Lideri 32 zemlje članice NATO okupili su se u Hagu gde ih danas i sutra očekuju važni razgovori na samitu koji se ocenjuje kao istorijski zbog najavljenog povećanja potrošnje na odbranu.

Na dvodnevnom samitu će učestvovati oko 6.000 delegata i lideri 32 članice NATO, uključujući predsednika SAD Donalda Trampa, predsednika Francuske Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Fridriha Merca i britanskog premijera Kira Starmera.

Iako je prvobitno planirano da glavna tema samita bude istorijska odluka članica NATO o povećanju izdvajanja za odbranu na 5 odsto BDP-a, što snažno zagovara američki predsednik Donald Tramp, pažnja je delimično preusmerena na njegovu nedavnu odluku da naredi napad na tri iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma.

Iako se Bliski istok formalno ne nalazi na dnevnom redu, aktuelna situacija u tom regionu svakako će biti jedna od centralnih tema razgovora.

Prema predlogu generalnog sekretara Marka Rutea, saveznici bi do 2035. godine trebalo da povećaju ukupnu potrošnju za odbranu na 5% bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Plan podrazumeva da 3,5% BDP-a bude usmereno direktno na vojne izdatke, dok bi preostalih 1,5% bilo namenjeno širim bezbednosnim ulaganjima - poput jačanja infrastrukture za vojnu mobilnost, sajber bezbednosti, energetske zaštite i sličnih ciljeva.

Možda će vas zanimatiBezbednostNATO povećava vojna izdvajanja do 5% BDP-a: Jedna zemlja se protivi i traži izuzeće iz nove obaveze
NATO zastava

Trenutni cilj, koji predviđa izdvajanje 2 odsto BDP-a za odbranu, postavljen je još 2014. godine, ali tek sada većina članica ispunjava taj prag.

Novi cilj od 3,5% za vojne izdatke predstavlja značajan skok koji će zahtevati dodatna ulaganja u oružane sisteme, borbene avione, tenkove, dronove i logistiku.

Očekuje se da će zemlje podnositi godišnje izveštaje o napretku, kako bi se osigurala međusobna odgovornost.

Iako je većina članica podržala novi cilj, Španija je saopštila da ne planira da poveća izdvajanja na 5% BDP-a, već će ostati na 2,1%, što smatra dovoljnim za ispunjavanje svojih vojnih obaveza.

Ipak, generalni sekretar Rute je naglasio da važeća odluka obavezuje sve članice bez izuzetaka.

NATO planira da naredna revizija ciljeva bude sprovedena 2029. godine, kada bi moglo doći do eventualnog prilagođavanja ciljanog procenta.

U sredu prepodne sastaje se Severnoatlantsko veće na nivou šefova država ili vlada, a sastanak bi trebao da traje samo dva i po sata.

Njemački list Der Spiegel piše da je to napravljeno kako bi sprečili da američkom predsedniku Donaldu Trampu postane dosadno i da ne napusti prerano sastanak.

Ovo je, inače, prvi samit otkako je Mark Rute preuzeo funkciju generalnog sekretara NATO-a, kao i otkako se Tramp vratio na čelo SAD.

(M.A./EUpravo zato)

Možda će vas zanimatiKlimatske promeneSamo dve zemlje u EU imaju plan da smanje "vojno zagađenje": Koje su sve prepreke na tom putu?
austrijski vojni avioni
BezbednostEU pokreće paket za unapređenje vojne mobilnosti: Jačanje odbrane i infrastrukture do 2030. godine
Vojska Srbije, promocija oficira Vojska Srbije