Evropska unija ponudila je Kanadi novi oblik saradnje, status "pridruženog člana", koji bi ovoj zemlji omogućio dublje povezivanje sa Unijom, ali bez punopravnog članstva i prava glasa u institucijama EU.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uputila je poziv kanadskom premijeru Marku Karniju, uz poruku da odnose EU i Kanade želi da podigne „na najviši mogući nivo".
Za Kanadu, koja zbog geografskog položaja ne može da postane članica EU, ovaj model bi predstavljao novu mogućnost za jačanje ekonomskih, bezbednosnih i tehnoloških veza sa Evropom.
Šta bi Kanada dobila?
Za razliku od klasičnog trgovinskog partnerstva, predloženi model podrazumevao bi mnogo širu saradnju.
Kanada bi mogla da bude direktnije uključena u evropsku odbrambenu industriju, zajedničke projekte na Arktiku, kao i saradnju u oblastima veštačke inteligencije, sajber-bezbednosti i kvantnih tehnologija.
Razmatra se i bliža saradnja u oblasti finansijskih usluga, trgovine i istraživanja.
Međutim, Kanada ne bi imala pravo glasa u Evropskom parlamentu niti bi učestvovala u donošenju ključnih zakona EU.
Zašto je Kanada važna Evropskoj uniji?
Jedan od glavnih razloga je pristup sirovinama i energentima.
Kanada raspolaže velikim rezervama litijuma, nikla, kobalta, grafita, bakra i retkih zemalja, koji su važni za proizvodnju baterija, električnih automobila, elektronike i razvoj naprednih industrija.
Za EU, koja nastoji da smanji zavisnost od pojedinačnih dobavljača, Kanada bi mogla da postane jedan od pouzdanijih partnera u snabdevanju strateškim sirovinama.
Dodatni značaj ima i kanadski energetski potencijal, mada bi za veći izvoz energenata u Evropu bila potrebna nova infrastruktura.
Kanada traži nove partnere
Odnosi Kanade i SAD poslednjih godina postali su složeniji, naročito nakon trgovinskih tenzija i uvođenja američkih carina na kanadsku robu.
SAD su i dalje ubedljivo najvažnije izvozno tržište za Kanadu. Tokom 2025. godine čak 72,5 odsto kanadskog robnog izvoza bilo je namenjeno američkom tržištu, dok su Evropa i Centralna Azija činile 12,4 odsto.
U takvim okolnostima Kanada nastoji da proširi broj ekonomskih i strateških partnera, a EU se nameće kao jedan od ključnih.
Saradnja je već počela
Kanada i EU već imaju razvijene odnose. Sporazum o slobodnoj trgovini CETA potpisan je 2016. godine, kao i Sporazum o strateškom partnerstvu.
Saradnja je poslednjih godina proširena na oblasti kritičnih minerala, čistih tehnologija, baterija za električna vozila, istraživanja i Arktika.
Kanada je 2026. godine postala i prva neevropska zemlja koja se priključila evropskom instrumentu SAFE, čime je kanadskim odbrambenim kompanijama omogućeno da konkurišu za određene zajedničke evropske projekte nabavke.
Šta bi od toga mogli da imaju građani EU?
Dublja saradnja sa Kanadom mogla bi da donese koristi evropskoj privredi kroz lakši pristup sirovinama, energiji i investicijama.
Bliža saradnja u odbrambenoj industriji mogla bi da otvori prostor za nove projekte i radna mesta, dok bi saradnja u nauci i obrazovanju mogla da bude dodatno proširena kroz programe poput „Horizon Europe" i „Erasmus+".
Kanadski premijer Mark Karni predložio je i jačanje kontakata između građana, studenata i istraživača sa obe strane Atlantika.
Zašto se baš sada govori o "pridruženom članstvu"?
EU i Kanada žele da postojeće partnerstvo podignu na viši nivo, posebno u trenutku velikih promena u globalnoj trgovini, bezbednosti i odnosima velikih sila.
Ipak, termin "pridruženi član" za sada nema jasno definisan pravni okvir u okviru osnivačkih ugovora EU. Zbog toga tek treba utvrditi prava i obaveze obe strane.
Očekuje se da bi detalji mogli da budu razmatrani na samitu EU i Kanade u Montrealu krajem oktobra.
Ako se dogovor postigne, kanadski model mogao bi da postane primer novog oblika saradnje između EU i zemalja koje nisu kandidati za punopravno članstvo, ali žele mnogo čvršće ekonomske, bezbednosne i političke veze sa Unijom.
Važno je, međutim, da se "pridruženo članstvo" ne posmatra kao zamena za punopravno članstvo u EU. Proces proširenja i odnosi sa bliskim zemljama koje nisu članice predstavljaju odvojene procese.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
