Evropska unija se nalazi pred ključnom odlukom kada je reč o sledećem sedmogodišnjem budžetu za period 2028-2034, koji bi mogao da redefiniše način na koji Evropa pristupa globalnoj humanitarnoj i razvojnoj pomoći.
U trenutku kada se svet suočava sa sve većim brojem paralelnih kriza, od oružanih sukoba i klimatskih katastrofa do masovnog raseljavanja i dužničke krize u siromašnim državama, sve je izraženije pitanje da li postojeći sistem međunarodne pomoći može da odgovori na rastuće potrebe.
Globalni poredak postaje sve nestabilniji zbog slabljenja međunarodne saradnje i povlačenja pojedinih velikih aktera iz sistema globalne pomoći. U takvim okolnostima, Evropska unija se izdvaja kao jedan od retkih blokova koji ima kapacitet da preuzme vodeću ulogu, ne samo kroz finansijsku moć, već i kroz dugoročno strateško planiranje i kombinovanje instrumenata spoljne politike.
Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, kanadski premijer Mark Karni upozorio je na svet obeležen rivalstvom velikih sila, u kojem zemlje "biraju između takmičenja za naklonost ili stvaranja trećeg puta sa uticajem". EU je politički i ekonomski najintegrisaniji blok na svetu, ali je pod pritiskom globalnih promena i povlačenja SAD iz delova međunarodnog sistema. Ipak, upravo zbog svoje strukture i ekonomske snage, ima potencijal da preuzme veću globalnu ulogu.
Međunarodna pomoć je oslabila nakon gašenja USAID i rezova u američkim programima, pa se EU sve više vidi kao ključni globalni donator i potencijalni lider u ovoj oblasti.
U autorskom tekstu Davida Milibanda, predsednika i CEO Međunarodnog komiteta za spasavanje (IRC), koji je prenosi Euractiv, navodi se da bi fond "Globalna Evropa" (2028–2034), sa najmanje 25 milijardi evra za humanitarnu pomoć, mogao ojačati ulogu EU kroz efikasnije delovanje, uključujući i korišćenje trgovinskih instrumenata.
Ovaj budžet treba da bude odskočna daska za inovacije: finansiranje intervencija koje predviđaju i odgovaraju na krize, rešavaju uzroke potrebe u najugroženijim državama, dopiru do najteže dostupnih zajednica i mobilišu dodatna ulaganja radi bržeg oporavka.
Sledeći budžet - strateški plan globalnog položaja
Ovo nije samo etički ispravno, već i ekonomski racionalno. Nedavno istraživanje pokazalo je da je sprečavanje konflikata 100 puta jeftinije od reagovanja na krize. Uz pravu viziju, EU bi mogla da pretvori svoj sledeći budžet humanitarne pomoći u strateški plan svog globalnog položaja i u održiviji i efikasniji sistem pomoći.
Prvi korak je usmeravanje podrške tamo gde je najpotrebnija. 20 zemalja koje je IRC identifikovao kao najugroženije od pogoršanja humanitarnih kriza obuhvataju 12 posto svetske populacije, ali i polovinu ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu i 89 posto onih kojima je potrebna humanitarna pomoć. Ipak, one trenutno dobijaju samo 8 posto spoljne pomoći EU (bez Ukrajine), najmanji udeo od 2013. godine.
Ako EU želi da proporcionalno doprinese gde su potrebe koncentrisane, najmanje 30 posto njene pomoći trebalo bi da ide u ove zemlje, a 60 posto u krhke i konfliktne države u širem smislu.
Drugo, najugroženiji ljudi na svetu su često odsečeni od novca i usluga zbog konflikata. Od milijardu ljudi koji žive u "krhkim i konfliktnim situacijama" prema definiciji Svetske banke, 200 miliona živi pod de fakto vlastima nedržavnih aktera. Dosezanje tih zajednica zahteva nove modele isporuke koji mogu da funkcionišu tamo gde državni sistemi ne mogu. Na primer, povećano partnerstvo sa lokalnim humanitarnim organizacijama radi dostave vakcina zajednicama koje državni zdravstveni sistemi ne mogu da dosegnu, uz smanjenje troškova.
Treće, Evropa mora mnogo više da ulaže u sprečavanje kriza. Uprkos jasnoj vrednosti ovog preventivnog pristupa, samo 1 posto globalne zvanične razvojne pomoći ide na anticipativno delovanje. UN su utvrdile da svaki uloženi evro u prevenciju i prilagođavanje može uštedeti do 15 evra u kasnijem oporavku nakon katastrofe. Širenje anticipativnog delovanja nije samo najhumaniji odgovor, već i najisplativiji.
Postizanje ovog cilja, navodi autor, zahteva da svaki evro donese maksimalan efekat. Efikasniji lanci snabdevanja mogli bi smanjiti troškove za do 12 posto, dok bi primena veštačke inteligencije u predviđanju kriza mogla doneti uštede i do 40 posto. U tom pravcu, Direktorat EU za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu (DG ECHO) već razvija temelje za efikasnije sisteme isporuke, koji bi se mogli proširiti na ceo sektor.
Međutim, javna sredstva nisu dovoljna da popune rastuće potrebe, pa EU treba da razvije inovativne finansijske modele koji privlače dodatni kapital. Kao rešenja se navode zamene dugova i IRC-ov "konsultativni model", koji povezuje investitore i humanitarne aktere kako bi se ulaganja usmerila ka stabilnijim i održivijim rezultatima u kriznim područjima.
Uz takav pristup, ulaganje od 25 milijardi evra u humanitarnu pomoć tokom sedam godina, zajedno sa većim sredstvima za razvoj, moglo bi značajno povećati domet EU i učvrstiti njenu ulogu globalnog humanitarnog lidera u borbi protiv klimatskih kriza, unapređenju javnog zdravlja i jačanju globalne stabilnosti.
(EUpravo zato.rs)
