Nemačka savezna vlada odlučila je da od 1. januara 2027. godine prepolovi godišnju kvotu za vize u okviru Pravila za Zapadni Balkan. Umesto dosadašnjih 50.000, biće dostupno 25.000 viza godišnje za radnike iz zemalja obuhvaćenih ovim programom.
Odluka bi mogla da oteža građanima Srbije odlazak na rad u Nemačku, ali program neće biti ukinut. Koliko će tačno viza biti dostupno državljanima Srbije nije poznato, jer se ukupna kvota odnosi na šest zemalja Zapadnog Balkana.
Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević navodi da je smanjenje kvote bilo predviđeno koalicionim sporazumom nemačkih demohrišćana i socijaldemokrata. Prema njegovim rečima, primena je ranije odložena zbog pritiska građevinske industrije, koja se u velikoj meri oslanja na radnike iz inostranstva.
Kako funkcioniše program?
Pravilo za Zapadni Balkan omogućava građanima regiona da dobiju radnu vizu na osnovu ponude za posao, bez obaveze da prethodno prolaze kroz dugotrajan postupak priznavanja kvalifikacija.
Radičević navodi da oko 98 odsto ljudi koji dođu preko ovog programa nastavlja da radi, dok veoma mali broj završi na socijalnoj pomoći. Prema njegovim rečima, među sektorima koji posebno zavise od strane radne snage su građevinarstvo, ugostiteljstvo i nega starijih.
Šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u Mihailo Gajić kaže da će smanjenje kvote otežati odlazak radnika iz Srbije, ali da nije moguće precizno reći koliko će novih viza biti dostupno našim građanima.
Ko je najtraženiji?
U Nemačkoj postoji potreba za kvalifikovanim radnicima u više oblasti. Među deficitarnim zanimanjima su armirači, tesari, zidari i drugi građevinski radnici, kao i određeni poslovi u zdravstvu.
Potražnja za IT stručnjacima i softverskim inženjerima, koja je ranije bila velika, više nije na istom nivou.
Istovremeno, i Srbija se suočava sa nedostatkom radne snage, posebno u građevinarstvu, saobraćaju i zdravstvu. Zbog toga na domaćim gradilištima već rade radnici iz drugih zemalja.
Šta se menja za one koji su već u Nemačkoj?
Smanjenje kvote ne znači da će radnici iz Srbije koji već legalno rade u Nemačkoj morati da napuste zemlju. Promena se odnosi samo na broj novih viza koje će biti dostupne od 2027. godine.
Gajić ukazuje i na to da migracije nisu nužno trajne, jer se deo radnika nakon određenog vremena vraća u Srbiju sa novim iskustvima i veštinama, dok oni koji ostanu u inostranstvu često šalju novac porodicama u Srbiji.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
