Ambasadorka Silvija Davidoju: Dunav, infrastruktura i energija mogu dodatno povezati Srbiju i Rumuniju

Rumunija i Srbija tradicionalno neguju bliske i prijateljske odnose, koji se poslednjih godina sve više pretvaraju u konkretnu ekonomsku, infrastrukturnu i sektorsku saradnju. Bilateralna trgovina dostigla je 2,7 milijardi evra, dok su projekti u oblasti energetike, saobraćaja, plovidbe i prekogranične saradnje otvorili dodatni prostor za povezivanje dve zemlje.

Rumunija i Srbija tradicionalno imaju veoma dobre odnose. Šta biste izdvojili kao najveća dostignuća u našoj bilateralnoj saradnji tokom proteklih nekoliko godina?

"Naše najveće dostignuće jeste pretvaranje tradicionalno bliskih odnosa u sve konkretniju saradnju, podržanu dinamičnim političkim i sektorskim dijalogom. Bilateralna trgovina robom dostigla je 2,7 milijardi evra u 2025. godini i ostala je u velikoj meri uravnotežena, dok je punim puštanjem u rad elektroenergetske veze Rešica–Pančevo u januaru 2025. godine značajno povećan prekogranični kapacitet, do 1.000 MW.

Program Interreg IPA, vredan 87,7 miliona evra, takođe podržava zajedničke projekte u brojnim oblastima, sa pozitivnim uticajem na lokalne zajednice koje žive sa obe strane granice.

Srbija je takođe među najznačajnijim korisnicima rumunske zvanične razvojne pomoći poslednjih godina, pri čemu je većina sredstava i projekata usmerena na obrazovanje.

Rumunija podjednako vrednuje kontinuiranu saradnju između naših institucija i podržava integraciju Srbije u EU. Takođe, Rumunija je spremna da podeli svoja iskustva i naučene lekcije iz sopstvenih pregovora, u skladu sa potrebama Srbije i prilagođeno njima."

Infrastruktura kao osnova povezivanja

Dobra povezanost nije samo pitanje bržeg putovanja ili efikasnijeg transporta, već jedan od preduslova za snažnije ekonomske i regionalne veze. Za Srbiju i Rumuniju, kao susedne zemlje, unapređenje saobraćajne infrastrukture otvara mogućnost da postojeće veze prerastu u dugoročnije i sadržajnije oblike saradnje.

Često govorite o značaju unapređenja povezanosti Rumunije i Srbije. Koje infrastrukturne projekte vidite kao najperspektivnije?

"Najtransformativniji projekat jeste autoput A9 Temišvar–Moravița i njegovo planirano produženje preko Vatína i Vršca ka Pančevu i Beogradu. Paralelno s tim, modernizacija železničke pruge Temišvar–Vršac–Pančevo, povećanje teretnog saobraćaja i ponovno uspostavljanje pouzdanog međunarodnog putničkog saobraćaja doneli bi značajne ekonomske koristi i podstakli kontakte među ljudima.

Takođe bi trebalo da unapredimo plovidbu kanalom Begej i poboljšamo njegovu povezanost sa Tisom i Dunavom. Osnovni zahtev jeste da koordiniramo planiranje, tehničke standarde i rokove izgradnje sa obe strane granice, posebno kroz unapređeniji dijalog između ministarstava i kompanija uključenih u ove projekte.

Istovremeno, razvoj regionalne povezanosti postaje sve važniji u aktuelnom, veoma složenom geopolitičkom kontekstu, a Rumunija je ovu temu uvrstila među glavne ciljeve svog aktuelnog predsedavanja Centralnoevropskom inicijativom i Procesom saradnje u Jugoistočnoj Evropi."

Trgovina i prostor za nove investicije

Kako biste opisali trenutni nivo trgovinske razmene između naše dve zemlje? Šta bi moglo da olakša poslovanje kompanijama sa obe strane granice i privuče nove investicije?

"Srbija je naš najveći trgovinski partner na Zapadnom Balkanu. Bilateralna trgovina je snažna i dobro uravnotežena, dostigavši 2,7 milijardi evra u robi u 2025. godini – 1,4 milijarde evra srpskog izvoza i 1,3 milijarde evra uvoza. Ipak, veličina i komplementarnost naših ekonomija ukazuju na to da i dalje postoji značajan prostor za rast.

Brže granične procedure, digitalna dokumentacija, unapređene saobraćajne veze i veća usklađenost tehničkih i sanitarnih standarda smanjili bi troškove za kompanije. Redovni poslovni forumi, uključujući one uz podršku privrednih komora i komora industrije, kao i zajedničke inicijative u energetici, poljoprivredno-prehrambenom sektoru, automobilskoj industriji, logistici i IT sektoru, takođe bi mogli da generišu nove investicije."

Luka Konstanca i Dunav

Veze Srbije sa crnomorskim prostorom imaju dugu istoriju, a Dunav je vekovima bio jedna od najvažnijih prirodnih saobraćajnica koja je povezivala srednju Evropu sa Crnim morem. Danas se ta geografska prednost može posmatrati i kroz savremene logističke lance i trgovinske tokove, u kojima luka Konstanca ima potencijal da poveže Srbiju sa širim evropskim i svetskim tržištima.

Luka Konstanca postaje jedno od najvažnijih logističkih čvorišta u ovom delu Evrope. Kako Srbija može bolje da iskoristi njen potencijal i kakvu ulogu vidite za Srbiju u ovoj transportnoj mreži?

"Srbija bi mogla da ima koristi od redovnih i komercijalno predvidivih veza sa Konstancom, kako duž kanala Dunav–Crno more, tako i kroz intermodalne usluge zasnovane na železničkom saobraćaju. Posebni kapaciteti terminala, blok-vozovi, digitalne carinske procedure i snažnije veze sa srpskim unutrašnjim lukama i logističkim centrima učinili bi ovu rutu konkurentnijom.

Srbiju ne bi trebalo posmatrati samo kao korisnika Konstance, već kao čvorište za konsolidaciju i distribuciju za širi region Zapadnog Balkana. To bi ojačalo otpornost lanaca snabdevanja za obe zemlje i omogućilo srpskim kompanijama dodatni pristup tržištima Crnog mora i globalnim tržištima."

Dunav je zajednički resurs koji povezuje naše dve zemlje. Koliko su projekti poput uklanjanja prepreka za plovidbu kod Prahova važni za regionalnu trgovinu i evropske transportne koridore?

"To su strateški evropski transportni projekti, a ne samo lokalne intervencije. Uklanjanje 21 brodske olupine u blizini Prahova ima za cilj da eliminiše usko grlo dugo pet kilometara, koje postaje posebno ograničavajuće i opasno tokom perioda niskog vodostaja.

Bezbednija i predvidivija plovidba smanjuje logističke troškove i podržava preusmeravanje tereta sa puteva na održiviji vid transporta.

Od ključnog je značaja održavati blisku koordinaciju u pogledu plovidbe, hidroloških podataka i zaštite životne sredine duž našeg zajedničkog sektora Dunava. Ovo leto je bilo posebno teško zbog izuzetno malih proticaja Dunava i cenili smo pravovremene povratne informacije sa srpske strane."

Energija i regionalna bezbednost

Rumunija i Srbija dele mnoge interese u energetskom sektoru. Koje oblasti nude najveći potencijal za snažniju saradnju?

"Naša dugogodišnja saradnja na Đerdapu predstavlja snažnu osnovu, dok je potpuno operativna elektroenergetska veza Rešica–Pančevo stvorila nove mogućnosti za razmenu električne energije i integraciju obnovljive energije. Predloženi gasni interkonektor BRUA–Mokrin mogao bi da obezbedi dvosmerni kapacitet od najmanje 1,6 milijardi kubnih metara godišnje, doprinoseći diversifikaciji i regionalnoj energetskoj bezbednosti. Pominjem i strateški projekat Neptun Deep na moru, koji će početi proizvodnju sledeće godine, tako da je gasna povezanost između naših zemalja dodatno značajna.

Takođe bi trebalo da sarađujemo na skladištenju, balansnim kapacitetima, energetskoj efikasnosti i postepenoj integraciji tržišta električne energije. Svaku novu hidroenergetsku inicijativu, uključujući Đerdap III, trebalo bi zajednički i sveobuhvatno proceniti, uzimajući u obzir energetske, plovidbene, ekološke i operativne posledice, kroz efikasnu razmenu informacija."

Saradnja koja povezuje ljude

Često kažete da snažne odnose ne grade samo vlade, već i ljudi. Kako možemo dodatno da ojačamo saradnju između gradova i opština duž granice?

"Rumunija i Srbija imaju istorijske veze, koje su razvijane bez obzira na izazove i politička razmatranja. Slične tradicije koje postoje u našim zemljama i žive manjinske zajednice doprinele su našem posebnom prijateljstvu i razumevanju.

Razmene mladih, školske, univerzitetske i razmene manjinskih zajednica ostaju posebno važne jer daju bilateralnim odnosima trajnu ljudsku osnovu, obogaćujući naše prijateljstvo i međusobno razumevanje, istovremeno pružajući uvid u konkretne potrebe i aktivnosti u pogledu obezbeđivanja svih specifičnih prava predviđenih relevantnim međunarodnim pravnim instrumentima.

Istovremeno, opštine bi trebalo da prevaziđu povremene razmene i počnu da razvijaju višegodišnja partnerstva zasnovana na konkretnim lokalnim potrebama. Ona bi mogla da obuhvate zajedničke službe za vanredne situacije, zaštitu životne sredine, zdravstvo, obrazovanje, turističke rute, kulturno nasleđe i podršku malim preduzećima.

Interreg već nudi vredan finansijski okvir, kao i okvir za razvoj zajedničke vizije razvoja, ali su opštinama takođe potrebni stalni projektni timovi i direktni kanali za razmenu stručnog znanja. Uverena sam da će predstojeći veliki događaji, poput EXPO 2027 Beograd, pružiti brojne mogućnosti u tom pravcu."

(EUpravo zato)