuje da bi to Evropu koštalo oko bilion dolara (870 milijardi evra).

Istovremeno, nije jasno koliko bi povlačenje američkih trupa koštalo američke poreske obveznike.

To je jedan od razloga zašto nijedan analitičar ne veruje da je takva odluka izvodljiva.

"Nema šanse", rekao je za Euronews Danijel Rande, viši savetnik konsultantske firme BGR Group iz Vašingtona i dodao: "Tramp to apsolutno neće uraditi. Njegov cilj je da natera Evropljane da troše 5% BDP-a na odbranu. Posle toga će preći na nešto drugo".

(EUpravo zato/Euronews)