Lideri država članica Evropske unije u Briselu započinju važne pregovore o tome kako će biti raspoređeno oko 2 biliona evra iz zajedničkog evropskog budžeta za narednih sedam godina. Pregovori će suprotstaviti takozvane "štedljive zemlje", koje traže smanjenje potrošnje, i države koje insistiraju da se sačuvaju sredstva za poljoprivredu i regionalni razvoj.
Brisel ulazi u osetljivu fazu pregovora o dugoročnom budžetu EU, a države članice su podeljene oko toga koliko novca treba izdvojiti i kojim oblastima dati prioritet.
Spor oko rashoda
Grupa neto uplatioca, predvođena Nemačkom i Holandijom, traži smanjenje ukupne potrošnje. To izaziva nezadovoljstvo zemalja južne i istočne Evrope, koje strahuju da će sredstva za poljoprivredu i regionalni razvoj biti žrtvovana zarad većih izdvajanja za odbranu.
Iako poljoprivreda i regionalni fondovi i dalje predstavljaju najveće stavke budžeta, njihov udeo bi prema predlogu Evropske komisije za period 2028-2034. pao sa sadašnjih oko 60 posto na 44.
Krajem maja, 16 država potpisalo je dokument kojim se traži povećanje sredstava za poljoprivredu i regionalni razvoj. Ova grupa naziva se "Prijatelji kohezije", a čine je Bugarska, Hrvatska, Estonija, Grčka, Italija, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Portugal, Češka, Rumunija, Slovenija, Slovačka, Španija i Mađarska.
Nasuprot njima stoje "štedljive zemlje" i to Nemačka, Holandija, Danska, Švedska, Finska i Austrija.
One smatraju da povećanje ukupne potrošnje ne dolazi u obzir.
Kiparski kompromis
Kipar, koji trenutno predsedava pregovorima među državama članicama, prošle nedelje je predstavio revidirani predlog kojim se ukupni budžet od 2 biliona evra smanjuje za 32,8 milijardi evra. Taj predlog predstavljen je kao kompromis između „Prijatelja kohezije“ i „štedljivih zemalja“, a upravo na njemu će lideri zasnivati današnje razgovore.
Evropski parlament, koji takođe mora da odobri budžet, odbacio je kiparski predlog smatrajući ga nedovoljnim, posebno kada je reč o finansiranju poljoprivrede i regionalnog razvoja.
Još nije rešeno ni pitanje odakle će se budžet finansirati.
Evropska komisija je prvobitno predložila prihode od sistema trgovine emisijama ugljenika (ETS), mehanizma za oporezivanje ugljenika na granicama (CBAM), neobrađenog elektronskog otpada, akciza na duvan i poreza na dobit kompanija.
Tokom pregovora, Evropski parlament je predložio dodatne izvore prihoda. Prema diplomatskim izvorima, najveće interesovanje među liderima izazvali su porez na kockanje, digitalni porez i porez na kripto-imovinu.
Međutim, "štedljive zemlje", posebno Švedska, skeptične su prema ovim merama, tvrdeći da bi upravo najbogatije članice EU snosile najveći deo finansijskog tereta.
Istovremeno, Italija, Francuska i Grčka predložile su da se dugovi nastali kroz fond NextGenerationEU otplaćuju ponovnim izdavanjem obveznica, odnosno takozvanim „rolovanjem duga“. Nemačka i Holandija se tome snažno protive, odbacujući bilo kakvo novo zajedničko zaduživanje.
Cilj je dogovor do kraja 2026. godine
Lideri EU žele da postignu dogovor o budžetu do kraja 2026. godine, kako se pregovori ne bi preneli na 2027, kada će se u nekoliko ključnih evropskih zemalja – uključujući Francusku, Italiju i Poljsku, održavati važni izbori.
Za usvajanje budžeta potrebna je jednoglasna podrška svih 27 država članica EU, kao i saglasnost Evropskog parlamenta.
(EUpravo zato.rs)
