Gorušica je simptom, odnosno osećaj pečenja ili žarenja u predelu iza grudne kosti. Najčešće nastaje kada se sadržaj želuca vrati u jednjak. Taj proces se naziva gastroezofagealni refluks (GER), povremeni refluks je čest i ne zanči automatski da je osoba bolesna.
GERB, odnosno gastroezofagealna refluksna bolest, nastaje kada refluks postane učestao ili dovodi do komplikacija. Zato nije svaka gorušica GERB, kao što ni svaka osoba sa GERB-om ne mora da ima tipičnu gorušicu.
Pored osećaja pečenja iza grudne kosti i vraćanja kiselog ili gorkog sadržaja u usta, javljaju se i bol u grudima, mučnina, otežano ili bolno gutanje, hronični kašalj i promuklost.
Zašto se sadržaj želuca vraća u jednjak?
Između jednjaka i želuca nalazi se donji sfinkter jednjaka, mišićni "ventil" koji se normalno otvara kada gutamo, a zatim zatvara kako bi sprečio vraćanje sadržaja iz želuca.
Kada taj mehanizam ne funkcioniše kako treba, sadržaj želuca se vraća prema jednjaku. Za razliku od želuca, čija je sluzokoža prilagođena kiselini, jednjak nije stvoren za dugotrajnu izloženost. Kod nekih ljudi ponavljani refluks dovodi do upale jednjaka i drugih komplikacija.
Na pojavu GERB-a utiču različiti faktori. Veći rizik postoji kod osoba sa gojaznošću, kod pušača i tokom trudnoće, a tegobe postaju izraženije ukoliko postoji hijatalna hernija (želudačna kila).
Šta možemo da uradimo da sprečimo ili ublažimo tegobe?
Ne postoji univerzalna "GERB dijeta". Hrana koja izaziva gorušicu kod jedne osobe nema isti efekat kod druge. Zato stručnjaci uglavnom ne preporučuju da se veliki broj namirnica automatski izbaci iz ishrane, već da pacijent obrati pažnju na ono što isključivo njega iritira.
Ipak, neke namirnice i napici češće se povezuju sa pogoršanjem simptoma. U pitanju je masna hrana, ljuta i začinjena jela, čokolada, kafa i drugi izvori kofeina, alkohol, menta, paradajz i citrusno voće. Ako određena namirnica redovno izaziva simptome, izbegavanje iste može da bude korisno.
Takođe, važno je i kada jedemo, a ne samo šta jedemo. Osobama koje imaju simptome tokom noći pomaže ukoliko poslednji obrok završe najmanje tri sata pre odlaska u krevet. Ležeći stav nakon obroka olakšava vraćanje sadržaja želuca u jednjak, zbog čega se gorušica često pogoršava uveče ili tokom noći.
Kada gorušica više nije samo neprijatnost?
Povremena gorušica nije razlog za zabrinutost. Problem nastaje kada se tegobe ponavljaju ili postaju sve izraženije.
Ako se gorušica javlja često, naročito većinu dana u nedelji, ili ne prolazi uprkos promenama životnih navika i lekovima koji se izdaju bez recepta, potrebna je konsultacija sa lekarom.
Posebno je važno da se potraži medicinska pomoć ako se jave otežano ili bolno gutanje, osećaj da se hrana zaglavljuje, uporno povraćanje, neobjašnjiv gubitak telesne mase ili znaci krvarenja, poput povraćanja krvi ili crne, katranaste stolice.
Kod dugotrajnog GERB-a nastaju komplikacije poput upale jednjaka, suženja jednjaka i Baretovog jednjaka, stanja kod kojeg se sluzokoža donjeg dela jednjaka menja usled dugotrajnog izlaganja refluksu.
Dijagnoza se često postavlja na osnovu simptoma i razgovora sa lekarom, bez neposrednog testiranja. Ako pacijent ne reaguje na terapiju ili postoji sumnja na komplikacije, rade se gastroskopija i druga ispitivanja.
Suština je jednostavna: povremena gorušica ne znači automatski da osoba ima GERB. Ali kada se refluks pretvori u učestao problem koji narušava svakodnevni život ili oštećuje jednjak, govorimo o bolesti koju treba adekvatno dijagnostikovati i lečiti.
(EUpravo zato/NIH)
