Članice NATO zvanično su se obavezale da će do 2035. godine trošiti 5 posto svog BDP-a, na samitu u Hagu, što je generalni sekretar Mark Rute ocenio kao "značajnu obavezu koju su preuzele Evropa i Kanada". Predsednik SAD Donald Tramp pohvalio je samit navodeći da su ostvarene krupne stvari i postignuto dramatično povećanje izdvajanja za odbranu.
Nazvao je to "monumentalnom pobedom" za SAD, koje su, kako je rekao, do sada ulagale više u vojni savez nego evropske saveznice.
U sredu su saveznici NATO prihvatili Ruteov predlog da se tih 5 posto BDP-a podeli u dva stuba. Konkretno, 32 članice su se obavezale da će trošiti 3,5 posto BDP-a na čistu vojnu potrošnju i 1,5 na kritičnu infrastrukturu i zaštitu komunikacionih mreža.
"Postavili smo temelje za jači, pravedniji i ubojitiji NATO", rekao je Rute novinarima, hvaleći "duboki uticaj" na sposobnost alijanse da "odvraća i brani", što je, kako je rekao, glavna svrha NATO-a.
Bezbednosni izazovi poput "dugoročne pretnje koju Rusija predstavlja za evroatlantsku bezbednost i uporne pretnje od terorizma" navedeni su kao razlozi saveza za povećanje potrošnje, koje je usledilo nakon višemesečnog pritiska predsednika SAD Donalda Trampa.
"Verodostojan put ka cilju"
Ulaganja treba da obezbede da NATO zemlje imaju oružane snage, kapacitete, zalihe, infrastrukturu, spremnost i otpornost neophodnu za "osnovne zadatke saveza", stoji u dogovoru. To uključuje odvraćanje i odbranu, prevenciju i upravljanje krizama, kao i bezbednost.
Prema sporazumu, NATO saveznici će takođe svake godine dostavljati planove koji prikazuju "verodostojan, korak-po-korak put za postizanje tog cilja". U 2029. godini biće izvršena evaluacija napretka i ravnoteže u trošenju. Članice su takođe ponovo potvrdile svoju posvećenost kolektivnoj odbrani iz člana 5 NATO ugovora. To dolazi nakon što je Tramp u utorak izazvao neizvesnost, jer je odbio da se obaveže da će primeniti član 5 ako neka evropska saveznica bude napadnuta.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da je "član 5 apsolutno jasan, ali da nikada neće ulaziti u detalje kada bi se aktivirao", dodavši da bi to bilo protiv interesa saveza.
"Sjedinjene Američke Države su potpuno posvećene NATO-u", naglasio je Rute.
Nakon razgovora na samitu, Donald Tramp je održao konferenciju za novinare gde je, govoreći o sukobu Irana i Izraela, pomenuo kako je zaustavio "ovaj rat, kao i onaj između Indije i Pakistana, ali i Srbije i tzv. Kosova.
Istu tvrdnju rekao je nedavno, kada je napravio paralelu između aktuelnog iransko-izraelskog sukoba i sukoba između Srbije i tzv. Kosova tokom njegovog prvog mandata, koji je, kako je naveo, "pretio da preraste u rat, ali je on to sprečio".
Tramp je rekao i da su Izrael i Iran "umorni", ali da bi sukob između dve zemlje mogao ponovo da izbije.
"Imao sam posla sa obe strane i obe su umorne, iscrpljene... i može li ponovo da počne? Pretpostavljam da jednog dana može. Možda bi uskoro moglo da počne", rekao je predsednik SAD, prenosi Rojters.
Tekst deklaracije - na šta su se obavezali šefovi vlada i država?
Tekst deklaracije sa samita uspostavlja obavezu povećanja vojne potrošnje na 5 posto korišćenjem generičkog izraza "saveznici", što, prema mišljenju španske vlade – koja je predvodila protivljenje ovim ciljevima potrošnje – ostavlja prostor za odstupanje i manje izdatke.
U tekstu takođe nije pomenut "nepovratan put" Ukrajine ka članstvu u NATO-u, a Rute je naglasio da to ne znači promenu politike. Rekao je da je ovaj sastanak bio "drugačiji", fokusiran na izdvajanja za odbranu, te da su izostavljene izjave o Iranu i Kini.
Rute je odbacio tvrdnje da je jezik u vezi sa Rusijom ublažen, nazvavši je "dugoročnom" pretnjom (umesto neposrednom), ali nije odgovarao na pitanja o Trampovim odnosima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
(EUpravo zato.rs)
