Evropska unija sprema veliku promenu načina na koji raspodeljuje novac među državama članicama i to izaziva ozbiljne političke tenzije.
Novi predlog budžeta EU za period od 2028. do 2034. godine menja dosadašnja pravila tako što spaja fondove koji su nekada bili pojedinačni i daje državama više slobode da same odlučuju gde će ulagati.
Predlog budžeta EU za period 2028-2034 dolazi sa velikom promenom strukture, spajajući ranije odvojene programe i omogućavajući državama veću fleksibilnost u raspodeli sredstava, što na kraju dovodi do suprotstavljanja različitih politika.
Predsednica Komiteta regiona Kata Tuto opisala je ovu situaciju kao "Igre gladi", aludirajući na to da će za ograničene resurse sektori sada morati da se bore međusobno, što znači da neki moraju da izgube da bi drugi dobili.
"Ovo zamenjuje sistem zasnovan na zajedničkim evropskim politikama sistemom vođenim nacionalnim političkim pregovaranjem", rekla je za Euractiv, dodajući da "u praksi to stvara neku vrstu tzv. igara gladi između ključnih evropskih politika".
Evropski fond
Interni dokument Evropskog parlamenta (Generalna direkcija za budžetska pitanja), u koji je Euractiv imao uvid, donosi nove brojke, u stalnim cenama, za takozvani "Evropski fond". Njegova vrednost iznosi 771 milijardu evra od gotovo 2 triliona evra predloženih za budući budžet.
Zemlje EU trebalo bi u proseku da izgube 8 odsto sredstava, što predstavlja pad sa 759 milijardi na 698 milijardi evra, navodi se u dokumentu.
Većina država bi zabeležila smanjenje sredstava, uključujući Sloveniju i Irsku (obe -13 odsto), zatim Portugal, Italiju, Francusku, Španiju i Češku (sve -12 odsto), Nemačku (-11 odsto), Dansku (-10 odsto), Austriju (-9 odsto), Mađarsku (-8 odsto), Rumuniju, Poljsku i Holandiju (sve -5 odsto), Slovačku (-4 odsto), Belgiju (-3 odsto), Bugarsku (-2 odsto), kao i Grčku i Litvaniju (obe -1 odsto).
Međutim, šest zemalja bi dobilo više sredstava, i to bi u procentima izgledalo ovako: Luksemburg (27 odsto), Kipar (21 odsto), Estonija i Malta (obe 3 odsto), Švedska (2 odsto) i Letonija (1 odsto).
Fond (skraćeno za Evropski fond za ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju, poljoprivredu i ruralni razvoj, ribarstvo i pomorstvo, prosperitet i bezbednost), spaja ranije odvojene budžetske linije, posebno Zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP) i Kohezijsku politiku.
On se zasniva na takozvanim Nacionalnim i regionalnim partnerskim planovima (NRPP), koje svaka država mora da dostavi Briselu. Osim što definišu kako će se sredstva trošiti, ovi planovi sadrže i ciljeve i prekretnice koje određuju kada će države dobiti isplate.
Sukob kohezije i poljoprivrede i ostalih politika
U prošlosti su kohezija i poljoprivreda činile skoro po trećinu ukupnog budžeta. Sada predloženi fond, koji uključuje i druge oblasti poput migracija, bezbednosti i socijalne politike, čini manje od polovine ukupnog budžeta i uključuje značajan deo sredstava koji nije unapred raspoređen na određene programe.
"Struktura NRPP-a stavlja CAP i koheziju u direktnu konkurenciju", navodi se u dokumentu, koji je prvi objavio nemački FAZ. U novom predlogu budžeta, obe oblasti imaju samo minimalno garantovana sredstva.
Mnoge zemlje EU, naročito veće, smatraju da su minimalni nivoi finansiranja "značajno niži" nego u trenutnom budžetu, stoji u dokumentu. Međutim, države mogu raspodeliti neraspoređena sredstva prema sopstvenim prioritetima, što znači da stvarna potrošnja može znatno varirati u odnosu na minimalne iznose.
Dokument daje i primere. Minimalna potrošnja EU za poljoprivredu iznosila bi 302 milijarde evra, dok bi maksimalna, ako bi sva neraspoređena sredstva bila usmerena ka poljoprivredi, dostigla 471 milijardu. U trenutnom budžetu poljoprivreda dobija 379 milijardi evra, prenosi Euractiv.
Situacija je lošija za koheziju: minimalno bi iznosila 195 milijardi, a maksimalno 364 milijarde evra. To bi jedva premašilo sadašnjih 362 milijarde, i to samo u slučaju da sva dodatna sredstva odu na koheziju, što je malo verovatno. Socijalna politika će verovatno takođe biti pogođena. Sa sadašnjih 96 milijardi evra, čak ni maksimalna projekcija (56 milijardi) ne bi dostigla trenutni nivo, dok minimum iznosi 32 milijarde.
Pregovori o novom budžetu moraće da se ubrzaju u narednim nedeljama i mesecima ako Savet želi da ih završi do kraja godine. Do sada su diskusije uglavnom bile tehničke, ali bi neformalni sastanak lidera EU na Kipru u aprilu mogao da ih podigne na politički nivo.
Poslanici Evropskog parlamenta planiraju rasprave sledeće nedelje i nameravaju da usvoje privremeni izveštaj, koji bi trebalo da pruži političke smernice Savetu i Komisiji, do kraja aprila ili maja.
"Evropske politike više ne funkcionišu zajedno, primorane su da se međusobno takmiče. Kohezija protiv konkurentnosti. Poljoprivreda protiv inovacija. Socijalna ulaganja protiv industrijskih prioriteta", zaključila je Tütő.
(EUpravo zato.rs)
